Nakon majskog toplotnog talasa koji je prvenstveno zahvatio zapadnu i južnu Evropu, usledio je i junski koji se proširio na centralni i jugoistočni deo ovog kontinenta. Podaci EU službe za klimatske promene Kopernikus govore da je ovo bio najtopliji jun u zapadnoj Evropi od kad postoje merenja – 3,06 °C topliji u odnosu na prosek iz perioda 1991 – 2020. Topliji jun u celoj Evropi je zabeležen samo 2019. godine, dok na svetskom nivou taj rekord drži jun iz 2024. Ni Srbiju nije zaobišao toplotni talas, pa je 29. jun bio najtopliji junski dan u Beogradu u istoriji merenja (temperatura je iznosila 38,9 °C), a rekordi su oboreni u još nekoliko gradova u Srbiji.
Poslednji podaci pokazuju da je oko 10.000 ljudi više umrlo u Evropi usled vrućina tokom junskog toplotnog talasa. Pre toga smo mogli da pročitamo da je oko 3.700 ljudi umrlo u Francuskoj, Belgiji i Holandiji. Oko 2.000 ljudi umrlo je samo u Francuskoj što je 29% više od prosečne smrtnosti za taj period godine, izjavila je francuska ministarka zdravlja. Vrućine su najviše pogodile ljude 65+, a povećana smrtnost je zabeležena i među građanima između 45 i 64 godina. U Nemačkoj je broj žrtava bio još veći – prema podacima Nemačkog instituta za javno zdravlje 5.120 smrtnih slučajeva povezuje se sa toplotnim talasom, od kojih je 4.270 preminulih starije od 75 godina.
Nemački Zeleni kritikovali su kancelara Fridriha Merca da se nije bavio toplotnim talasom u svojim javnim nastupima. Podsetili su i da nemačka vlada sve manje posvećena smanjenju korišćenja fosilnih goriva i emisije gasova staklene bašte. U Francuskoj je kritika otišla korak dalje te su Francuski Zeleni podneli predlog o izglasavanju nepoverenja vladi zbog lošeg upravljanja krizom, međutim predlog nije izglasan. Oba primera nam pokazuju da procena rizika vrućina u kontekstu javnog zdravlja i izrada zaštitnih i adaptivnih mehanizama postaju političko pitanje u zapadnoj i centralnoj Evropi, a ne samo pitanje nauke i vremenske prognoze.
Šta kažu istraživanja – kako vrućine utiču na zdravlje ljudi?
Prema istraživanju stručnog čaospisa Lanset iz 2021. godine, oko 500.000 ljudi godišnje umre usled vrućina i to zbog prestanka rada srca, bubrega i pluća. Vrućine se često nazivaju ,,tihim ubicom” jer otežavaju funkcionisanje ljudskog organizma koje se dodatno napreže kako bi se rashladilo. Ako organizam ne uspeva da održi stabilnu temperaturu, to može imati fatalne posledice (kadiovaskularni problemi, moždani udar, otkazivanje pluća). Kada tome dodamo i tropske noći u kojima temperatura ne pada ispod 20 stepeni i nemogućnost tela da se odmori, onda rizik po zdravlje postaje još veći. Podaci pokazuju da su najviše na udaru starije osobe, hronični bolesnici, radnici na otvorenom, trudnice, mala deca, kao i ljudi u teškoj socio-ekonomskoj situaciji.
Međutim uticaj vrućina na zdravlje ljudi ne gleda se samo kroz podatke o povećanoj smrtnosti, već i kroz uticaj na mentalno i fizičko zdravlje ljudi koji može dovesti do poremećenog sna, anksioznosti, smanjenja produktivnosti, povećanog broja povreda i kvaliteta života u celini.
Najnovije istraživanje koje obuhvata šest toplotnih talasa u periodu od 2003. do 2024. godine utvrdilo je da se granice ljudske izdržljivosti ne mogu analizirati samo u odnosu na visinu temperature, već se moraju uzeti u obzir i vlažnost vazduha i sposobost tela da se rashladi. Tek se sa kombinacijom ovih faktora dobija pouzdaniji model koji pokazuje koje su granice ljudske izdržljivosti u zavisnosti od godina starosti, a one su znatno manje nego što se prethodno mislilo. Svih šest toplotnih talasa koji su bili predmet analize su se pokazali kao potencijalno smrtonosni za stariju populaciju.
Šta nas čeka u budućnosti?
U maju je izveštaj EU službe za klimatske promene Kopernikus potvrdio da se Evropa zagreva dvostruko brže od svetskog proseka (svet se zagreva 0,27 stepeni po deceniji, a Evropa 0,57), pa i brže od prosečnog kopnenog zagrevanja. Taj talas pogađa i nas na Balkanu, pa se suočavamo sa izraženijim toplotnim stresom, rastom broja tropskih noći, pojačanim sušama i smanjenim brojem mraznih dana.
