Rebalans budžeta za 2023. godinu predviđa da ukupni planirani prihodi budu 1.904 milijardi dinara, veći za oko 60,6 milijardi dinara od planiranih inicijalnim budžetom. Tokom zasedanja je predsednik parlamenta Vladimir Orlić pročitao amandmane na zakonske predloge, ali je opozicija ometala rad parlamenta zviždanjem i skandiranjem.
Podsetimo, tzv. proevropska opozicija od početka zasedanja vrši opstrukciju rada paralementa jer traže raspisivanje vanrednih parlamentarnih i beogradskih izbora do kraja ove godine.
Ipak, rebalans budžeta je usvojen sa 140 glasova poslanika većine.
Kao komentar na usvajanje rebalansa budžeta za 2023. godinu, ekonomisti Pavle Petrović i Božo Drašković su za televiziju N1 ocenili da je usvajanje bez rasprave veliki nedostatak i krajnje nekorektno prema poslanicima, stručnoj ali i široj javnosti. Predsednik Fiskalnog saveta Pavle Petrović rekao je u emisiji Novi dan na N1 da je nedostatak i to što je rebalans usvojen na Vladi u subotu, a već se u ponedeljak našao pred skupštinskim odborom.
Kako su naveli gosti ove emisije, povećanje plata prosveti i zdravstvu jeste opravdano, ali je njihova primedba to što se radi ad hok. Dodali su i da ulaganje u poljoprivredu jeste opravdano, za razliku od ulaganja u stadion, ali da se moraju pratiti efekti subvencija.
Podsetimo, rebalans budžeta je podrazumevao stavke kao što je mera od 10.000 dinara majkama, povećanje plata u sektoru prosvete i zdravstva, povećanje penzija, veći budžet za lečenje dece u inostranstvu i subvencije ka poljoprivredi.
„Od 2014. godine vlada najavljuje da će sistematski urediti javni sektor koji ima 500.000 ljudi, da se vidi koliko ljudi treba i kakav je odnos njihovih plata, odnosno platni razredi. Kada se uvede to pravilo, nema da se licitira iz godine u godinu. Tačno je da zdravstvo i prosveta zaostaju za bezbednosnim sektorom, ali je to učinjeno ad hok, to nije sistem“, naveo je Petrović u emisiji Novi Dan.
U saopštenju koje je dostupno na sajtu Ministarstva finansija kaže se da će se rebalansom budžeta obezbediti i sredstva za nove kapitalne projekte i investicije. „Ti projekti znače dalji rast BDP-a, privlačenje investitora, poboljšanje kvaliteta života građana“, navodi se.
„Među kapitalnim projektima za koje se nalaze sredstva u predlogu rebalansa budžeta su obilaznica oko Kragujevca, početak izgradnje neophodne infrastrukture za specijalizovanu izložbu EXPO, tunel u centru Beograda Karađorđeva – Bulevar Despota Stefana, radovi na izgradnji beogradskog metroa, brza saobraćajnica Novi Sad – Ruma (Fruškogorski koridor), saobraćajnica Ruma – Šabac – Loznica, Dunavska magistrala (Požarevac – Golubac), autoput E-763 deonica Preljina – Požega, Moravski koridor deonica Pojate – Preljina, autoput Beograd – Sarajevo, deonica Niš – Pločnik, kao deo autoputa Niš – Merdare“.
I.P.
