„Ljudi, ne zaluđujte se da je Vučić popustio pa počeo da hapsi svoje…U isto vreme on je krenuo i u oštar obračun sa protivnicima. Ovo oko hapšenja Grčića je pokrivalica za odmazdu prema nama“, napisao je na društvenim mrežama predsednik Dragoslav Ljubičić, poverenik sindikata EPS Nezavisnost.
Ljubičiću je 12. februara pokazano rešenje o otkazu u ogranku TENT, gde je zaposlen na poziciji „OV-TK dispečera“. Sindikalac koji bez dlake na jeziku kritikuje propuste u radu u Elektroprivredi Srbije nije prihvatio otkaz, već je njegovo uručivanje privremeno odložio. „Koristeći svoje pravo ja nisam primio to rešenje i rekao sam da ću ga primiti posle Sretenja“, nakon čega je rešenje oglašeno na oglasnim tablama poslodavca.
Podsetimo, Ljubičićev sindikat je 14. januara doneo odluku o stupanju u štrajk, podržavajući zahteve studenata i zahtevajući „utvrđivanje odgovornosti za katastrofalno stanje u elektroenergetici“, kao i smenu generalnog direktora EPS AD, kompletnog Izvršnog odbora, Nadzornog odbora, Skupštine EPS-a, te ministra rudarstva i energetike.
Ovaj sindikat je podržao akciju građanske neposlušnosti, odnosno pokušaj generalnog štrajka 24. januara 2025, a dan ranije zajedno sa članovima Radnog tela Jedinstvo Kolubara i delom zaposlenih u tom basenu održao protest ispred upravne zgrade EPS-a u Beogradu. „Nije fer da studenti sami nose ovu borbu za bolju Srbiju, za Srbiju u kojoj institucije rade svoj posao“, poručio je Ljubičić u najavi ovih aktivnosti.
Osnov za otkaz zabrana objavljivanja snimaka zabrana uvedena deset dana nakon snimka
Rešenje o otkazu nije iznenađenje za Ljubičića. Pre dve nedelje njemu je uručeno upozorenje pred otkaz ugovora o radu, u kom se kao obrazloženje za otkaz navodi da je prekršio Kodeks poslovnog ponašanja EPS-a time što je u periodu od 19. januara 2025. na društvenim mrežama objavljivao snimke sa radnog mesta i u toku radnog vremena.
„Nijedna od ovih mera koje oni navode ovde da su povređene, kodeks i radna disciplina, u mom ugovoru o radu ne stoje“, kaže naš sagovornik. Štaviše, Ljubičić za Mašinu komentariše da je zabrana objavljivanja snimaka sasvim nova, odnosno da je uprava EPS-a deset dana nakon sporne objave promenio kodeks tako da se objavljivanje zabrani.
„Oni su 29. januara doneli izmene Pravilnika o radnoj disciplini, u kome su dodali četiri nova člana i neki prethodni izmenili, i u kome su uvrstili ovu vrstu delovanja radnika na društvenim mrežama kao povredu radne discipline, zbog koje se može uručiti otkaz“, konstatuje Ljubičić za Mašinu. „To nije autocenzura, to je po meni čist fašizam. Ja bih voleo da me gospodin Živković tuži – jer ja mislim da je on fašista. On mora dokazati da nije. On mora izaći i javno reći: ‚Ne, ja nisam fašista, ja dozvoljavam sve slobode koje su Ustavom zagarantovane’“.
Kako dodaje, na upozorenje su pismeno reagovali njegov advokat i EPS Nezavisnost. „U mom odgovoru, koji je pisao advokat Ninić, i u odgovoru sindikata se jasno navodi da je to što su uradili uznemiravanje, kršenje zakonskih normi i da ne postoji nijedan jedini opravdan razlog za otkaz ugovora o radu“. Ljubičić skreće pažnju na to da je i u Kolubari nekoliko radnika dobilo upozorenja o otkazu, takođe povodom objava na društvenim mrežama.
Sporni snimak je bila poruka „režimskim“ sindikatima
Naš sagovornik konstatuje da je povod za otkaz video snimak koji je on objavio 18. januara obraćajući se predstavnicima „režimskih“ sindikata da bi im dokazao da je u tom trenutku, četiri dana nakon što je EPS Nezavisnost donela odluku o štrajku, on na svom radnom mestu.