Panevropska komisija za klimu i zdravlje, nezavisno savetodavno telo koje je formirala evropska kancelarija Svetske zdravstvene organizacije (SZO), pozvala je SZO da proglasi klimatsku krizu javnozdravstvenom vanrednom situacijom od međunarodnog značaja. Komisija je naglasila da su klimatske promene neposredna i dugotrajna pretnja zdravlju i da države moraju da jačaju svoje zdravstvene sisteme i zaštite zdravlje ljudi. Komisija poziva države da ubrzaju prelazak na obnovljive izvore energije i prestanu da podržavaju sektor fosilnih goriva.
Oglasila se i sama Svetska zdravstvena organizacija (SZO) sa novim smernicama za izradu planova za smanjenje uticaja vrućina na zdravlje ljudi (prethodne smernice objavljene su još 2008. godine). Dokument polazi od toga da su vrućine odgovorne za oko 200.000 smrti u poslednje četiri godine u 32 evropske države i da individualna akcija više nije dovoljna jer se radi o sistemskoj krizi. SZO naglašava značaj ranog upozorenja za vrućine, targetiranu podršku za posebno osetljive grupe populacije i dugotrajno planiranje sistema prevencije sa posebnim akcentom na urbane sredine.
U Srbiji za to vreme…
Institut za javno zdravlje Srbije Dr Milan Jovanovic Batut (Batut) i Republički hidrometeorološki zavod Srbije (RHMZ) izdali su upozorenje da se krajem juna očekuju visoke temperature koje mogu biti rizične po zdravlje ljudi. Batut je naveo da su posebno ugrožene starije osobe, hronični bolesnici, mala deca i trudnice, i ponovio svoje preporuke za zaštitu tokom letnjih vrućina i toplotnih talasa.
U vestima smo tih dana mogli da vidimo brojne savete građanima da se sklone sa sunca, hidriraju, nose laganu odeću i provedu vreme u rashlađenim prostorijama. Portali su izvestili i da beogradska Hitna pomoć ima veći broj poziva i intervencija, kao i Hitna pomoć u Kikindi. Ministarstvo zdravlja nije se oglašavalo tih dana, dok je Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture objavilo obaveštenje u kom apeluje na poslodavce u građevinarstvu da primene smernice za bezbedan rad tokom ekstremnih vrućina. Ono što je zajedničko ovim saopštenjima i izjavama jeste stavljanje odgovornosti na pojedinca i njegovu sposobnost da se zaštiti tokom toplotnog talasa ili apelovanje na dobru volju poslodavca.
Organizacije civilnog društva i stručnjaci su sa druge strane upozoravali na rizik rada na otvorenom, dostupnost i kvalitet vode, nedostatak klima uređaja u vozilima gradskog prevoza i naglašavali neophodnost države da zaštiti zdravlje građana od uticaja toplotnih talasa. Merila se ponovo temperatura asfalta u delovima Beograda sa zelenim površinama i tamo gde ih više nema, čime je još jednom ukazano da bez zelenila u urbanim sredinama ne možemo govoriti o ublažavanju uticaja visokih temperatura.
Iako je Srbija prepoznala potrebu za jačanjem otpornosti zdravstvenog sistema na vrućine (Program prilagođavanja na izmenjene klimatske uslove Republike Srbije sa Akcionim planom (2023–2030)), dalje od ovoga se nije otišlo. Plan smanjenja uticaja vrućine na zdravlje nemamo (na akcionom planu se radilo 2014. godine), a ne postoji ni objedinjena baza podataka o broju hospitalizacija ili smrti od vrućina koje nadležne institucije dele u javnosti.
Lekarka i univerzitetska profesorka Klaudija Trajdl-Hofman ističe da ovako brz rast ekstremno toplih dana predstavlja izazov za sve jer su ljudskom organizmu nekada i vekovi potrebni da bi se prilagodio na izmenjene uslove. Evidentno je da se planeta zagreva, da smanjenje korišćenja fosilnih goriva ne ide brzinom koja je neophodna, pa je pitanje šta nadležne institucije u Srbiji rade kako bi zaštitile zdravlje građana od toplotnih talasa i ublažile njegove posledice. Gde je tu odgovornost države?
Marija Todorović je u Centru za zelene politike posvećena pitanjima rodne ravnopravnosti, feminizacije politike javnog zdravlja. Diplomirala na Odeljenju za međunarodne studije Fakulteta političkih nauka, nakon čega je završila master iz studija nacionalizma na Centralno-evropskom univerzitetu u Budimpešti.
