Predsednik Srbije Aleksandar Vučić najavio je nedavno da će na mitingu njegove stranke 27. juna u Beogradu saopštiti ime liste SNS-a za predstojeće izbore, slogane i deo predizbornog programa.
Ovih dana, u medijima je pominjao i mogućnost da da ostavku za „tri, četiri meseca, možda i ranije” i da svakog dana razmišlja o sopstvenoj kandidaturi za premijera i o kandidatu SNS-a za predsedničke izbore.
Podsećamo, budući da je ovo drugi mandat Aleksandru Vučiću na mestu predsednika Srbije, on nema zakonsko pravo da se kandiduje za treći mandat naredne godine, kada sleduju redovni predsednički izbori.
Sagovornici Mašine procenjuju da Vučić, ipak, neće već za Vidovdan ili u skorije vreme podneti ostavku, ali ne isključuju mogućnost da će do toga doći.
„Deluje mi, pošto on, zasigurno, neće odustati od nastupa na izborima, prilično realno da će u nekom trenutku biti nosilac liste u punom kapacitetu, ali ne očekujem da to još saznamo tako brzo”, navodi Dušan Spasojević, profesor Fakulteta političkih nauka (FPN).
Dodaje – ne očekuje da će to biti na Vidovdan jer, kako kaže, ne vidi neki poseban razlog zašto bi Vučić sa tim žurio.
Politikolog Fahrudin Kladničanin kaže da činjenica da se u javnosti sve češće govori o mogućnosti njegove ostavke nije bez značaja, jer se, kako navodi, po prvi put nakon mnogo godina otvoreno razmatra scenario u kojem bi Vučić napustio funkciju predsednika pre isteka mandata što, smatra, samo po sebi govori da se režim nalazi u fazi traženja novog modela političke reprodukcije.
Razlog za to, smatra, nije samo pritisak protesta i promenjena društvena klima, već i to što je Vučić i dalje ubedljivo najjači politički resurs vlasti i koji može da mobiliše mnogo širu podršku nego sam SNS.
Ta stranka je, smatra, tokom godina izgradila izuzetno snažnu vertikalu vlasti, ali se, dodaje, pokazalo da sa horizontalnom stranačkom strukturom stvari stoje znatno lošije, budući da se, kako kaže, primećuje nezadovoljstvo u lokalnim sredinama, ne samo među građanima, nego i među članovima SNS-a.
Mnogi lokalni odbori su opterećeni unutrašnjim sukobima, klijentelističkim mrežama, zatvorenošću i osećajem da je mali broj ljudi privatizovao političku lokalnu moć i resurse. Pokazalo se da nivo bahatosti, samodovoljnosti i isključivosti pojedinih lokalnih funkcionera predstavlja ozbiljan politički teret za vladajuću stranku, to ne isključuje i bahatost na republičkom nivou”, objašnjava Kladničanin.
Stiče utisak, kaže, da Vučić više ne pokušava samo da mobiliše birače, već i da ponovo mobiliše sopstvenu stranku.
„Njegovi skupovi, kampanje i direktna obraćanja sve više liče na pokušaj održavanja kohezije unutar sistema koji bez njegove političke energije pokazuje znake zamora, da po strani ostavimo opšte utiske koje javnost ima i slike koje formira na osnovu mreža, medija i sebi bliskoj javnosti”, kaže on.
Cilj mitinga pred Vidovdan da se fokus sa studentskog pokreta prebaci na „pitanje političke ponude”
Naši sagovornici ne očekuju da će bilo šta epohalno biti saopšteno na mitingu pred Vidovdan, već očekuju da će fokus SNS-a biti na tome da pokaže kako „Srbija napreduje” i kako je vlast ta koja i dalje ima kapaciteta da upravlja državom.
„Mislim da će možda biti otvaranje dela autoputa, koje najavljuju, neka priča oko toga kako Srbija i dalje napreduje, taj narativ. Meni to deluje kao pokušaj da se pokažu mišići i da se kaže da je on i dalje u stanju da napravi nešto veliko. Iskreno, ne vidim sada neki prostor za Vidovdan za neku veliku najavu ili veliku promenu”, zaključuje Spasojević.
Istog je stava i politikolog Fahrudin Kladničanin koji kaže da ne očekuje spektakularnu ostavku Aleksandra Vučića, već pre pokušaj da se predstavi novi politički okvir za narednu fazu političke borbe.
„Može se očekivati predstavljanje potencijalnih kandidata, programskih načela i obrisa buduće izborne koalicije. Tu nije reč samo o pripremi za izbore, već o pokušaju da se javnosti pošalje jasna politička poruka – vlast ima plan, ljude, organizaciju i viziju za neki naredni period”, objašnjava on.
Dodaje da je to posebno važno u okolnostima u kojima, kako kaže, studentski pokret već mesecima uspeva da određuje politički ritam, „dok Vučić sada pokušava da promeni odnos snaga i fokus prebaci sa protesta na pitanje političke ponude”.
„Drugim rečima, on želi da se politička rasprava više ne vodi oko toga šta studenti traže, već oko toga ko ima kapacitet da upravlja državom u narednim godinama”, smatra Kladničanin.
Sve je, navodi, bliži proceni da vanrednih parlamentarnih izbora možda neće biti do 2028. godine zato što vlast, kako kaže, nema dovoljno razloga da ulazi u neizvestan izborni proces ukoliko proceni da vreme radi u njenu korist.
Ako bude najavljenih pomilovanja, ona će biti taktički isplanirana
Gostujući u emisiji „Ćirilica“, predsednik Srbije, Aleksandar Vučić, najavio je da će na Vidovdan 28. juna, pomilovati više osoba iz različitih delova političkog spektra i da bi to bio signal „pomirenja i ujedinjenja“ u Srbiji, o čemu je Mašina već pisala.
Politikolog Dušan Spasojević kaže, ako bude pomilovanja, to će biti vrlo taktički isplanirano.
„To će biti isključivo u cilju smanjenja pritiska spolja ili, koliko-toliko, spasavanja samih sebe, jer je jasno, barem kada je reč o vidovdanskoj devetorci ili novosadskoj dvanaestorci, da im se suđenja raspadaju i da tu nema nikakvog merituma. A onda može, ako se pažljivo pozicioniraju, da doprinese i određenoj konfuziji u opozicionom bloku”, smatra profesor.
Podsećamo, redovni parlamentarni izbori u Srbiji treba da se održe najkasnije krajem 2027. ili početkom 2028. godine, ali od polovine prošle godine studenti u blokadi i građani koji ih podržavaju zahtevaju od vlasti raspisivanje vanrednih izbora.
Redovni predsednički izbori sleduju u aprilu naredne godine.
D.S.
