Haos u Skupštini, suzavac ispred nje – priseća se 5. oktobra 2000. godine Zoran Ðajić inženjer geologije i aktuelni kandidat izborne liste „Studentska lista – studenti pobeđuju”.
Ključna razlika između tog dana i aktuelnih društvenih dešava je, smatra, ta što je građane tada predvodila velika heterogena grupa lidera.
„Oni su uspeli da nas organiziju delimično, delimično se mi sami organizovali, jer kad je krenulo sve to, sav taj haos, građani su preuzeli stvar u svoje ruke”, navodi Đajić, koji je tog dana bio u Narodnoj skupštini.
„Našli smo u podrumu silne džakove sa zaokruženim imenom Slobodana Miloševića, znači pripremljeno sve za ponovljene izbore. Te džakove smo izneli i pokazali građanima, a ja sam onda insistirao da se posle toga ide na televiziju, jer ako ne oslobodimo taj jedini mediji, mi ne možemo dokazati da je vreme da se nešto desi”, navodi on.
Tada je, dodaje, narod stihijski krenuo za jednom grupom lidera, dok sada, kako kaže, skoro dve godine traje priprema, koju organizuju studenti, koji, smatra, znaju šta hoće.
„Studenti traže istinu, na osnovu istine da dobije pravdu i na taj način da se dobije sloboda”, navodi Đajić.
Podseća da je vlast, nakon pada nadstrešnice, kada su i počeli studentski protesti, ignorisala njihove zahteve da se utvrdi odgovornost za tu tragediju i da je, kako kaže, „uvela batinanje i nasilje nad studentima i građanima”.
„Ja mislim da nigde na svetu nije zabeleženo da jedna studentska organizacija smeni gradonačelnika, smeni predsednika vlade, smeni predsednika države, raspusti skupštinu, raspusti ponovo vladu i dovede do izbora”, kaže Đajić.
On se priseća kako su građani, dan nakon 5. oktobra, na ulicama Beograda bili srećni i zadovoljni, ali je, dodaje, to potrajalo kratko budući da nove vlasti nisu, kako kaže, sprovele lustraciju već se „bivša vlast utopila u novu vlast”.
Sada je, smatra, drugačije.
„Onog trenutka kad su studenti izašli i rekli: ‘E sad, više ovako neće biti’, do danas, mi svi sve vreme imamo uspeh na licu, imamo sreću i radost, jer znamo da će se sve to završiti kako treba”, zaključuje Đajić.
Referendumska atmosfera, pritisci na medije, nasilje – i tad i sad
Predsednik Demokratske stranke (DS) Srđan Milivojević, koji je, takođe, bio aktivan tokom demonstracija 2000, vidi sličnosti sa tadašnjim trenutkom i ovim sada u tome što je, kako kaže, i tada i sada uspešno izgrađena referendumska atmosfera u društvu.
„Nju neće narušiti ni ovi ljudi koji izlaze na izbore protiv Studentske liste, ni ovi ljudi koji ne razumeju da ovo nije nikakva bitka za mandate i vlast, već bitka za slobodu. Ono što je veoma važno istaći – i tada i sada je raspoloženje većinske Srbije na strani promena”, smatra predsednik DS-a.
Toga su, smatra, svesni i predstavnici vlasti, kojima se, kako on navodi, tokom medijskih nastupa, vidi da su u panici jer gube vlast.
„Uz ovu ogromnu mobilizaciju ljudi koji su spremni da brane izbornu pobedu, koji sada znaju sa kakvim ćemo se iskušenjima suočiti u danima pred izbore i neposredno nakon izbora, Aleksandar Vučić ne može da se nosi”, tvrdi predsednik DS-a.
On podseća da je i Milošević, kako kaže, pripremao krađu izbora i da je na izborima 24. septembra pokraden veliki broj glasova, ali da mu ni to nije pomoglo da ostane na vlasti.
Smatra da je i situacija sa medijima bila slična oktobra 2000. kao što je i ovog oktobra 2026. godine i dodaje da je tada ministar informisanja bio aktuelni kandidat SNS-a za premijera Aleksandar Vučić.
Milivojević podseća da je kampanja 2000. počela 15. juna atentatom na Vuka Draškovića u Budvi, poredeći to sa scenama nasilja koje viđamo prethodnih dana, pogotovo sa napadom gradonačelnika Beograda Aleksandra Šapića na odbornicu Kreni promeni Tatjanu Micić, koji je Šapić negirao.
„Priprema se teren za angažovanje svih resursa iz arsenala zla kojim raspolaže Aleksandar Vučić, ali ako nas nešto uči 5. oktobar 2000. godine, taj najveličanstveniji dan u novijoj istoriji, u drugoj polovini 20. veka, to je da svakoj sili i nepravdi dođe kraj i da pravda i istina uvek pobede. Želja građana za slobodom jača je od bilo kakve represije”, navodi on.
Dodaje da, kako kaže, koren slobode leži u hrabrosti svakog pojedinca.
„Svaki pojedinac tog dana treba da se zapita šta može da učini da bi ova zemlja bila sloboda”, zaključuje Milivojević.
D.S.
