Asocijacija Nezavisna kulturna scena Srbije juče je ispred Ministarstva kulture predstavila detaljnu analizu rezultata ovogodišnjih konkursa za kulturu u formi protestnog foruma, nakon čega su održali konferenciju za novinare u Medija centru.
Predrag Cvetičanin iz Centra za empirijske studije jugoistočne Evrope (CESK) koji je predstavio analizu konkursa za kulturu iz oblasti savremenog stvaralaštva na nacionalnom, pokrajinskom i gradskom nivou (Kruševac, Novi Sad i Beograd) naglasio je da je republički budžet za kulturu koji je procentualno vrlo mali, ove godine dodatno smanjen na 0,67% (najmanji u regionu).
Među strukturalnim problemima Cvetičanin je dodatno izdvojio i činjenicu da je ponovo smanjen deo budžeta Ministarstva kulture koji se odvaja za konkurse (3,26% ), da je „mizerni deo budžeta koji dobijaju organizacije iz civilnog sektora u kulturi“ (1,68%) i „smešan deo budžeta koji dobijaju članice NKSS“ (0,13%).
Sumnjivi projekti
U svojoj godišnjoj analizi javnih konkursa, predstavnici NKSS-a su istakli da je sve više sumnjivih projekata koji dobijaju javni budžet, a koji su problematični iz mnogo razloga. Tako su u analizi detektovani projekti fantomskih organizacija koje čine „potpuni anonimusi“, organizacije koje nisu registrovane u APR-u, nemaju finansijske izveštaje za prethodnu godinu ili nemaju prethodnih aktivnosti. Među sumnjivim organizacijama su i one koje imaju prethodne aktivnosti, ali se ne bave kulturom, već drugim aktivnostima, poput trgovine, biznisa, poljoprivrede. Komisije su, kako ističu, dodeljivale velike svote novca i projektima organizacija koje su osnovane neposredno pred konkurs, te onim organizacijama čiji su računi u blokadi.
Na konkursima 2022. i 2023. godine podržano je 214 projekata ovakvih organizacija sa 229,5 milona dinara.
Kao primere ovakvih sumnjivih praksi dodeljivanja javnog novca, iz NKSS su iz oblasti umetničke igre naveli projekat „Internacionalni festival sviranja na tradicionalnim instrumentima“, organizacije Centar za održivi razvoj i društveni progres „Novi put“ iz Vrbasa, koji se bavi „aktivnostima na praćenju i unapređenju stanja društvenih tokova, podsticanjem i razvijanjem preduzetničkog duha mladih“, zatim projekat „Tamburica svira, ravnica se trese“, udruženja Građanin, iz Novog Sada koje se bavi „zaštitom životne sredine, ekologijom i očuvanjem kulturnog nasleđa“, kao i projekat „Živi svoj život, pleši svoj ples – mladi zajedno u inkluzivnoj budućnosti“, Centra za razvojnu politiku i saradnju iz Novog Pazara, koje se bavi „razvojnim politikama“, koji nema veb stranicu, niti bilo kakvu aktivnost vidljivu na internetu.
„Predatorske“ organizacije: Beogradski festival igre i Zillion film
Asocijacija NKSS u svojim analizama javnih konkursa za kulturu je i ove godine detektovala organizacije čiji projekti već godina dobijaju ogroman deo budžeta na svim konkursima, „ostavljajući za ostale samo mrvice“, kako su naglasili na jučerašnjoj prezentaciji.
Najizrazitiji primer je Beogradski festival igre koji je na konkursu Ministarstva kulture 2023. godine dobio 9 miliona dinara, a 2022. godine 12 miliona dinara (u oba slučaja četvrtinu ukupnog budžeta ovog konkursa). Ovaj festival je na konkursu Sekretarijata za kulturu Beograda dobio 6 miliona dinara, a 2022. godine 4 miliona dinara (trećinu ukupnog budžeta konkursa), kao i na konkursu Pokrajinskog sekretarijata za kulturu 3 miliona dinara 2023. godine i 2 miliona dinara 2022. godine (što je drugi najveći grant na konkursu).
Cvetičanin je, govoreći o primerima predatorskih organizacija, naveo i preduzeće Zillion film d.o.o Lazara Ristovskog koje je na konkursu Pokrajinskog sekretarijata za kulturu Vojvodine dobilo podršku za dva filmska projekta: dugometražni igrani film „Ribar i balerina“ 11 miliona dinara (najveći pojedinačni iznos na celom konkursu Pokrajinskog sekretarijata za kulturu) i filmski festival u Ravnom selu 4.5 miliona dinara (dok je jubilarni 30. Festival evropskog filma na Paliću podržan sa 4 miliona dinara). Zillion film d.o.o. je i na prošlogodišnjem konkursu Pokrajinskog sekretarijata za kulturu dobio 15.5 miliona dinara – 11 miliona dinara za dugometražni igrani film „Saučesnici“ i za filmski festival u Ravnom selu 4,5 miliona dinara.
Na samom forumu ispred Ministarstva, o teškom stanju na kulturno-umetničkoj sceni govorili su i Marko Milić (Stanica – servis za savremeni ples), Milica Pekić (Kiosk platforma), Dragoslava Barzut (Građanske inicijative), Nataša Milojević (Bazaart), Zoran Zlatković (Organizacija kreativnog okupljanja „OKO“), Vida Ognjenović (Srpski PEN centar).
