Naučnice su u prošlosti dugo vremena ostajale u senci svojih muških kolega kojima se pripisivala svaka njihova zasluga. Prvo, da bi se uopšte bavile naukom morale su da se izbore za pravo na obrazovanje, a nakon toga i za druga prava. Zato ne čudi podatak da o nekim naučnicama ne znamo gotovo ništa i o onima za koje smo čuli znamo malo.
Danas, iako je obrazovanje dostupno, položaj naučnica nije na zavidnom nivou. Podaci Republičkog zavoda za statistiku, o ženama i muškarcima u Republici Srbiji za 2020. godinu pokazuju da je najveće učešće istraživačica u naukama koje su povezane sa medicinom, a najmanje u inženjersko-tehničkim naukama.
Prava obrazovanja žena rezervisana za više slojeve
Pored toga što je obrazovanje bilo dostupno isključivo muškarcima, ono je u određenoj meri bilo dostupno i ženama, koje su pripadale višim slojevima društva. Dr Margareta Bašaragin iz udruženja Ženske studije i istraživanja Novi Sad, podružnica Subotica, sa kojom je Slavica Trifunović razgovarala navodi različita prava za koja su žene bile uskraćene.
„Prava obrazovanja žena bila su namenjena ili ženama iz plemićkih porodica ili ženama koje su poticale iz viših slojeva društva ili pak koje su bile u okvirima crkve kao takve. Tako da je to jedan od bitnih faktora kada govorimo o doprinosima žena. Takođe kada su u pitanju sami zakoni i u pojedinačnim evropskim državama i ovde kod nas znamo da žene i muškarci nisu imali jednaka prava, pre svega pravo glasa, pravo na obrazovanje, pravo na jednak rad i zaradu sa svojim muškim kolegama i srodnicima“, rekla je Bašaragin.
Prethodne epizode podkasta možete poslušati na ovom linku.
Podkast možete slušati na portalu Mašina kao i na platformama Anchor.fm, Spotify, Youtube, a sve u vezi sa podkastom možete pratiti na društvenim mrežama Devojke iz predgrađa, na Fejsbuk i Instagram profilu pod nazivom Podcast DIP.
