„Zakon o bezbednosti saobraćaja definiše da je vozač dužan da prilagodi brzinu stanju i uslovima na putu, atmosferskim i vremenskim prilikama, ali to je sad i jedna zamka gde naši kreatori saobraćajne politike, upravo vezujući se za taj član zakona, celokupnu odgovornost prebacuju na učesnika saobraćaja, u ovom slučaju na vozača, nesagledavajući da li je možda put svojom konstrukcijom i opremom napravio nešto lažno, da vozač nije pročitao kako treba i da je zbog greške na putu, zapravo, nastala nezgoda koliko god je vozač prilagodio svoju brzinu”, objašnjava Velić.
On za Mašinu objašnjava da su za to su odgovorni upravljači puta, na nacionalnom nivou Putevi Srbije, a pored njih i lokalni upravljači puta. Pojašnjava da iz ovih ustanova često stižu upozorenja na kojim putevima ima magle ili poledice i apela da vozači prilagođavaju brzinu. To, navodi, nije uloga upravljača, već da redovno održava put i putnu infrastrukturu.
„Uloga upravljača puta je da sneg ne bude na kolovozu, da poledica ne bude na kolovozu, a ne da nas upozoravaju. Njima Zakon nalaže obavezu da oni moraju redovno da rade – od upravljanja signalizacijom, obnova oznaka na kolovozu, do drugih stvari, možda zbog erozije zemljišta ode neki deo puta, da ga odmah saniraju i tako dalje”, kaže Velić.
Postoje, navodi Velić, četiri faktora kada govorimo o saobraćajnim nezgodama – čovek, vozilo, put i okolina. Prema rezultatima istraživanjima Agencije za bezbednost saobraćaja Republike Srbije, kaže on dalje, put je, u sadejstvu sa drugim faktorima, doprineo u 34 posto saobraćajnih nezgoda u Srbiji, odnosno svaka treća nezgoda je vezana i sa faktorom puta.
Zakoni i pravilnici postoje, ali se ne poštuju
U Nacionalnoj strategiji bezbednosti saobraćaja je definisano, kaže Velić, da put ne sme da bude uzrok saobraćajne nezgode, a da, ukoliko do nezgode dođe, put mora da ublaži posledice.
„Put mora da ispunjava dva ključna uslova da bi on bio bezbedan. Pod jedan, da bude samoobjašnjavajući, što znači da po svojoj konstrukciji, saobraćajnoj opremi i signalizaciji ne dozvoljava vozaču da napravi grešku, nego postiče i usmerava njegovu bezbednu vožnju. I samoopraštajući put – kad dođe do nezgode, na primer, zbog greške vozače ili zbog greške na vozilu, da put mora da ublaži posledice te nezgode. Tu imamo bankine, zaštitni pojas pored puta, zaštitne ograde i tako dalje”, navodi on dodajući da naši putevi od gradskih ulica do vangradske mreže ne ispunjavaju te uslove.
Svaki put ima smerokaz i ivične bele linije, objašnjava Velić, koji vozačima pomažu da prilagode svoju brzinu krivinama i nagibima, i onemogućavaju da pređu u traku za suprotni smer ili slete sa puta i da je održavanje smerokaza i oznaka nadležnost upravljača puta.
Ako to nije obeleženo, ako to na putu ne postoji, to znači da je upravljač puta – Putevi Srbije kao državni upravljač ili neki lokalni upravljač, direktno odgovorni za nastanak nezgode.
On podseća da u pravilnicima o saobraćajnoj signalizaciji postoji i znak obaveštenja „magla na putu”, ali da taj znak, nažalost, samo postoji na auto-putevima.
„Kad nešto mi već imamo u pravilniku o signalizaciji, definisano kao znak koji obaveštava o magli i koji ujedno, ako je magla, nam kaže kojom brzinom da se krećemo, u zavisnosti koliko tačkica vidimo iscrtanih na kolovozu, to znači da neko nešto što je u pravilniku, što smo lepo definisali, ne želi da implementira na terenu. Sami tim taj neko, a to je upravljač puta, pravi situacije zbog kojih vozač može da doživi saobraćajnu nezgodu”, zaključuje Velić.
Srbija prva po broju smrtno stradalih u saobraćaju, odgovorni da podnesu ostavke
Putevi Srbije su, navodi Velić, jedini koji spadaju u kreatore saobraćajne politike i koji su odgovorni što je Srbija ove godine prva u Evropi po broju smrtno stradalih u saobraćaju sa 78 stradalih na milion stanovnika. Zbog toga, smatra on, ministar saobraćaja, građevinarstva i infrastrukture, ministar unutrašnjih poslova i direktor Agencije za bezbednost saobraćaja treba da podnesu ostavke.
„Mi sad u Srbiji na čelu Puteva Srbije imamo gospodina Drobnjaka, kao direktora Puteva Srbije koji kaže – ma kakav pravilnik, ja garantujem bezbednost”, podseća Velić.
On kaže da je u saobraćaju, kao što je to bio slučaj sa nadstrešnicom ili kao što je slučaj sa investitorskim urbanizmom, problem što se ne poštuje zakonska regulativa i što postoje brojne zloupotrebe. Dodaje da u Srbiji postoji i licenciran kadar koji bi mogao da proverava bezbednosti putne infrastrukture, ali da institucijama ne ide u prilog da se radi revizija.
„Kad mi imamo da nam se predsednik Republike hvali putevima i putnom infrastrukturom, i onda kad bi stizali izveštaj da naši baš putevi nisu takvi, kako nam politički marketing kaže, to bi bio veliki udarac na ovaj režim. Zato oni prikrivaju to”, navodi Velić.
D.S.
