U Užicu je održan još jedan predizborni skup u organizaciji Srpske napredne stranke. Iako izbori (još) nisu raspisani, deluje da je pitanje dana kada ćemo znati datum njihovog održavanja. Skup u Užicu bi trebalo da predstavlja uvod u najavljeno okupljanje u Novom Sadu – i po načinu organizacije, ali i po reakcijama građana. Održan je uz prisustvo jakih policijskih snaga i stranačkih parapolicijskih odreda kojima je policija ponovo dozvolila prebijanje građana u centru grada. Veliki broj prisutnih na skupu je doveden iz drugih mesta širom Srbije, dok su Užičani većinom protestovali protiv dolaska predsednika.
Posle niza poseta manjim mestima širom Srbije, koje su obeležene prilično napetim odnosom između predsednika, okupljenih građana i lokalnih funkcionera, usledio je skup u jednom većem gradu koji je u proteklom periodu bio važno mesto otpora. Kao što je skup u Užicu bio „prst u oko“ gradu koji je većinski na drugoj strani, tako bi, na simboličkoj ravni, skup u Novom Sadu predstavljao provokaciju usmerenu ka svim pobunjenim građanima u protekle skoro dve godine.
Ujedinjena Srbija
Skupovi koji se održavaju pod sloganom „Ujedinjena Srbija“ su kampanjska aktivnost pre zvaničnog raspisavanja izbora. U strogo kontrolisanim uslovima, često van glavnih trgova u mestima održavanja predsednik je obilazio građane obećavajući lično rešavanje gotovo svih životnih problema. Uz uobičajeno prebacivanje odgovornosti na lokalne funkcionere, mnogi pojedinačni susreti delovali su komično. Predsednik je često burno reagovao na pitanja i sugestije iz publike. Posebno su česti tzv. šatorski događaji, čiji je efekat veoma teško proceniti. U ambijentu nalik na svadbe, pod šatorom, uz obilje hrane, (alkoholnog) pića i uživo muziku, visoki funkcioneri i simpatizeri SNS-a provode vreme veseleći se. Nejasno je čemu tačno služe takve aktivnosti, osim za zbijanje sopstvenih redova i jeftino prikazivanje SNS-a kao narodne opcije. No, takav imidž je teško održati kada proslavama prisustvuju ljudi čiji su bankovni računi znatno drugačiji od većine običnih ljudi.
Slično se može reći i za sam slogan. U potpunosti odsečen od stvarnosti i stanja našeg društva, slogan poziva na ujedinjenje dok je društvo, u novijoj istoriji, nikada razjedinjenije. Za to najveću odgovornost nose upravo nosioci vlasti koji već više od deceniju insistiraju na produbljivanju podela, diskreditovanju gotovo svakog kritičkog glasa i proglašavanju političkih protivnika za neprijatelje države. Sada je već izvesno da će izborni dan biti kulminacija takve politike i da nas očekuju nasilne scene, kakve smo viđali prethodnih godina, a posebno na lokalnim izborima ove i prošle godine. Kako se izbori bliže, opada izvesnost da će aktuelna kriza biti razrešena na izborni dan.
Novi Sad
Za početak septembra najavljen je skup vlasti u Novom Sadu. Na dan kada se očekuje protest zakazano je, pa naprasno odloženo, suđenje „novosadskoj dvanaestorki“ koja se tereti za napad na ustavni poredak. Dok se opozicionim aktivistima preti drakonskim kaznama u slučaju za koji je jasno da nema bilo kakvo utemeljenje, režimski batinaši bez posledica prebijaju opoziciono nastrojene građane. Tih dana se očekuje i raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora, pa deluje da vlast želi da početak izborne kampanje obeleži skupom u Novom Sadu. Najavljena dodela novca različitim društvenim grupama je jedan od pokazatelja da se izbori bliže. Jedino što bi moglo da bude posledica takvog poteza jeste dodatna polarizacija i produbljivanje postojećih podela.
To je grad koji je epicentar građanskog otpora u proteklih godinu i po dana i simbol sistemske neodgovornosti i korupcije, obeležen nasiljem od strane pripadnika vladajuće stranke. Teško je zamisliti da bi eventualni skup u Novom Sadu protekao bez velikih protesta lokalnog stanovništva i uz prisustvo velikog broja policajaca koji bi se ponašali slično kao u Užicu. Teško je objasniti šta bi, iz ugla vlasti, bila poenta takvog skupa – osim obeležavanja teritorije, guranja prsta u oko suprotnoj strani i dodatne mobilizacije partijskih lojalista pre održavanja izbora. To bi bilo samo dodavanje ulja na vatru u već naelektrisanoj atmosferi i mogući povod da gotovo sve kampanjske aktivnosti budu obeležene uličnim sukobima i provokacijama. Toliko o ujedinjenju Srbije.
Slogani koje su osmislili marketinški stručnjaci očigledno su u nesaglasju sa „terenskim aktivnostima“ vladajuće partije. U ovako zaoštrenim okolnostima, karakter čelnih ljudi partije i države potpuno preovladava u odnosu na uobičajene kampanjske slogane i aktivnosti.
Ishodi
Scene iz Užica ponovo su pokrenule pitanje kako izgleda kraj izbornog dana. Nema sumnje da će biti izbornih manipulacija svih vrsta, ali i pored toga vladajuća stranka je daleko od pobede. Ponovo se pokazalo da je aparat sile pod čvrstom kontrolom partije i da je mala verovatnoća da će biti pukotina na tom mestu. Jasno je da, ne samo da do ujedinjenja neće doći, već da će se postojeće podele dodatno produbiti. Deluje da je jedini put do ujedinjenja prestanak zloupotrebe državnog aparata sile u partijske svrhe i u korist interesnih grupa, a to znači odlazak aktuelne garniture sa vlasti.
