Više od polovine novinara u Crnoj Gori već koristi alate zasnovane na veštačkoj inteligenciji u svakodnevnom ili povremenom radu, ali najveći izazov nije sama tehnologija, već nedostatak jasnih redakcijskih pravila i procedura. To je jedan od ključnih zaključaka istraživanja „AI u redakciji – prve promjene u novinarskoj praksi u Crnoj Gori“, koje je predstavio Sindikat medija Crne Gore (SMCG).
Potpredsednica SMCG Marijana Camović Veličković rekla je da je istraživanje sprovedeno kako bi se sagledali prvi efekti primene generativne veštačke inteligencije u crnogorskim medijima.
„Istraživanje je sprovedeno sa ciljem da se zabeleže rani obrasci upotrebe generativne AI u crnogorskim redakcijama i da se utvrdi kako novinari i urednici doživljavaju njen uticaj na svakodnevni rad, profesionalnu kontrolu i odnos sa publikom“, kazala je Camović Veličković.
Ona je navela da je u istraživanju učestvovao 71 ispitanik iz različitih tipova medija, dok je dodatni kvalitativni uvid dobijen kroz 11 polustrukturisanih intervjua sa novinarima i urednicima.
„Istraživanje je uključilo i eksperimentalni deo u kojem su učesnici procenjivali dva kratka informativna teksta bez informacije o tome da li ih je napisao čovek ili su nastali uz pomoć AI“, pojasnila je Camović Veličković.
Prema njenim rečima, cilj publikacije nije da unapred oceni veštačku inteligenciju kao korisnu ili štetnu, već da otvori raspravu o pravilima njene primene.
„Njena svrha nije da tehnologiju unapred oceni kao korisnu ili štetnu, već da pruži osnovu za pravovremenu raspravu o pravilima, odgovornosti, zaštiti profesionalnih i radnih prava i transparentnosti prema publici“, istakla je ona.
Veštačka inteligencija postala sastavni deo novinarskog rada
Autor istraživanja Dražen Đurašković ocenio je da je generativna veštačka inteligencija već postala sastavni deo novinarskog rada i da njena primena menja način funkcionisanja redakcija.
„Generativna AI već je deo svakodnevnog rada u novinarstvu. Tehnološke promene utiču ne samo na brzinu rada, već i na autonomiju, autorstvo, profesionalnu odgovornost i odnos sa publikom“, rekao je Đurašković.
Rezultati istraživanja pokazuju da 54,93 odsto ispitanika koristi AI svakodnevno ili povremeno. Najčešće se koristi za istraživanje informacija i izvora, što je navelo 57,89 odsto ispitanika, dok 38,60 odsto koristi ove alate za stilizovanje, lekturu i preformulisanje tekstova.
Međutim, AI sve češće ulazi i u osnovne novinarske poslove. Za pisanje naslova i podnaslova koristi je 33,33 odsto ispitanika, za pripremu pitanja za intervjue 29,82 odsto, dok 22,81 odsto koristi AI za izradu nacrta tekstova.
Pritisci na novinare sve veći
Istraživanje je pokazalo i da profesionalna autonomija novinara trpi sve veći pritisak.
„AI je već prisutna u redakcijskim praksama, pa tako 54,93 odsto ispitanika koristi AI svakodnevno ili povremeno. Pritom, naši nalazi su pokazali da je profesionalna autonomija pod pritiskom, o čemu govori podatak da 36,62 odsto ispitanika smatra da se njihov rad koristi za treniranje AI bez znanja ili saglasnosti“, naveo je Đurašković.
Iako je više od tri četvrtine ispitanika reklo da ima potpunu kontrolu nad sadržajem koji stvara, odgovori na dodatna pitanja pokazuju drugačiju sliku. Više od trećine smatra da se njihov rad koristi za obučavanje AI sistema bez njihove saglasnosti, 35,21 odsto veruje da nema kontrolu nad načinom na koji se njihov sadržaj dalje koristi, dok 26,47 odsto ima osećaj da ono što stvara više nije u potpunosti njihovo.
Đurašković je ukazao da se AI u redakcijama uglavnom koristi bez formalnih procedura.
„Najvažniji nalaz je da se AI u redakcijama uglavnom koristi kroz neformalna ili ‘prećutna’ pravila. Sagovornici ne opisuju sistem u kojem postoje jasne procedure, već prostor u kojem novinari i urednici sami procenjuju kada je AI prihvatljiva, a kada prelazi granicu profesionalnog rada“, rekao je on.
Kako je dodao, u praksi to znači da je najveći deo odgovornosti prepušten samim novinarima.
„Ako novinar koristi AI, od njega se očekuje da sam zna gde su granice, da sam proveri rezultat i da sam proceni da li upotrebu treba označiti“, kazao je Đurašković.
Jedan od zanimljivijih delova istraživanja bio je eksperiment u kojem su učesnici pokušali da razlikuju tekst koji je napisao novinar od onog koji je nastao uz pomoć veštačke inteligencije.
„Najvažniji nalaz je da ispitanici nisu pouzdano razlikovali koji je tekst napisao čovek, a koji je nastao uz pomoć AI“, rekao je Đurašković.
Kako je naveo, tekst koji je napisao novinar kao „ljudski“ prepoznalo je 42,25 odsto ispitanika, dok je tekst generisan uz pomoć AI kao novinarski označilo čak 43,66 odsto učesnika.
„To znači da je AI tekst, u ovom konkretnom slučaju, bio jednako ili čak nešto češće prepoznat kao tekst koji je napisao novinar“, istakao je autor istraživanja.
Pitanje transparentnosti
Prema njegovim rečima, upravo zbog toga transparentnost prema publici postaje jedno od ključnih pitanja za očuvanje poverenja u medije.
„Pošto se AI i novinarski sadržaj ne mogu pouzdano razlikovati, transparentnost prema publici postaje osnovni uslov očuvanja poverenja“, rekao je Đurašković.
On je zaključio da je najveći problem trenutno odsustvo jasnih pravila.
„Najveći problem nije sama upotreba AI, već nedostatak jasnih redakcijskih pravila, provera i podele odgovornosti“, poručio je Đurašković.
Prema njegovim rečima, zato su medijima potrebni minimalni sektorski standardi koji će urediti odgovornost urednika i novinara, zaštitu radnih i autorskih prava, označavanje sadržaja nastalog uz pomoć veštačke inteligencije, ali i odgovornost tehnoloških kompanija koje razvijaju ove alate.
A.Đ.
