Uredba Evropske unije kojom je uveden mehanizam prekogranične naplate emisija ugljen-dioksida (CBAM) stupila je na snagu u maju 2023. godine. Od oktobra iste godine kompanije imaju obavezu izveštavanja o emisijama, dok će od januara 2026. godine EU početi sa plaćanjem takse na robu uvezenu iz zemalja koje nemaju uspostavljen sistem oporezivanja emisija ugljen-dioksida, kaže Beogradska otvorena škola u svom saopštenju.
„CBAM ni za koga ko se ozbiljno bavi energetskom i klimatskom politikom nije mogao biti iznenađenje. Sa druge strane, odgovor Republike Srbije na uvođenje CBAM-a dolazi samo dva meseca pre početka naplate u EU i predstavlja iznenađenje imajući u vidu da niko nije ni znao da se pripremaju“, navodi BOŠ.
Skoro dve trećine ukupnog izvoza iz Srbije plasira se na tržište Evropske unije i kako BOŠ navodi, zbog toga je izloženost Srbije CABAM-u značajna. Izazov predstavlja i činjenica da domaća privreda ima veći ugljenični otisak po jedinici proizvoda u odnosu na konkurenciju iz Evropske unije što na dalje, kako BOŠ navodi, direktno umanjuje konkurentnost domaćih proizvoda.
„Najizraženija razlika vidi se u proizvodnji električne energije, gde su emisije u Srbiji tri do četiri puta više nego u EU. Imajući u vidu globalnu borbu protiv klimatskih promena, međunarodne obaveze koje je Republika Srbija preuzela potpisivanjem Pariskog sporazuma, kao i proces evropskih integracija i cilj da Evropa do kraja 2050. godine postane ugljenično neutralan kontinent, uspostavljanje sistema naplate emisija ugljen-dioksida je neminovno“, navode iz BOŠ-a.
Zbog proceduralnih i sadržinskih propusta, kako kažu iz BOŠ-a, takođe smatraju da predložena rešenja ne ispunjavaju osnovne uslove za sprovođenje efikasne fiskalne i klimatske politike i ukazuju na nedostatke predloženog zakona, a to su nepoštovanje procedura za uključivanje javnosti, nepoznavanje postojećeg strateškog i pravnog okvira, kao i nenamenski karakter prikupljenih sredstava.
„Javno dostupni podaci ukazuju da privreda i građani nisu bili uključeni u fazu izrade zakona, a za učešće u javnoj raspravi Ministarstvo finansija ostavilo je samo 20 dana, što je zakonski minimum. Poštovanje minimalnih standarda uključivanja javnosti je nedovoljno, naročito imajući u vidu da se radi o potpuno novim instrumentima koji se uvode u poreski sistem Republike Srbije“, navode iz BOŠ-a i dodaju da u dokumentima koje je Ministarstvo objavilo nema informacija o članovima radne grupe iako ih Poslovnik Vlade na to obavezuje i da je ovakav pristup kršenje brojnih propisa Republike Srbije, a pre svega Zakona o planskom sistemu i Arhuske konvencije.
Uz Poziv na javnu raspravu bilo je i obrazloženje u kome se navodi da se zakoni usklađuju sa Strategijom razvoja Republike Srbije do 2030. godine i Nacionalnim planom za klimatske promene, a kako BOŠ navodi ovi dokumenti ne postoje i da oni nikada nisu usvojeni, pa samim tim i nemaju nikakvo dejstvo.
„Trenutno važeći Akcioni plan za sprovođenje programa Vlade odnosi se na period 2024-2027, dok je u Obrazloženju navedeno usklađivanje sa Programom Vlade za period 2022-2026. U Srbiji ne postoji Strategija razvoja, dok Plan razvoja Republike Srbije nikada nije usvojen“, navodi BOŠ.
U Srbiji ne postoje namenska budžetska sredstva, kao ni mehanizam finansiranja akcija u području klime, a kako BOŠ navodi zabranjavajuće je to što je Zakon nedorečen o tome kako će se sredstva prikupljena od poreza na GHG emisije koirstiti.
„Ukoliko Zakon bude usvojen u predloženom obliku, sredstva prikupljena naplatom poreza na emisije gasova sa efektom staklene bašte odlaze u jedinstveni državni budžet, kojim Vlada raspolaže bez zakonske obaveze da ta sredstva budu namenski utrošena na projekte dekarbonizacije“, navode iz BOŠ-a.
BOŠ u svom saopštenju apeluje na Ministarstvo finansija da bez odlaganja povuče iz procedure nacrte zakona koji su suprotni sa pravnim poretkm Republike Srbije i strateški utemeljeni u nepostojećim dokumentima.
„Neodgovorno je pokretati javnu raspravu o uvođenju poreza na emitovanje gasova sa efektom staklene bašte bez prethodne analize efekata propisa koja je stavljena javnosti na uvid, naročito u pogledu socijalnih i ekonomskih posledica po privredu i građane Republike Srbije. Primena zakona planirana je već od 1. januara 2026. godine, što ostavlja kompanijama na koje se propisi direktno odnose svega nešto više od dva meseca za pripremu“, zaključuje u svom saopštenju Beogradska otvorena škola.
A.T.
