Dva velika skupa s kraja osamdesetih godina 20. veka prethodila su višemesečnim demonstracijama koje su obeležile devedesete. Oni su navodno brojali više stotina hiljada ljudi, ali tačne brojke se ne mogu pouzdano utvrditi.
Skupovi koji su bili značajni za Miloševićev uspon na vlast odigrali su se pre i uslovili su velike antirežimske demostracijama koje su pokazale drugu stranu političkog i društvenog angažovanja u Srbiji.
Neki od najmasovnijih protesta u novijoj istoriji Srbije:
- Miting „Bratstvo i jedinstvo“ na Ušću, 19. novembar 1988. godine
- 600 godina od Kosovske bitke na Gazimestanu, 28. jun 1989. godine
- Peti oktobar, 5. oktobar 2000. godine
- „15. za 15“, 15. mart 2025. godine
- „Ti i ja, Slavija“, 23. maj 2026. godine
Bratsvo, jedinstvo i buduće bitke
Miting na Ušću koji je organizovan od strane Saveza komunista Srbije i Socijalističkog saveza radnog naroda Srbije 1988. posetili su ljudi iz Socijalističke Republike Srbije i drugih delova SFRJ, koji su organizovano dovoženi u Beograd. Skup „Bratstvo i jedinstvo“ bio ključan kao korak političkom usponu Slobodana Miloševića i predstavljanje slike velike podrške čitavom rukovodstvu Centralnog komiteta Saveza komunista Srbije. Miting je bio organizovan u sklopu tzv. antibirokratske revolucije koja je postepeno pravila otpor prema komunističkom nasleđu i priklanjanje nacionalističkom vođenju politike.
Tako je uz Milošević skup na Ušću, ključni korak bilo obeležavanje 600 godina od bitke na Kosovu na Gazimestanu 28. juna 1989. godine. Tom skupu prisustvovalo je više stotina hiljada ljudi, ali poput slučaja sa mitingom na Ušću, tačan broj se ne može utvrditi. Skup na Gazimestanu održavao se gotovo tri meseca nakon što je Milošević ukinuo autonomiju Kosova, njegov govor ostao je upamćen kao vid učvršćivanja Kosova kao nacionalnog mita, a sam govor često je i tumačen kao anticipacija budućih sukoba devedesetih.
Devetog marta 1991. održavale su se prve velike antirežimske demostracije protiv vlasti na čelu sa Slobodanom Miloševićem. Demostranti su tražili smenu direktora Radio televizije Srbije (RTS) i ministra policije, a uhapšen je i lider Srpskog pokreta obnove (SPO) Vuk Drašković. Ove demostracije ostale su upamćene i po tome što su protiv naroda izvedeni tenkovi.
Vladimir Nikolić iz Arhiva javnih skupova za Mašinu objašnjava kako tačan broj prisutnih u to vreme nije bilo moguće utvrditi.
„To je rezolucija televizijskih slika koja je jako mala i nedovoljna za bilo kakvo utvrđivanje gustine ili površine. Tu možemo samo da konstatujemo da je bilo masovnih mitinga u Beogradu i na Gazimestanu, ali nije moguće dati neku pouzdanu procenu po tom pitanju.“
Prema njemu situacija je drugačija sa demonstracijama 1996. i 1997. godine. Iako se u tom periodu nisu organizovali masovni skupovi, ove godine obeležene su višemesečnim demostracijama građana i studenata.
„Ono što je karakteristično bilo te dekade jeste frekvencija mitinga, gde ste imali svakodnevne demonstracije na teritoriji čitave Srbije u trajanju od tri meseca-to su bile građanske demonstracije koje je organizovala opozicija koja je pobedila u svim većim gradovima u Srbiji. Međutim ti rezultati nisu bili priznati od strane Miloševićeve vlasti.“
On navodi kako su građanske demostracije trajale tri meseca dok su studentske demonstracije trajale četiri zbog toga što su studenti imali još jedan dodatni zahtev, a to je bilo da rektor Beogradskog univerziteta da ostavku.