Ljubičić navodi da je poslodavac bio u obavezi da 19. januara, pet dana nakon objavljivanja odluke sindikata da stupi u štrajk, obavesti druge nadležne institucije u Srbiji o sprovođenju štrajkačkih aktivnosti i da započne dijalog sa štrajkačkim odborom. Prema njegovim rečima, EPS nije ispunio tu obavezu.
„Sedamnaestog januara su se – pod pritiskom, očito, jer se videlo da je to nekako horsko pevanje – oglasila oba krila sindikata radnika elektroprivrede Srbije i sindikat smenskih radnika elektroprivrede Srbije sa idejom da održe ‚mir i stabilnost‘ koje propagira predsednik Vučić, plus da kažu da su oni posvećeni radu, a da se ‚neodgovorne izjave pojedinaca koje prozivaju na nekakve štrajkačke aktivnosti‘ plasiraju u javnost cilju samo promocije“, navodi Ljubičić.
„Onda sam ja 18. uveče, zaista sa svog radnog mesta, upravo odgovarajući sindikatima a ne poslodavcima, napravio snimak da bi se pokazalo da sam ja zaista na svom radnom mestu, da radim noćnu smenu i da sam tu i da ću štrajkovati. I da sam ja taj pojedinac koji je, za razliku od njih, na svom radnom mestu, a oni u ovom veku nisu imali ni jednu jedinu smenu na svom radnom mestu jer su večiti sindikalci, a ustvari gušitelji sindikalizma u Srbiji“, dodaje.
Kako kaže, Ljubičić je i kasnije zaista objavljivao još video snimaka na svom profilu, što na društvenoj mreži X, što na Facebooku. U njima je dokumentovao protestno okupljanje ispred upravne zgrade TENT-a, gde se nekoliko radnika okupljalo da petnaestominutnom ćutnjom oda počast žrtvama i na taj način da i podršku studentskim zahtevima.
Dan nakon već pomenutog veće protesta ispred zgrade EPS-a, 24. januara, napisano je upozorenje pred otkaz, koje mu je 28. februara i uručeno, da bi danas pokušali da mu uruče rešenje o otkazu.
Ljubičić: Smenili su me kao doktora Dugalića, ugrožavajući bezbednost
„Sam pokušaj uručenja otkaza u radu je najsličniji onoj situaciji sa uručenjem rešenja o smeni doktora Vladimira Dugalića“, kaže Ljubičić. Podsetimo, od doktora Vladimira Dugalića je zahtevano da izađe iz hirurške sale usred teške operacije da bi mu bilo saopšteno da je smenjen sa mesta načelnika Prve hirurške klinike Univerzitetskog kliničkog centra u Beogradu; kako kaže – zbog podrške koju je dao studentskim zahtevima.
„Njega su bukvalno izvlačili iz sale da bi mu uručili rešenje. I ja radim na radnom mestu koje je jedno od najvažnijih radnih mesta u Srbiji, za koje je neophodna je potpuna psihofizička sposobnost za rad. Samim pokušajem uručenja oni su ugrozili bezbednost radnog procesa“, konstatuje Ljubičić. Sindikalni poverenik otvorio je bolovanje koje će zaključiti sutra, a otkaz će stupiti na snagu kroz osam dana.
„Odradiću svoje smene koje su mi rasporedom predviđene i dolaziću na posao dok god mi neko na kapiji ne zabrani da uđem na radno mesto“, dodaje. „Naravno da ću u međuvremenu učiniti sve druge zakonom predviđene radnje, a to je pre svega obaveštenje inspekciji rada, pa po odgovoru inspekcije rada pokrenuti tužbu za nezakonit otkaz. To je jedna tužba, a druga tužba je za zlostavljanje na radu“.
Ljubičić kaže da je proceduru za zlostavljanje na radu u EPS-u pokretao već dva puta, od čeka poslednji put pre nekoliko dana. Prema njegovim rečima, poslodavac je izbegavao sprovođenje procedure. „Kod mene više ne postoji druga zakonska mogućnost da zaštitim sebe od zlostavljanja na radu osim tužbe“, konstatuje poverenik.
Hapšenje Grčića je spin
„Hapšenje Grčića je spin kojim režim pokušava da baci prašinu u oči javnosti, da zataška sve druge vesti o odmazdi i represiji koje čini prema častnim, slobodnim i odgovornim građanima“, izjavio je Ljubičić za Mašinu.
