„Mi, dole potpisani naučni radnici, ovim pismom izražavamo duboku zabrinutost i oštro protivljenje planiranoj izgradnji mini – hidroelektrane (MHE)‚ Studenica S4 – Gradina‘ na reci Studenici, u gradu Kraljevu i pružamo punu podršku zahtevima građana i njihovim udruženjima, a naročito građanima Ušća za obustavu svih aktivnosti radi izgradnje predmetne MHE, zabranu njihove gradnje i zaštitu celog toka reke Studenice i njene klisure“, navodi se u otvorenom pismu naučne zajednice koje potpisuje preko sto naučnica i naučnika.
Prema oceni naučne zajednice, pregrađivanje i potapanje dela klisure Studenice izazvalo bi trajne i nepovratno štetne posledice po Park prirode Golija i na sveukupne ekosisteme koji uključuju i veliki broj retkih, reliktnih, zaštićenih, strogo zaštićenih i endemičnih vrsta biljaka i životinja i čineći ovo područje jedinstvenim refugijumom flore i faune od svetskog značaja.
„Studenica je osnovna vrednost i žila kucavica ekosistema planinskih masiva Golije, Čemernog i Radočela zbog čega je uključena u UNESKO program Čovek i biosfera kao rezervat biosfere Golija – Studenica“, navode naučnici. Kako naglašavaju, izgradnja MHE Studenica S4 – Gradina, kao i eventualni drugi zahvati duž čitavog toka reke Studenice predstavljali bi remetilački faktor, ne samo u delu klisure predviđenom za potapanje, već na celom slivu i ozbiljan rizik po ekološke i predeone vrednosti PP Golija i RB Golija – Studenica.
Ugroženi biodiverzitet i vodni resursi
Područje predviđeno za izgradnju MHE Studenica S4 – Gradina prema CORINE bazi podataka o zemljištu odlikuje se izuzetnom biološkom raznovrsnošću. Ovde se smenjuju poljoprivredne površine, prirodni elementi poput šumaraka i šuma bogatih ugroženim i retkim vrstama biljaka.
Iako se mini-hidroelektrane javnosti često predstavljaju kao ekološki prihvatljiv izvor energije, njihova izgradnja ima ozbiljne posledice po Prirodu – narušavaju vodni režim, ugrožavaju biodiverzitet i menjaju prirodnu dinamiku reka.
Voda nije samo izvor energije, već, pre svega, izvor života i ključni faktor u očuvanju prirodne ravnoteže. Njeno kretanje obezbeđuje transport hranljivih materija, stvara neophodna staništa i omogućava opstanak mnogih biljnih i životinjskih vrsta i čoveka. Svaka promena u vodotoku, a posebno prouzrokovana izgradnjom 30m visoke i u kruni 100m široke brane, će izvesno imati dalekosežne negativne posledice po reku, njen sliv i zaštićeno područje kojim skoro celim svojim tokom teče.
Poremećaj u ovom prirodnom ciklusu može dovesti do gubitka staništa i prekida ekoloških procesa. Osim toga, dodatnu štetu donosi izgradnja pristupnih puteva i prateće infrastrukture, što dovodi do krčenja šuma, isušivanja vlažnih staništa, erozije tla i gubitka prirodnog pokrivača.
Srbija je zemlja s ograničenim vodenim resursima. Nažalost, mnogi vodotoci u brdsko-planinskim krajevima, gde se većina mini-hidroelektrana i gradi, su već ozbiljno degradirani upravo zbog njih. Na slivu Studenice se već nalazi šest mini – hidroelektrana, a sada se planira i sedma, što dodatno povećava pritisak na ovaj krhki ekosistem. Stoga ne bi trebalo preduzimati nikave dalje radove i aktivnosti u slivu, klisuri, dolini i rečnom koritu Studenice osim onih usmerenih na zaštitu, naučno – istraživačke svrhe, sport, rekreaciju i renaturalizaciju – vraćanje u prirodno ili prirodi blisko stanje narušenih delova.
„Uvereni smo da će ovaj naš stav, zajedno sa naučnom, stručnom i narodnom inicijativom građana Ušća i Kraljeva i ekoloških udruženja doprineti zaustavljanju nerazumnog, neopravdanog i štetnog projekta izgradnje MHE na Studenici i doprineti trajnoj i delotvornoj zaštiti celokupnog ovog područja sa prirodnim i stvorenim vrednostima od svetskog značaja i uvažavanju opravdanih zahteva građana Ušća“, poručuju naučnice i naučnici.
„Apelujemo na organe grada Kraljeva, Vladu Republike Srbije, UNESKO i IUCN da učine sve što je u njihovoj nadležnosti da spreče devastaciju reke Studenice i preduzmu mere radi njene zaštite i zaštite prirodnog bogatstva ovog područja“.
I.K.
