Tokom 2024. godine u naselju Popovac zabeleženo je čak 174 dana sa prekoračenjem dozvoljene koncentracije PM10 što višestruko premašuje zakonski limit i to za čak 497%. To praktično znači da je gotovo svaki drugi dan u godini bio rizičan po zdravlje, navodi RERI u saopštenju.
Slično stanje je zabeleženo i u drugim gradovima: u Valjevu 132 dana (377%), Novom Pazaru 128 dana (366%), Užicu 117 dana (334%) i Kosjeriću 113 dana (323%).
Nadležni organi u zavetu ćutanja
Analiza odgovora nadležnih organa koju je sproveo RERI pokazuje da većina planiranih aktivnosti nije realizovana u predviđenim rokovima iz Akcionog plana Programa zaštite vazduha u Republici Srbiji za period od 2022. do 2030. godine koji definiše konkretne mere, odgovorne institucije i rokove za njihovo sprovođenje.
Novi Zakon o zaštiti vazduha, iako planiran za kraj 2024. godine, nije bio usvojen, čime su ključne mere iz Programa ostale neprimenjene.
Novi Zakon o zaštiti vazduha nije usklađen sa Direktivom (EU) 2024/2881 Evropskog parlamenta i Saveta od 23. oktobra 2024. godine o kvalitetu ambijentalnog vazduha i čistijem vazduhu za Evropu, što znači da Republika Srbija ostaje:
- Bez obavezujućih ciljeva za smanjenje koncentracija zagađujućih materija do 2030. godine;
- Bez obaveznih mapa puta za sanaciju najzagađenijih zona;
- Bez javno dostupnog i sveobuhvatnog sistema monitoringa kvaliteta vazduha;
- Bez garancije prava građana na pravnu zaštitu i kompenzaciju u slučaju ugroženog zdravlja;
- Bez odvraćajućih i srazmernih kazni za zagađivače;
- Kao i bez usklađenosti sa obavezama iz Poglavlja 27 – Životna sredina koje se odnose na proces pristupanja Evropskoj uniji.
Nišlije ni ne znaju šta dišu
Zakon o zdravstvenoj dokumentaciji i evidencijama u oblasti zdravstva obavezuje da svi podaci o zagađenju vazduha budu elektronski dostupni i da ih prate akreditovane laboratorije međutim u Nišu ovaj sistem ne radi, piše u saopštenju RERI-ja.
„Niš je primer institucionalnog kolapsa gde se podaci ne razmenjuju, monitoring je sveden na minimum, a lokalni plan za 2024. uopšte nije ni pokrenut što u stvarnosti znači da skoro četvrt miliona ljudi svakodnevno diše vazduh nepoznatog sastava, bez ikakve garancije da ono što udišu nije opasno po život“, piše RERI.
Takođe, umesto deset dosadašnjih, merenja se vrše na samo dve lokacije, a Gradska uprava grada Niša priznaje da uopšte nije sprovela Program kontrole kvaliteta vazduha za 2024. jer nije ni pokrenula javnu nabavku za izbor laboratorije.
Preko 10.000 smrti povezanih sa zagađenjem vazduha
Prema najnovijem izveštaju Evropske agencije za životnu sredinu za 2024. godinu, prosečne godišnje koncentracije PM2.5 bile su skoro četiri puta veće od preporuka Svetske zdravstvene organizacije, što objašnjava i zabrinjavajuće podatke o preko 10.000 smrti povezanih sa zagađenjem vazduha i lošu poziciju Republike Srbije u poređenju sa drugim zemljama.
„Republika Srbija mora prepoznati da borba protiv zagađenja vazduha više nije pitanje sektorske politike već temeljni izazov za zdravlje, socijalnu pravdu, održivost i bezbednost zajednice“, piše RERI.
Kako se u saopštenju RERI-ja navodi, u trenutku kada Evropa jasno definiše zagađeni vazduh kao zdravstveni prioritet, Republika Srbija nastavlja da „diše u pravnom vakuumu, bez instrumenta zaštite i bez političke volje da se stanje promeni“.
Republika Srbija trenutno nije spremna da odgovori na ove zahteve ni infrastrukturno, ni zakonski, ni politički, smatra RERI.
„U svetlu alarmantnih podataka o zagađenju vazduha, Republika Srbija hitno mora da sprovede zakonodavnu reformu u skladu sa Direktivom (EU) 2024/2881, formira telo koje će nadgledati sprovođenje politika, uvede procenu zdravstvenog rizika u lokalne planove i obezbedi digitalnu transparentnost praćenja zagađenja jer zdravlje građana ne može da bude kolateralna šteta sporih i neodgovornih politika“, zaključuje se u saopštenju.
A.G.A.
