„Dolazak toplotnih talasa, nažalost, što se tiče sistemske podrške države kao odgovorne za preveniranje faktora rizika za ulazak u beskućništvo i smanjivanje štete nastale životom u beskućništvu nije ništa promenio”, objašnjava za Mašinu specijalna pedagoškinja Katarina Bogdanović, koja se temom beskućništva bavi više od 15 godina.
Ona kaže da je podrška organizacija i zajednice jedino na šta osobe u situaciji beskućništva mogu računati u, kako kaže, opštim uslovima normalizacije siromaštva, građenja zvaničnog narativa u kojem se beskućništvo vidi kao ‘niz loših izbora pojedinaca’, bez preuzimanja odgovornosti države i sa kompleksnošću beskućništva kao društvenog problema.
„Dodatan rizik za preživljavanje predstavlja mogućnost da i ta podrška izostane”, navodi ona.
Preciznog broja osoba u situaciji beskućništva u Srbiji, nema. Prema popisu stanovništva iz 2022. godine bilo je ukupno 9371 osoba u situaciji beskućnika, dok je taj broj na popisu iz 2011. bio skoro duplo veći – 18.287.
Zbog metodologije prikupljanja podataka tokom popisa „od vrata do vrata” ti brojevi nisu precizni, pogotovo kada je reč o osobama u situaciji primarnog beskućništva, odnosno onima koje nemaju ni privremene objekte u kojima borave.
Organizacije civilnog društva ukazuju godinama da su stvarni brojevi veći od statistike.
Ni u prihvatilištima nema mesta za sve
Mesta u prihvatilištima, objašnjava za Mašinu pedagoškinja, nema dovoljno.
Pre više od godinu dana prihvatilište u Beogradu je izmešteno i koristi prostorije jednog od domova za odrasla i stara lica.
Umesto 104, trenutno ima ukupno 76 mesta za osobe u situaciji beskućništva, i ta mesta su, objašnjava sagovornica Mašine, odavno popunjena.
„Što se tiče situacije u Prihvatilištu za odrasla i stara lica u Beogradu, pre izmeštanja prihvatilišta, njegovi kapaciteti su bili nedovoljni (104 mesta). Prostor nije bio adekvatan, na primer – objekat nije imao lift, niti druge mogućnost kako bi se ljudi sa invaliditetom i sa fizičkim teškoćama dostojanstveno kretali i silazili sa sprata, nije postojala nikakva mogućnost za privatnost u višekrevetnim sobama”, objašnjava Bogdanović.
Ne može se, smatra, reći ni da prihvatilište opravdava svoju svrhu hitnog prijema jer prijem, ukoliko ima mesta i priloži se sva dokumentacija, traje u proseku nekoliko nedelja
Posebno je problem, navodi sagovornica, pitanje dostupnosti budući da beogradsko prihvatilište zahteva i potvrdu psihijatra da osoba nije kontraindikovana za kolektivni smeštaj.
Bogdanović kaže da ova potvrda nije potrebna za ulazak u novosadsko prihvatilište i da ne postoji sistemska podrška osobi u situaciji beskućništva da je dobije, kao što bi bio zajednički odlazak u instituciju ili plaćanje privatnog pregleda iz budžeta.
„Ovaj zahtev ne opravdava svoju svrhu jer se dobija nakon jednog pregleda i ne može biti garancija za bezbednost u kolektivu, ali sigurno produžava proceduru ulaska u prihvatilište i određeni broj ljudi koji nema očuvane potrebne kapacitete da je samostalno nabavi, ostaje bez ovog vida podrške”, kaže pedagoškinja.
Budući da u Beogradu ne postoji alternativna mogućnost hitnog smeštaja za osobe sa problemima mentalnog zdravlja sa kojima se, kako objašnjava naša sagovornica, često suočavaju upravo osobe u situaciji beskućništva, taj zahtev se, navodi, može razumeti i kao sistemska diskriminacija.
Kada je reč o teritorijalnoj dostupnosti prihvatilišta, Bogdanović ukazuje na problem da se osobe koje imaju ličnu kartu sa prebivalištem van Beograda, po pravilu upućuju da potraže hitan smeštaj u mestu prebivališta.
„Ova procedura je više nego upitna jer je po pravilu u pitanju fiktivna adresa iz lične karte, osoba nema nikakve materijalne mogućnosti da putuje, boravi u drugom mestu dok se ovo pravo ne realizuje i najčešće nema sopstvenih mentalnih i fizičkih kapaciteta da istraje u ovom postupku”, pojašnjava ona.
Osobe koje nemaju ličnu kartu jer nemaju mogućnost prijave adrese u koje, kako Bogdanović kaže, spada većina ljudi koji se javljaju Adri za podršku, nemaju mogućnost da ostvare bilo koje prava iz domena socijalne i zdravstvene zaštite.
Kako građani mogu da olakšaju vrele dane osobama u situaciji beskućništva?
Ekstremne vrućine razotkrivaju ekstremnu nejednakost – naziv je akcije koja je pokrenuta kako bi se prikupljala sredstva za osobe u situaciji beskućništva koja im mogu olakšati boravak napolju tokom toplotnih talasa.
Katarina Bogdanović iz organizacije ADRA kaže da sugrađani i sugrađanke svakog petka od 9 do 14 časova na adresi Krunska 23a u Beogradu (broj telefona za donacije: 060 80 80 561) osobama u situaciji primarnog beskućništva mogu donirati kačkete, letnje kape, kreme sa zaštitnim faktorom, kreme i gelovi za ublažavanje izlaganja suncu, opekotine i ujede i letnje ravne papuče, ‘kroks’ papuče i udobnu obuću za korišćenje napolju.
Bogdanović ukazuje i na to da je važno da građani u direktnim susretima odgovaraju na potrebe osoba u situaciji beskućništva, kao na primer da im kupe vodu ili sok, ali i to da u svakodnevnom životu razgovaraju sa ljudima oko sebe o sistemskom, društvenom problemu beskućništva i o odgovornosti da se društvena nejednakost i diskriminacija prevaziđu.
D.S.
