Tržišni pluralitet u Srbiji ocenjen je kao oblast visokog rizika što znači da se ekonomski faktori koriste za ograničavanje medijske raznovrsnosti, kao i zbog nedostatka transparentnosti vlasništva nad medijima i prisustva neregistrovanih onlajn platformi koje šire dezinformacije, prenosi Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS).
Regulatorna tela ne sprovode redovne analize tržišta niti postoje podaci o prihodima i uticaju medijskih aktera. Ne postoji mehanizam za procenu efekata medijskih spajanja na pluralizam. Digitalna tržišta su posebno rizična jer Srbija ne primenjuje pravila slična Digital Markets Act-u. Medijska održivost je slaba, a uređivačka nezavisnost ugrožena klijentelističkim vezama i finansiranjem iz javnih izvora.
„Mnogi mediji, posebno tabloidi, održavaju se zahvaljujući direktnoj ili indirektnoj državnoj finansijskoj podršci, što potkopava njihovu uređivačku nezavisnost“, ističe se u izveštaju.
Kako NUNS prenosi, još jedan problem je neprozirna struktura vlasništva. Iako su uvedeni novi registri, mnogi podaci su nedostupni ili neažurirani. Internet portali često deluju anonimno, bez impresuma i sa nejasnim finansiranjem, što olakšava širenje dezinformacija.
Politička nezavisnost medija u slobodnom padu
Politička nezavisnost medija u Srbiji ocenjena je kao oblast najvišeg rizika u okviru Media Pluralism Monitoringa, piše NUNS.
Ne postoje zakonske mere koje bi sprečile sukob interesa između političara i vlasnika medija, dok su svi nacionalni emiteri pod kontrolom vlastima bliskih entiteta. Pored toga, država je preko kompanije Telekom Srbija ponovo ušla u medijsko vlasništvo, čime je zvanično legalizovala državno-partijski uticaj na medije.
Političari i vladine institucije koriste javna sredstva kao poluge uticaja: subvencije, budžetsko oglašavanje i javne nabavke sistematski favorizuju medije bliske vlasti, navodi se u izveštaju.
Istovremeno, REM ne vrši nadzor ravnopravnog medijskog tretmana u predizbornim kampanjama, a javni servisi ne obezbeđuju fer pristup opozicionim glasovima. Uređivačka nezavisnost praktično ne postoji, a mehanizmi zaštite od političkog uticaja su neefikasni ili ignorisani.
Iako je usvojen novi Kodeks novinara, mehanizmi samoregulacije ostaju slabi i nedelotvorni.
Izborni periodi otkrivaju ozbiljnu pristrasnost u izveštavanju i netransparentnu raspodelu političkog oglašavanja, naročito na internetu.
Kako se u izveštaju ističe, lokalne vlasti sve češće zaobilaze konkurse i koriste javne nabavke za finansiranje lojalnih medija, dok javni servisi ostaju pod čvrstom političkom kontrolom, bez stabilnog upravljanja i finansiranja.
Društvena uključenost – između prakse i zakona
Društvena uključenost u medijima u Srbiji ocenjena je kao oblast visokog rizika zbog ograničenog napretka u pristupačnosti sadržaja osobama sa invaliditetom, uprkos zakonskim obavezama.
Govor mržnje je formalno zabranjen, ali se zakon slabo primenjuje, posebno u digitalnom prostoru gde dominiraju uvrede, pretnje i agresivna komunikacija.
Na lokalnom nivou primećuje se ozbiljan deficit pluralizma, jer mediji često jednostrano izveštavaju u korist lokalnih vlasti, dok mediji zajednice nisu zakonski prepoznati, prenosi NUNS.
Rodna nejednakost ostaje izražena, a većina medija nema politike ili mehanizme za unapređenje ravnopravnosti i boljih radnih uslova. Medijska pismenost je nedovoljno razvijena i gotovo u potpunosti zavisi od ograničenih kapaciteta civilnog sektora, bez sistemske podrške države.
Regulator u kolapsu, novinari bez sigurnosti
Oblast osnovne zaštite u Srbiji za 2024. godinu ocenjena je kao najmanje rizična, ali se i dalje nalazi u zoni srednje visokog rizika.
