Toplotni talas zahvatio je veliki deo Evrope i imao je ozbiljne posledice. Svetska zdravstvena organiazcija povezala je 1.300 smrtnih slučajeva u Evropi sa toplotnim talasom u junu, dok druge procene govore da bi taj broj mogao dostići čak 20.000 prenosi Gardijan.
Sindikati u Evropskoj uniji zahtevaju uvođenje ograničenja za rad na visokim temperaturama, zasnovanih na WBGT indeksu, koji meri sposobnost ljudskog tela da se rashladi. Takođe traže da procena rizika od vrućine na radnim mestima postane obavezna.
Pored toga, sindikati zahtevaju da pravo na pauze zbog vrućine, rad u hladu na otvorenom, pristup vodi, rashlađivanje i prilagođeno radno vreme budu uključeni u predstojeći Zakon o kvalitetnim radnim mestima, navodi se u dokumentu u koji je Gardijan imao uvid.
Predlog predviđa maksimalne dozvoljene vrednosti WBGT indeksa na radnim mestima između 30 i 32,5 stepeni Celzijusa, u zavisnosti od intenziteta rada – od veoma teškog do lakšeg fizičkog rada. Kada se te temperature premaše, rad bi morao da bude obustavljen. Poslodavci koji ne budu poštovali pravila suočili bi se sa „efikasnim sankcijama“, navodi se.
Enriko Somalja, generalni sekretar Evropske federacije sindikata radnika u prehrambenoj industriji, poljoprivredi i turizmu (Effat), izjavio je da su klimatske promene svakodnevni rizik po bezbednost i zdravlje na radu.
„Postojeći evropski pravni okvir očigledno nije dovoljan da pruži odgovarajuću zaštitu“, rekao je Somalja.
Pokret Heat Strike (toplotni štrajk), nastao nakon najtoplijeg dana zabeleženog u Ujedinjenom Kraljevstvu 2022. godine, intenzivirao je svoje aktivnosti i organizovao nacionalnu akciju tokom toplotnog talasa krajem juna, u kojoj je učestvovalo oko 1.500 ljudi, piše Gardijan.
Rad tokom toplotnog talasa u Srbiji
Toplotni talas nije zaobišao ni Srbiju. Prvog jula, Inspektorat za rad saopštio je da smernice za bezbedan i zdrav rad na otvorenom pri visokim temperaturama i Preporuke koje je donela Vlada Republike Srbije nisu obavezujuće, ali svakako je u interesu i poslodavaca i zaposlenih da iste što doslednije primenjuju.
Istraživanje Centra za politike emancipacije (CPE) o položaju radnika i radnica u automobilskoj industriji iz 2024. godine pokazuje da su u dve trećine fabrika ispitanici prijavili da je padanje u nesvest od premora, visokih temperatura i neadekvatne ventilacije redovna pojava.
Na Mašini pročitajte razgovor sa koordinatorom programa za radna prava Centra za politike emancipacije (CPE), Vladimirom Simovićem, o uslovima rada po visokim temperaturama i tome koliko znači ljudski život naspram kapitala.
A.G.A.
