Kolo i krugovi
Trčeći sam krenuo ka takozvanom „krugu“ u dvorištu Studenjaka jer samo tu mogu da se uverim da li sam dobro razumeo šta se dešava. Ako se negde studenti okupljaju, biće ih tamo. Nepogrešivo je samo da je krenulo veselje. U trenutku kada je krenulo užičko kolo, usnimio sam par kadrova i pustio da novinarska objektivnost i nepristrasnost napuste moje telo. Ceo „krug“ je ispunilo kolo, a ceo Studenjak vrisak od igre.
Ljudi su u manje od deset minuta izašli, zaigirali kolo, a nisu kasnili ni sa pićem. Svako je doneo da nazdravi, dok su se pesme smenjivale. Nakon još jedne ture kola, krenula je i kolona – i to ka kružnom toku na Novom Beogradu.
Slavlje je postalo preveliko za dvorište studentskog doma.
Kao što su studenti spontano okupili u „krugu“ dvorišta doma, tako su i svi ostali građani na kružnom toku. Na putu do tamo, automobili trube, čuje se vatromet, ljudi se grle na ulicama. Jednoj grupi studenata prišao je čovek.
„Vi ste pokidali. Svaka vam čast. Ja sam sve vreme sa vama na ulici, ali svaka čast“, rekao je, dok su pozdravljali i rukovali uz reči „svaka i Vama čast“.
Pored studenata, reke ljudi su se slivale ka kružnom toku. Automobili su sada parkirani svuda, gde je ko stigao, a opet u nekom redu. Bez haosa. Na jednom kraju se igralo kolo, na drugom skakalo, na trećem pevalo. Baklje, vatromet, zastave, miris alkohola i slobode.
Jedan od prvih automobila koji se probio kroz neubačajen zastoj na kružnom toku, bio je onaj koji je prenosio džak sa glasovima do lokalne izborne komisije. Kasnije je saobraćaj bio otvoren za sve automobile čiji su vozači kroz prozor pokazivali tri prsta i puštali pesmu „Tri poljupca za sreću“. Svaki prolazak auta kao da je bio još jedan razlog za slavlje.
Ljudi su se penjali na autobuse u prolazu, pa bi im onda drugi ljudi pomagali da se odatle spuste. Jedna devojka je na čelo zalepila nalepnicu „studenti pobeđuju“. Nije se samo na Novom Beogradu slavilo. Veselilo se svuda gde su se ljudi uželeli promene.
Tako je na kružnom toku proslavljen krug protesta, političkog organizovanja i angažovanja, kao i izborne pobede. Ipak izgleda da sada prestajemo da se vrtimo u krug.
Pioniri oslobođenog Pionirskog parka
No, nisu samo osvojeni izbori. Osvojen i Pionirski park. Ćacilend je pao. Studenti koji žele da uče već dugo nisu njegovi stanovnici, a studenti koji pobeđuju su odatle oterali sve one koji su se krili iza ograda premazanim mašću, one koji su zazirali od svakog pogleda i kamere uperenim ka parku, one koji nisu mogli ništa 25. oktobra, sem da se sele, ako se može reći da su tu i živeli.
Ni policija nije više čuvala ovo utvrđenje.
Pioniri, koji su zagazili u park nakon godinu i po dana, rastavili su ograde, srušili šatore i sad je park ponovo otvoren za javnost. Ekskluzivni skup se završio. Kao uspomene i eksponate, ljudi su uzimali komade šatora, ograde, plastiku, a već danas, krenuli su u čišćenje.
Komunalne službe su se takođe pojavile i čistile nered koji se tu nakupio, a na ljuljaškama i klackalicama su se zaigrala deca.
No slavlje još nije gotovo. Kako su najavili studenti, večeras će se na Slaviji ponovo okupiti, a to sigurno nije jedino veselje.
Narod je slobodu uzeo u ruke, a deluje kao da ju je stegao, i da će je držati čvrsto. Kao što je rekao Jovan Jovanović Zmaj: „Sa dve reči budućnost se stvara, te reči su – nemam gospodara“.
Luka Mitrović
