Da bi članstvo Srbije u Evropskoj uniji (EU) bilo dobra stvar, smatra malo više od trećine građana Srbije, a isto toliko njih smatra da ne bi bila ni dobra ni loša stvar. Malo manje od trećine kaže da bi bila loša stvar, pokazuje Evrobarometar, istraživanje Evropske komisije, prenosi portal Savremena politika.
Dok 36 posto građana Srbije ima poverenja u EU, njih 59 posto nema, a na pitanje: „Da li bi naša država imala koristi od članstva u Evropskoj uniji?“, 55 posto građana Srbije kaže da bi, dok 41 posto kaže da ne bi.
Upitan da li će tema evrointegracija Srbije biti važna tema u narednoj izbornoj kampanji i da li će to opredeljenje građana uticati na njihovu izbornu odluku, direktor Centra za praktičnu politiku Dragan Popović kaže da to u ovom trenutku nije posebno atraktivna tema iz više razloga.
Prvi razlog je, navodi, to što su, kako kaže, svi manje-više načelno za EU, „neki iskreno, neki ne”.
On ukazuje na to da Srbija ima pravne obaveze iz brojnih ugovora, uključujući i Pretpristupni sporazum, i da će, kako kaže, svaka vlast nastaviti sa evrointegracijama, samo je pitanje da li brže ili sporije što, smatra, zavisi od mnogo faktora, ali nema dilemu da će doći do prekida pregovora.
„Drugo, EU je jedina realna opcija za Srbiju. Mi smo mala zemlja, okružena EU i NATO članicama, a u isto vreme ne postoji nijedna druga međunarodna organizacija koja bi predstavljala alternativu. Bez EU fondova i veće zemlje u okruženju teško uspevaju, a tek bi to bilo nemoguće za Srbiju. Moje je čvrsto uverenje da bi EU integracije nastavili čak i oni koji su danas evroskeptici, poput dela desno orijentisanih stranaka”, navodi Popović.
Kao treći argument zašto ovo neće biti jedna od ključnih tema u narednoj izbornoj kampanji, Popović navodi to da je EU kod građan percipirana, kako kaže, pre svega kao spoljnopolitička tema, zbog čega se, navodi, ne može da kotirati visoko usled brojnih unutrašnjih tema koje su mnogo značajnije za svakodnevni život – „od korupcije i raspada javnih službi pa do inflacije i nezaposlenosti”.
Ističe da će, ipak, takozvane „evropske vrednosti”, odnosno vladavina prava, demokratija, sloboda medija, okupljanja, udruživanja i druga ljudska prava, biti tema kampanje više nego ikada.
„Ovo je zasluga pre svega studentskog pokreta koji je i nastao na odbrani tih vrednosti. Čini mi se da je prebacivanje sa birokratske forme, što je priča o poglavljima i klasterima, na evropske vrednosti dobra okolnost i za same evropske integracije Srbije”, zaključuje Popović.
Evrointegracije nisu tema ni u medijima tokom kampanja
Evrointegracije do sada nisu bile u fokusu medijskog izveštavanja u toku predizborne kampanje, navodi za Mašinu istraživačica Novosadske novinarske škole (NNŠ) Milica Janjatović Jovanović.
Ova organizacija sprovodi medijske monitoringe tokom izbornih kampanja, mapirajući koje su to glavne teme koje politički kandidati, ali i sami mediji postavljaju kao prioritetne.
Evrointegracije su kao tema u izveštavanju javnih servisa – Radio-televizije Srbije (RTS) i Radio-televizije Vojvodine (RTV) tokom izborne kampanje za parlamentarne izbore 2022. godine bile zastupljenje manje od pet posto u odnosu na druge teme, objašnjava Janjatović Jovanović.
Ona za Mašinu kaže da njihovi monitorinzi pokazuju da, tokom izbornih kampanja, većina komercijalnih medija, kao i oba javna servisa prate aktivnosti vlasti i ne izveštavaju o temama koje bi mogle dovesti u pitanje njen kredibilitet i legitimitet.
„S obzirom na to da izveštavanje o evrointegracijama Srbije podrazumeva preispitivanje sporog napredovanja u reformama, kršenje zakona, i tako dalje, verovatno ni tokom naredne predizborne kampanje nećemo moći da očekujemo da ovo bude visoko pozicionirana tema u mejnstrim medijima”, zaključuje istraživačica.
Redovni parlamentarni izbori u Srbiji treba da se održe do kraja 2027. godine, a iako su studenti u blokadi još pre godinu dana tražili raspisivanje vanrednih izbora zbog neutvrđene odgovornosti za pad nadstrešnice na Železničkoj stanici u Novom Sadu, oni još uvek nisu raspisani.
Mesecima unazad se kalkuliše da li će vanrednih izbora biti ove godine, a poslednje najave vlasti su da su izbori mogući u junu ili julu ili na jesen.
D.S.