A za mlade cvonjak!
U uslovima kada je potpuno jasno da je država Srbija zakazala u brizi za decu i mlade, kako su naglasili iz NKSS-a, Ministarstvo finansija je odobrilo u 2023. godini skoro 20% manji budžet za ovaj konkurs u odnosu na 2022. godinu (26.343.500 dinara 2023, u odnosu na 32.230.000 dinara u 2022.), a komisija Ministarstva kulture koja je odlučivala o dodeli sredstava, odobrila je 23% projekata više nego u 2022. godini (157 projekata u 2023. godini, u odnosu na 128 projekata u 2022. godini).
Rezultat takvog konkursa je skoro 70% projekata koji su dobili 150.000 dinara za njihovu realizaciju, „čime nije moguće pokriti ni troškove minimalne zarade za samo jednu osobu za tri meseca rada, a kamoli realizovati bio kakav projekat“, istaknuto je.
A šta ćemo sa savremenim plesom
Iz ove Asocijacije su naglasili da je budžet na konkursu za Umetničku igru – klasičan balet, narodnu igru, savremenu igru (stvaralaštvo, produkcija i interpretacija) takođe drastično smanjen, na 75% budžeta iz 2022. godine (100.000 evra manje).
Kako objašnjavaju, osnovni problem na ovom konkursu je što su sredstva dodeljivana pomenutim „predatorskim organizacijama“ i organizacijama koje se ili ne bave plesom ili su registrovane neposredno pred konkurs Ministarstva kulture.
Jedino organizacije koje se već godinama bave savremenim plesom, nisu dobile sredstva. „Od 22 prijavljena projekta članica Asocijacije NKSS (koje se bave savremenim plesom) podržana su samo tri“, naveli su.
„Ovo je najgori konkurs Ministarstva kulture u poslednjih osam godina od kada radimo monitoring“, nekoliko puta je ponovljeno na jučerašnjem predstavljanju rezultata analize konkursa.
„Ne samo što je budžet za konkurse (koji nikad nije prešao 4% budžeta Ministarstva kulture) drastično smanjen, toliko da je sa dodeljenim sredstvima potpuno neizvodljivo realizovati projekte, nego su ta jadna sredstva prvenstveno dodeljivana ’predatorskim organizacijama’ i lažnim nevladinim organizacijama, osnovanim neposredno pred raspisivanje konkursa“, zaključio je Cvetičanin.
Ministarstvo kulture je na potezu
Predstavnica UO NKSS, Vida Knežević, na jučerašnjem protestnom forumu podsetila je na činjenicu da za dva dana ističe rok koje je ministarstvo samo sebi zadalo, kako bi odgovorilo na upućene zahteve. Knežević je tom prilikom pozvala na odgovornost i ostavku sve one iz Ministarstva kulture uključujući i ministarku Gojković a koji nisu u stanju da ispune zahteve koji su im po zakonu u nadležnosti.
Ivana Jovanović Arsić, takođe iz UO NKSS na konferenciji u Medija centru naglasila je da se zahtevi i pozivi na sastanak sa Ministarstvom dešavaju godinama, te da je posle skoro decenije hitan poziv na sastanak sa ministarkom došao tek nakon objavljivanja proglasa i najave protesta ispred Ministarstva. „Iako smo prihvatili poziv na sastanak, odgovor na zahteve koje smo definisali i objavili na forumu nije stigao, te čekamo rok koji je ministarstvo samo zadalo i koji ističe u četvrtak 22. juna“, objasnila je.
Na konferenciji u Medija centru su još govorili Marijana Cvetković (Stanica – servis za savremeni ples) i Luka Knežević Strika (Jednostavno rečeno). Dok je Cvetković govorila bliže o konkursu za savremeno stvaralaštvo u oblasti plesa, koji je pored konkursa za mlade jedan od najdiskutabilnije sprovedenih konkursa ove godine, Luka Knežević Strika je izneo primere sumnjivih organizacija koje su podržane milionskim iznosima na nizu konkursa na lokalnom i nacionalnom nivou.
Tom prilikom je naglašeno da prisutni nisu samo u ime više od sto članica NKSS-a, već ispred svih onih kojima je „dosta poniženja i koji ne mogu i ne žele da rade u ovakvim uslovima“.
„Ovo je borba za dostojanstven rad u kulturi“, zaključili su.
Odgovor Ministarstva
Nakon jučeranjih protestnih i medijskih aktivnosti predstavnika Asocijacije NKSS oglasilo se i Ministarstvo kulture saopštenjem u kojem ponavljaju svoj ranije izrečen stav da ono pruža punu podršku funkcionisanju svih segmenata kulture, podjednako budžetskim korisnicima i umetnicima i organizacijama iz civilnog sektora:
„Službe Ministarstva završavaju odgovor na sugestije koje su date na sastanku sa predstavnicima Asocijacije Nezavisna kulturna scena Srbije, s tim što sigurno ne mogu biti uvažene one sugestije koje su u suprotnosti sa važećim zakonskim procedurama koje su uređene Zakonom o kulturi, koji je u primeni počev od 2009. godine, kao i zakonima koji uređuju postupke pripreme donošenja i izvršenja budžeta Republike Srbije, kao što su Zakon o budžetskom sistemu i Zakon o budžetu Republike Srbije“, zaključilo je Ministarstvo kuture u saopštenju“, istaknuto je u saopštenju.
A.J.