Prekretnica u političkom stanju u Srbiji nakon raspada Jugoslavije bio je protest ispred Skupštine 5. oktobra 2000. godine kada je Savezna izborna komisija osporila pobedu Koštunice, nakon čega je usledio štrajk radnika „Kolubare“ 29. septembra, a od 5. oktobra na ulicama Beograda okuplja se više desetina hiljada ljudi. Tačan broj, nije bilo moguće utvrditi, ali Nikolić kaže kako u Arhivu kao procenu imaju između 80 i 120 hiljada ljudi.
Peti pa petnaesti
Politička situacija u Srbiji nakon 5. oktobra nije se stabilizovala, a u periodu od više od dve decenije organizovani su mnogobrojni skupovi, od kojih Nikolić ističe proteste „Srbija protiv nasilja“ koji su brojali od 50 do 70 hiljada ljudi.
On napominje da šestocifrenog broja prisutnih na skupu nije bilo sve do početka studentskih demostracija nakon pada nadstrešnice u Novom Sadu 2024. godine.
Nikolić podseća na skup na Slaviji u decembru te godine kao i onaj koji se održavao na Vidovdan na kome je bilo oko 120 hiljada ljudi.
„Imali smo protest 2026. u maju „Ti i ja, Slavija“ tu smo našli 180 do 190.000 ljudi i naravno najmasovniji koji mi imamo zabeležen u našem arhivu i za koji smatramo da je najveći ikada ovde je protest „15. za 15“ od 15. marta 2025. gde smo dali procenu između 275 i 325.000,“ objašnjava on.
Nikolić je mišljenja da je ono što je usledilo nakon tragedije u Novom Sadu nezabeleženo i rekordno u čitavoj istoriji antivladinih i provladinih skupova u Srbiji od 80-ih do danas.
„Ja mislim da mi zapravo gledamo isti film od početka 90-ih do danas. Ova brojnost ne govori mnogo u prilog nekoj razlici između protesta i zahteva protestanata 90-ih i ovih danas. Razlikuje se okruženje Srbije 90-ih i danas, razlikuje se status Srbije na međunarodnoj sceni 90-ih i i danas, ali u suštini isti film je u pitanju, čak i isti politički akteri.“
Šta možemo očekivati od predizbornih skupova?
Studentska lista „Studenti pobeđuju“ najavila je veliki predizborni skup 22. oktobra, koji će prema nezvaničnim procenama Nikolića koje on donosi na osnovu većeg broja studentskih skupova gde je bilo oko 100 hiljada okupljenih, dostići šestocifreni broj okupljenih.
„Blizina izbora i blizina nekog raspleta će uticati na motivaciju i na raspoloženje ljudi da dođu na taj predizborni skup i sve govori da ćemo ponovo videti još jedan šestocifreni broj,“ kaže Nikolić.
Što se tiče skupova koje organizuje izborna lista „Aleksandar Vučić-Ujedinjena Srbija“ Nikolić kaže da nije siguran da li će pokušati da organizuju skup na otvorenom, i dodaje da brojke koje do sada Arhiv javnih skupova zabeležio pokazuju da mitinzi koje organizuje ova vlast nikada nisu prešli broj od 50 hiljada okupljenih.
„Poslednji veliki skup koji su oni organizovali je bio u Beogradu na kojem je bilo 32.500 ljudi. Nisam siguran da će oni do izbora pokušavati da naprave bilo kakav sličan skup na otvorenom. Vidim da oni idu po sportskim halama, u arenu u Beogradu,“ govori Nikolić i zaključuje da je vladajućoj stranci organizovanje skupova riskantno jer nisu sigurni da bi uspeli da izvedu da to izgleda kako bi oni želeli.
M.P.