Pogoršanje je zabeleženo kod nezavisnosti regulatornog tela REM, koje je u potpunom zastoju zbog neuspeha u imenovanju novog Saveta. Najveći problemi uglavnom dolaze od rastućeg neprijateljstva prema nezavisnim novinarima i medijskim radnicima, piše u izveštaju.
Još veći pad uočen je u oblasti novinarske profesije. Jedini pozitivan izuzetak je ocena poštovanja slobode izražavanja na internetu od strane javnih vlasti, koja se drži na srednje niskom riziku.
REM – simbol nefunkcionalnog sistema
Regulatorno telo REM, koje bi trebalo da garantuje medijsku ravnotežu, praktično je nefunkcionalno, prenosi NUNS. Imenovanje članova Saveta REM-a sprovedeno je na netransparentan način, uz učešće tzv. „gongo“ organizacija i kandidata u sukobu interesa.
REM retko izriče sankcije, čak ni emiterima koji grubo krše zakon – poput onih koji emituju nasilan rijaliti program u udarnim terminima ili vode pristrasno izveštavanje tokom izbornih kampanja.
Novinari bez zaštite i bez podrške
Uslovi za rad novinara u Srbiji su, prema izveštaju, izuzetno nepovoljni. Srbija je na četvrtom mestu u Evropi po broju napada na novinare, odmah posle Ukrajine, Rusije i Turske. U novembru 2024. godine zabeleženo je 15 fizičkih i verbalnih napada na novinare, od čega 8 tokom izveštavanja sa protesta u Beogradu i Novom Sadu.
Sve su češće i SLAPP tužbe – strategije pravnog zastrašivanja kritičkih medija.
Posebnu zabrinutost izaziva upotreba naprednog špijunskog softvera od strane srpske policije i obaveštajnih službi za nadzor novinara. Pored toga, novinari se često angažuju po nestabilnim i nesigurnim ugovorima, bez sindikalne zaštite, što ih čini dodatno ranjivim.
Preporuke: Šta država mora da uradi?
Izveštaj MPM-a sadrži detaljan set preporuka za popravljanje stanja, uključujući: puno sprovođenje novih medijskih zakona u duhu Medijske strategije iz 2020. godine, pravnu zaštitu novinara i mera protiv SLAPP tužbi, reformu REM-a i transparentno imenovanje njegovih članova, potpunu transparentnost medijskog vlasništva i oglašavanja, usklađivanje sa evropskim regulativama, kolektivno ugovorno uređenje rada u medijima, preciznije regulisanje javnog finansiranja medija. Osim toga, izveštaj poziva političke aktere da jasno osude nasilje nad novinarima i prestanu sa etiketiranjem i verbalnim napadima na kritički nastrojene medije.
Ceo izveštaj možete pročitati na sledećem linku.
Evropska komisija upozorava na politički uticaj na REM i javne servise
U godišnjem izveštaju o vladavini prava u Srbiji, Evropska komisija izražava ozbiljnu zabrinutost zbog nezavisnosti Regulatornog tela za elektronske medije (REM), ocenjujući da kašnjenja i nepravilnosti u izboru novog Saveta REM-a narušavaju poverenje javnosti i otvaraju prostor za politički uticaj, prenosi NUNS.
Komisija konstatuje da su novi medijski zakoni usvojeni u junu 2025. godine kao deo procesa usklađivanja s EU, ali naglašava da su doneti netransparentno, bez inkluzivne javne rasprave. Posebno je istaknuta sve veća zabrinutost u vezi sa uređivačkom autonomijom i pluralizmom javnih servisa, koji su kritikovani zbog izostanka izveštavanja o važnim društvenim temama, poput studentskih protesta.
Evropska komisija se u svojim zaključcima poziva i na nalaze Monitoringa medijskog pluralizma (MPM) za 2025. godinu, koji pokazuje pogoršanje pokazatelja nezavisnosti javnih servisa i svrstava tu oblast u kategoriju visokog rizika. Uz ograničene mere za povećanje transparentnosti i sve češće odbijanje pristupa informacijama od javnog značaja, izveštaj konstatuje da bezbednost novinara postaje rastući razlog za zabrinutost.
A.G.A.
