Prvobitno najavljivano na televizijama sa nacionalnom frekvencijom, šestoro aktivista PSG-a i član studentske grupe STAV uhapšeni su 14. marta, neposredno pred protest u Beogradu. Među njima su bili i Jovović i Dinić. Šest studenata je uhapšeno 29. juna, neposredno nakon vidovdanskog protesta, takođe u prestonici. Među njima se našao i Dimić.
Svima njima se na teret stavlja isto krivično delo – pripremanje dela protiv ustavnog uređenja i bezbednosti i pozivanje na nasilnu promenu ustavnog poretka.
U slučaju novosadskih pritvorenika je javnost mogla da posvedoči nepravilnostima u vođenju samog postupka – nezakonito pribavljenog snimka navodnog razgovora osumnjičenih – ali i nemilim scenama, poput štrajka glađu Marije Vasić nakon odluke suda o produžavanju pritvora u Okružnom zatvoru na Klisi.
U Dimićevom slučaju je javnost mogla da posvedoči apsurdnoj sceni, kada Više javno tužilaštvo (VJT) u Beogradu izdaje saopštenje u kojem se navodi da se niški student nalazi u bekstvu – iako je on u tom trenutku više od mesec dana imao nanogicu na sebi.
Bilo kako bilo, posle mukotrpnih meseci provedenih u žalbama sudovima, Diniću i Jovoviću u Novom Sadu – kao i Mariji Vasić – te Dimiću u Nišu su ukinute mere kućnog pritvora.
Iako je u pitanju svojevrsna pobeda, suđenja gorepomenutim ljudima, ali i još nekima, tek trebaju da se održe. No, za sada i posle svega, povod za radost itekako postoji.
Pritvor je i dalje pritvor
U slučaju Dinića i Jovovića, oni su ukupno proveli dva i po meseca u zatvorskom pritvoru, te četiri u kućnom. Kako i jedan i drugi ocenjuju za Mašinu – pritvor je, i dalje, pritvor.
Dinić u razgovoru za Mašinu napominje da ga je iznenadila odluka Apelacionog suda, jer kako kaže, niko od njih to, barem u ovom trenutku, nije očekivao.
„Naše žalbe su podnete još pre meseci i po dana. Ja sam poslednji saznao tu vest, jer sam u trenutku odluke bio pušten u predviđenu jednočasovnu šetnju, te su mi je saopštili tek nakon što sam se vratio. U tom trenutku, posle skoro sedam meseci, doživeo sam šok“, objašnjava je Dinić.
Kako za kraj dodaje, upitan o razlikama između zatvorskog i kućnog pritvora, Dinić je rekao da je, naposletku, pritvor i dalje pritvor, bilo na Klisi ili kod kuće.
„Naravno, posle Klise bude malo lakše, te sam malo bio rasterećeniji, ali to je i dalje pritvor. Pogotovo u mom slučaju, gde nisam imao pristup telefonu, internetu, drugim ljudima… U suštini sam radio slične stvari koje sam radio i na klisi, čitao sam, pisao sam, svirao sam. Iskreno, to mi je dobro došlo“, rekao je Dinić.
Sličnog stanovišta je i Jovović, koji je za Mašinu rekao kako je takođe bio iznenađen informacijom da mu je ukinut kućni pritvor.
„Iskreno, nisam to očekivao. Kada mi je supruga prenela tu informaciju, zamolio sam je da ponovo proveri. I onda mi je, naravno, trebalo malo vremena da se priviknem na novu situaciju. Nakon prvobitnog šoka, supruga i ja smo zajedno otišli da pokupimo sina iz škole“, započinje Jovović.
Kao i Dinić, i Jovović napominje, upitan o razlikama između Klise i sopstvenog doma, da je pritvor i jedno i drugo. Ipak, kako dodaje, razlika postoji.
„Posebno u našim slučajevim, jer smo mi imali izuzetno restriktivne mere. Nismo smeli da koristimo telefon, internet, ali ni da primamo posete. U mojoj situaciji je to takođe zakomplikovalo život mojoj porodici, odnosno mojoj supruzi i našoj deci. Ali s druge strane, jeste nekako situacija bila pozitivnija kada sam se vratio sa Klise, zato što smo svi zajedno tu bili u tom momentu. Bilo je, naravno, i uspona i padova u raspoloženju, ali je bilo mnogo više pozitivnih stvari i podrška i razgovora sa prijateljima, to je jako značajno“, rekao je Jovović.
Za kraj, sagovornik Mašine je rekao da ne zna šta da očekujem u nastavku ovog procesa.
„Samo se nadam razumu i postupanju po slovu zakona. Jednostavno, ako nešto nije dokazni materijal onda nije i ne treba biti korišćen. Naposletku, moji advokati su optimistični u vezi cele situacija, kao i ja“, zaključuje Jovović.
S druge strane, Dimić u razgovoru za Mašinu podseća da je on prvobitno pušten da se brani sa slobode, kako bi mu naknadno bila određena mera kućnog pritvora. Kako dodaje, celokupan period od 29. juna do danas je, za njega, mukotrpno razvlačenje.
Upitan o poteškoćama sa kojima se susreo tokom vremena dok je nosio nanogicu, niški student je rekao da nije mogao normalno da ide na fakultet. Međutim, takođe je napomenuo i mnogo ličniji, tragičniji primer.
„Da bih ja izašao na ispit postojala je mukotrpna procedura, gde se piše molba Višem sudu u Beogradu, ali u konkretnim vremenskim intervalima. A onda mi je umrala baka, te sam pušten svega par sati kako bi prisustvovao sahrani“, kazao je Dimić.
Za kraj, sagovornik Mašine napominje da u njegovom slučaju i dalje nije zakazano prvo ročište, te da nije bilo ni glavnog pretresa, ništa što je normalan tok jednog sudskog procesa.
„Apelacioni sud je više puta procenio da ja treba da se nalazim u kućnom pritvoru kako ne bi eventualno ponovio krivično delo. S druge strane, isti taj sud je više puta ponovio da ne postoji osnovana sumnja da ću ponoviti krivično delo. S tim u vezi, celokupan ovaj proces, što moj, što drugih, je jedan montirani politički postupak, odnosno progon neistomišljenika, disidenata od strane vlasti“, zaključuje Dimić.
M.B.