„Za mene je vest o hapšenju Grčića vest koja je zakasnela skoro deceniju. Ja sam u svom dosadašnjem društvenom, sindikalnom angažmanu uporno upozoravao na korupciju, u elektroprivredi, na katastrofalno rukovođenje, na sve one negativne pojave koje dovode do urušavanja vrednosti EPS-a. Po hiljaditi put ponavljam – EPS je imovina svih građana Srbije i ova vlast je urnisala vrednost imovine svih građana Srbije“, naglašava Ljubičić.
Zašto nema ozbiljnijeg štrajka u EPS-u?
Deo društva koji podržava proteste studenata nada se većem izrazu nezadovoljstva u EPS-u nego što su to bili štrajk i protest sredinom januara. U novonastaloj situaciji se postavlja pitanje da li će i ko podržati otpuštenog sindikalca.
Ljubičić komentariše da ni po jednom od tih pitanja nije optimista jer se struktura zaposlenih u EPS-u značajno promenila od 2012. do 2025. godine. Prema njegovoj oceni, radnici su zapošljavani preko SNS-a i kao članovi SNS-a. „EPS-i je u neku ruku, kolokvijalno govoreći, postao ‚Institut za majku i dete‘, jer se bukvalno nasleđuju radna mesta. Ja sam imao tu sreću da sam jedini iz svoje porodice koji radi u EPS-u“, kaže Ljubičić.
„Moje delovanje oni ocenjuju, kao što ocenjuje to i vlast, kao antirežimsko delovanje… Što ono u osnovi i jeste, ali ne zato što sam ja uvek protiv režima, nego zato što sam uvek na strani istine, pravde i bezbednosti i zaštite zdravlja zaposlenih“, kaže poverenik. Da bi zaposleni bili bezbedni i da bi štitili svoje zdravlje, naglašava, oni moraju biti obučeni, stručni da rade poslove za koje se zapošljavaju, što je u suprotnosti sa kadrovskim politikama koje se sprovode već deceniju. Većina kolega koje bi stale uz Ljubičićevu stranu su sada penzioneri.
„Ovo je bukvalno situacija iz pesme pastora Nimelera ‘Prvo su došli po…’ Došli su po mene. Svakome mogu da kažem – vi ste sledeći“, kaže.
Šta je sa radništvom u Srbiji?
Komentarišući izglede za jačanje radničkog otpora u okolnostima jakih protesta, Ljubičić je takođe pesimista: „Trenutno su u Srbiji jedini koji se bune na pravi način obrazovani ljudi. Bune se studenti i prosvetni radnici; pridružili su im se advokati i sad glumci. To su sve ljudi sa barem srednjom stručnom spremom, što je možda 10%, i 90% ljudi sa visokom stručnom spremom. Šta je sa radništvom u Srbiji? To je za mene potpun poraz“.
„Moja matična sindikalna kuća Nezavisnost stoji juče pored premijera u ostavci koji preti radnicima. Oni su juče održali sednicu Socijalno-ekonomskog saveta i bili su prisutni tu. Nemate ni jedno javno proklamovano oštro saopštenje bilo koje sindikalne centrale koja će na vrlo nedvosmislen način uputiti podršku studentima“, komentariše.
Kako naglašava, još od protesta na Slaviji studenti pozivaju na generalni štrajk. On podseća da su studenti podržali radnike Pošte, a zatim učestvovali i na protestu ispred sedišta EPS-a. „Oni su došli uzvikujući parole ‚Studenti uz radnike‘, Ja sam oteo megafon, pa sam uzviknuo ‚Radnici uz studente‘. Ja to zaista i mislim da treba. Tada se dovikivalo ‚studenti uz radnike, radnici uz studente‘ – ali, tada je bilo otprilike jedno 200 radnika uz studente, nije ih bilo više“.
Prema Ljubičićevom mišljenju, problematično je ako bilo ko misli da je učinio dovoljno ako od 7 do 15 časova odradi svoje radno vreme, na svom radnom mestu, izvrši sve svoje radne obaveze, a onda uveče ode u dvorište neke škole i pruža podršku nastavnicima: „To nije dovoljno, to je sakrivanje. To je zavlačenje glave u pesak“.
