Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture objavilo je pre dva dana da su izdati lokacijski uslovi za faznu izgradnju tunelske veze od Karađorđeve ulice do Dunavske padine sa pristupnim saobraćajnicama, parkovskim površinama i infrastrukturom na više katastarskih parcela na opštinama Savski venac, Stari grad i Palilula.
Predviđa se da će dužina tunela biti nešto više od dva i po kilometra, dužina desne cevi će biti od 2,62 km, a leve od 2,45 km.
Stanari ulica Kraljice Natalije i Lomine su 31. oktobra prošle godine podneli inicijativu Ustavnom sudu Republike Srbije zbog izmena Prostornog plana za „Beograd na vodi“, kojima se predviđa rušenje postojećih zgrada radi formiranja „novog parka“.
Stanari su pisali kako iako se rušenje pravda izgradnjom tunela, plan jasno pokazuje da trasa tunela prolazi dublje i da TBM tehnologija omogućava izvođenje radova bez rušenja ovih objekata.
Ivan Šćekić iz udruženja stanara „Terazijska terasa“ za Mašinu kaže da informaciju o izdavanju lokacijskih uslova nisu dobili.
„Niko nije obavešten jer mi sve što saznamo, saznamo iz medija. Poslednjih 10 godina ništa se nije promenilo što se toga tiče,“ kaže Šćekić.
Navodi kako je stanarima važno da se pre bilo kakvih radova urade i detaljna geološla istraživanja kako bi stanari koji će živeti iznad trase tunela znali da su bezbedni.
Dva plana, bez plana za stanare
Podseća kako je udruženje pre više od godinu dana predalo inicijativu Ustavnom sudu u kojoj su tražili privremenu obustavu radova. Inicijativu su potkrepili praksama iz Evropskog suda za ljudska prava, ali kako kaže Šćekić, od suda nisu dobili odgovor.
Potez od ulice Kraljice Natalije, preko Lomine do Ekonomskog fakulteta predstavlja prostor na kome će se ukrštati dva plana: plan za tunel i plan za izgradnju parka „Terazijska terasa.“
Šćekić upozorava da u pojedinim zgradama stanari još uvek nisu isplaćeni, a da su stanovi već prebačeni u vlasništvo Grada Beograda.
Za zgrade izmeću ulice Kraljice Natalije i Lomine, eksproprijacija još uvek nije počela i Šćekić konstatuje da stanari žive u svojersnom limbu.
„Niko iz gradske ili državne uprave ne komunicira sa nama, da dođu da nam objasne šta nas čeka, koji su rokovi.“
Da li je Beogradu potreban tunel?
Vladimir Momčilović, profesor Saobraćajnog fakulteta Univerziteta u Beogradu, za Mašinu objašnjava kako ova ideja o povezivanju delova grada postoji još s kraja 19. veka po urbanističkom planu Emilijana Josinovića.
„Pisalo se o povezivanju tranzitnog saobraćaja koji bi se proveo ispod Beograda i planiran je bio tunel koji ide ispod terazijskog grebena, mada tada nije bilo motorizovanog saobraćaja i ideja je bila prosto da ne prolaze konjska kola kroz Beograd.“
Kada je Beogradski urbanistički zavod pristupio ovom planu sedamdesetih godina prošlog veka, Momčilović navodi da su rađena istraživanja i da se razmišljalo o tome da tokovi koji idu iz pravca Novog Beograda i nastavljaju se preko centra grada dole ka severnoj obali Dunava.
Dodaje da je u to vreme bio samo jedan, Pančevački most, te je ideja bila da se spoje dve strane.
Momčilović skreće pažnju na činjenicu da mi danas ne znamo kakvi su tokovi saobraćaja u Beogradu i postavlja pitanje koliko vozila želi da ide sa jedne na Dunavsku stranu i obrnutu.
„Dva predviđena tunela služe da provedu tranzit, čak ni javni prevoz koji će ići kroz taj tunel neće imati nijedno stajalište.“
Momčilović nije siguran koliko je ovo rešenje idealno u gradu jer je korisno samo za putnike koji imaju nameru da idu od jedne do druge strane.
„Sklanjanje Savskog mosta, starog tramvajskog mosta potpuno menja stvari jer je pravac tunela trebalo da bude podržan mostom,“ dodaje Momčilović.
Tek kada se završi novi most, treba proceniti na koji način će on generisati saobraćaj, kaže on.
O odnosu izgradnje tunela i planirane trase metroa, Momčilović pojašnjava da tunel treba da ide dosta pliće od metroa, ali da će u toku radova biti dosta preplitanja.
Ono što njega brine više od odnosa tunela i metroa jeste izmeštanje komunalne infrastrukture i način na koji će to opteretiti saobraćaj u Beogradu na neodređen period.
„Ono što meni nedostaje je rađenje modeliranja i simulacije onoga što će biti sa saobraćajem, što je obaveza u svim savremenim gradovima. Pre nego što zatvorite saobraćajnicu ili deo saobraćajnice vi uvek simulirate u sistemu gde će se preliti tokovi, što kod nas nije rađeno,“ kaže Momčilović prema kome je ovo praksa koju smo imali u 20. veku, ali ne i u 21.
Momčilović skreće pažnju i na drugi veoma, prema njegovom mišljenju zabrinjavajući problem, a to je način izvođenja izduvnih gasova.
Primarno je bila ideja da se izduvni gasovi iz tunela potiskuju kao u klasičnim tunelima na autoputu i to bi onda značilo da svi izdurni gasovi idu na jedan ili drugi izlaz iz tunela, kaže Momčilović koji upozorava da s jedne strane treba obratiti pažnju na geodetske probleme, a s druge strane je potrebno obratiti pažnju na zaštitu životne sredine, odnosno na zagađenje vazduha.
M.P.
