U svetu politike obilato se koristi propaganda, mada ne znači da će uvek imati negativan kontekst. Ona je jedna od varijanti političkog ubeđivanja. Međutim, vrlo je važno protumačiti suštinu propagandne poruke i razumeti njenu svrhu, značenje i metod. Postoji mnogo tehnika propagande, a njihovim efektima su svi svakodnevno izloženi. Neke od najpoznatijih i najčešće korišćenih tehnika podrazumevaju ponavljanje poruka, stvaranje utiska, šokiranje i još mnogo metoda za što jači uticaj na stavove i ponašanje ljudi.
Ponavljanje poruke
Zamislite da iznova vidite jednu istu poruku svuda po gradu. Ista rečenica na svakom bilbordu, na najvidljivijim mestima. Uporno ponavljanje iste poruke u različitim prilikama ima tri cilja: da poruka dopre do što šire publike, čime će biti lakše opažena, a na kraju i lakše prihvaćena.
Ovo je jedna od tehnika koje se koriste u propagandi i naziva se tehnikom ponavljanja sadržaja poruke. Ona se oslanja na snagu koja se skuplja i gomila stalnim ponavljanjem propagandnih akcija.
U praksi se ostvaruje na mnogo načina, od svakodnevnog emitovanja istog TV spota, preko postavljanja istih bilborda i plakata, do stalnog ponavljanja imena političara.
Transfer utiska
Političari sebe često poistovećuju sa rodoljubljem i patriotizmom, znajući da će to kod ljudi probuditi pozitivne emocije i ostaviti dobar utisak. Sa druge strane, svog političkog protivnika povezuju sa stranim uticajima ili rad za sopstveni interes, što ostavlja suprotan efekat.
Tehnika transfera služi da se kod ljudi stvori pozitivan ili negativan stav prema nekom sistemu, instituciji, političkoj partiji ili političaru. To se ne postiže kroz direktno isticanje njihovih dobrih ili loših osobina, već se umesto toga, oni povezuju sa nečim drugim što već ima pozitivan ili negativan ugled.
Zbog toga i nosi naziv tehnika transfera – ona prenosi ugled ili emocije sa jednog subjekta na drugi. Stavovi o jednoj ličnosti ili objektu se formiraju na osnovu asocijacija o drugom. Ovako se ljudima pojednostavljuje stvarnost tako da bude lakša za razumevanje, što je jedna od ključnih karakteristika propagande.
Na primer, u kampanju se uključuju ugledne i poznate ličnosti kako bi se njihov ugled preneo na političkog aktera. Takođe se može diskreditovati politički protivnici time što će biti povezani sa omraženim ličnostima ili nepopularnim dešavanjima, koji izazivaju negativna osećanja.
Malo jednostavniji primer može se naći u obrazovanju, kada učenik ima pozitivan odnos prema nekom predmetu zbog nastavnika, a ne zbog gradiva koje uči.
Tehnika transfera pre svega deluje na asocijacije i emocije, a manje na racionalno razmišljanje, zbog čega ljudi često ne primete kako je neka veza stvorena u njihovoj svesti.
Šokiranje publike
Zasniva se na izazivanju snažnih emocionalnih reakcija kod ljudi, sa ciljem da kod publike stvori emocionalni stres, strah ili snažni emotivni naboj kako bi se privukla pažnja, te tako uticalo na stavove i ponašanje.
Mogu se koristiti jaki zvuci ili upečatljive slike da bi šokirale publiku i time joj skrenuli pažnju na poruku koja sledi nakon toga. Sama poruka uopšte ne mora biti šokantna, ali ostavlja veći utisak zbog prethodnog čulnog šoka.
S druge strane, poruka sama po sebi može biti uznemirujuća ili dramatična kako bi odmah izazvala promenu mišljenja ili ponašanja ljudi. Ova tehnika se oslanja na već postojeće strahove i frustracije ljudi. U njenoj primeni često se koristi preuveličavanje i iskrivljavanje stvarnosti.
Često korišćena metoda tehnike šokiranja publike se može naći u političkim kampanjama i zove se strategija poslednjeg trenutka.
Pred sam kraj kampanje objavljuje se neki kompromitujući podatak o političkom protivniku, na primer informacija o aferi ili skandalu. Time se u poslednjem trenutku birači šokiraju da bi se odvratili od glasanja za tog kandidata.
Ova tehnika je najefikasnija u periodima dubokih društvenih kriza, kada postojeći sistem više ne funkcioniše dobro, a novi još nije jasno formiran. U takvim situacijama ljudi su već suočeni sa nesigurnošću i strahom i lakše reaguju na šokantne poruke.
Nagrada i kazna
Čovek svet često doživljava kroz suprotnosti, a ova tehnika, kao i druge, pojednostavljuje sliku stvarnosti. Međutim, tehnika „nagrade i kazne“ se manje oslanja na emocije, a više na racionalno razmišljanje, onda kada čovek procenjuje da li je nešto korisno ili štetno.
Na primer, poštovanje ili podrška vlasti se predstavlja kao ponašanje za opštu korist države, dok se nepoštovanje vlasti prikazuje kao uzrok haosa.
Pojedinim grupama ili pojedincima se čak mogu direktno najaviti moguće nagrade ili kazne za određeno ponašanje. Ova tehnika je najvidljivija kroz izborna obećanja. Političari obećavaju rešavanje problema ili bolju budućnost. Može se i koristiti da se konkurent diskredituje isticanjem da će njegov uticaj na vlasti imati katastrofalne posledice.
Jedan od skorijih primera jeste obećanje predsednika Sjedinjenih Američkih Država (SAD) Donalda Trampa da će svakoj punoletnoj osobi biti dodeljeno 5.000 dolara ako republikanci osvoje izbore sredine mandata u novembru.
Podseća na političku „trgovinu“ – glas na izborima za određenu korist. Međutim, redovno političari daju opšta izborna obećanja, čije je ostvarivanje nakon izbora teško proveriti. Time mogu i lakše da opravdaju neuspeh svojih obećanja, govoreći da je to bilo maksimalno što je moglo da se uradi. Konkretnija obećanja više obavezuju političare, te ih stoga često i izbegavaju.
Dela, ne reči
Formalno nazvana tehnika propagande akcijom, zasniva na ideji da ljudi često uče ponašanje ugledajući se na primer drugih. Drugim rečima, postupci i događaji mogu da utiču na ljude jače nego same reči. Zato se u ovoj tehnici koriste aktivnosti i događaji koji treba da postanu uzor i smernica za ponašanje drugih ljudi.
Neki događaji na primer uopšte nisu prvenstveno pokrenuti zbog propagande, ali zbog svoje masovnosti, spektakularnosti ili značaja ipak imaju propagandni efekat. Pored toga naravno ima i događaja koji su namenski organizovani upravo zbog propagande i medijske pažnje.
Danas su najpoznatiji primeri ove tehnike vojne i policijske parade, velike vojne vežbe ili masovna okupljanja na kojima se iskazuje podrška vlasti ili političarima. U ovaj vid propagande spadaju i javna dobročinstva, kao što su deljenje novca ili hrane, organizovanje velikih gozbi ili izgradnja javnih objekata.
Postoje i primeri kada lideri svojim postupcima žele da slikovito pokažu posledice određenog izbora.
L.M.
