Prema rečima profesora Đurđevića period zahlađenja koji nas očekuje nakon 2. jula prijaće svima, ali isto tako će najverovatnije u periodu od deset do petnaest dana ponovo doći do temperature koja je blizu 40 stepeni. On podseća i na to da je jul najtopliji deo godine u Srbiji, te da će u drugoj polovini sledećeg meseca biti „izuzetno visoke temperature“.
„Ovo što sada proživljavamo su činjenice koje su pred našim očima, toplotnih talasa ima sve više i intezivniji su, a to je stvar koja je predviđena u nauci još pre pedeset godina i više. Istraživanja su bila dovoljno detaljna krajem sedamdesetih godina prošlog veka, kada se znalo da će u prvim dekadama dvehiljaditih biti potpuno jasno da su ljudi promenili klimu na planeti Zemlji, zato što su nekontrolisano dodavali ugljen-dioksid u atmosferu sagorevanjem uglja, nafte i gasa“, naveo je klimatolog prof. dr Vladimir Đurđević.
Takođe, napomenuo je i to da iz ugla klimatologa i meteorologa ovo predstavlja potvrdu procena od pre pola veka o tome kako će budućnost izgledati.
„Ono što danas deluje intezivno, dugotrajno, često i zabrinjavajuće, polako postaje neka vrsta prosečnog stanja. U budućnosti možemo očekivati ekstremnije uslove, još više toplotnih talasa, intezivnijih, kao i učestalije probijanje temperaturnih rekorda”, kaže Đurđević.
Kako mediji prenose, u Beogradu je jučerašnji dan bio najtopliji junski dan u istoriji merenja, prema preliminarnim podacima koja su zabeležena u meteorološkom opservatorijumu na Vračaru je iznosila 38,9 stepeni Celzijusa, a profesora Đurđevića smo pitali kako on komentariše oboreni istorijski rekord glavnog grada Srbije.
„Mi smo to očekivali. Naravno, ne očekujemo baš tačno da će 29. jun 2026. godine biti najtopliji junski dan ikada u Beogradu, ali ono što očekujemo jeste da se svake godine ili svakog leta obori neki rekord. Bilo da je u pitanju maksimalna dnevna ili noćna temperatura, s obzirom na to da su i tople noći veoma veliki problem“, naveo je Đurđević i dodao da u klimatologiji očekuju da se to dešava sve češće, kao i da ti rekordi postaju sve jasniji i vidljiviji ljudima u svakodnevnom životu.
Đurđević je skrenuo pažnju i na to da se u poslednjih desetak godina u Srbiji tokom leta dogode tri do četiri toplotna talasa, dok je u prošlosti, odnosno šezdesetih i sedamdesetih godina slika bila potpuno drugačija, kada se na ovom području nije beležio nijedan toplotni talas ili se eventualno pojavljivao po jedan. Takođe, toplotni talas je prema rečima našeg sagovornika dupliran u odnosu na period iz devedesetih i početka dvehiljaditih.
Gledajući globalno planetu Zemlju, prema rečima Đurđevića, ona je toplija za oko 1,3 stepena u odnosu na početak industrijske revolucije, takođe Evropa kao kontinent se zagreva brže od globalnog proseka, dok je slučaj u Srbiji takav da je preko dva stepena toplija u odnosu na ono kakva je bila pre sto godina.
„Evropa kao kontinent generalno se zagreva brže od proseka, a onda unutar Evrope, ono što je zanimljivo jeste da naša regija, jugoistočna Evropa, ima globalno najveći porast letnjih temperatura. Jedna stvar je geografski položaj, najviše zbog toga jer ovako visoke temperature u toku leta u našem regionu dosta zavise od toga koliko imamo priliva toplog vazduha sa severa Afrike u naš region. Kod nas se vazduh ne pregreje toliko samo zato što sija sunce, koje ‘grej’e vazduh, nego zato što imamo priliv toplog vazduha koji se već negde prilično ugrejao, pa se onda ovde kod nas samo dodatno dogreje, a klimatske promene ne znače samo da planeta postaje toplija, nego znače i da se menja način kako se te vazdušne mase premeštaju i koliko ostaju na nekim područjima“, zaključio je Đurđević.
A.T.
