Predsednik Emanuel Makron ocenio je ovu zabranu kao jednu od ključnih reformi tokom svog poslednjeg predsedničkog mandata i obećao da će je sprovesti do septembra, piše Gardijan.
Jedna odredba zakona podrazumeva i zabranu korišćenja mobilnih telefona u srednjim školama, što stupa na snagu početkom nove školske godine.
„Ustavni savet sada treba da se izjasni o njemu, a zatim će doći vreme da preduzmemo konkretne korake kako bi ova mera postala stvarnost i kako bismo zaštitili našu decu na internetu“, napisao je Makron u objavi na mreži X.
Nekoliko francuskih porodica tužilo je TikTok zbog samoubistava tinejdžera za koja smatraju da su bila povezana sa štetnim sadržajima, prenosi N1.
Prema pisanju Gardijana, zabrana će biti uvedena u dve faze, pri čemu će deci mlađoj od 15 godina od 1. septembra biti onemogućeno otvaranje novih naloga na društvenim mrežama. Prema zakonu, zabrana će se od januara 2027. godine odnositi i na postojeće naloge.
Ministarka za digitalna pitanja An Le Enan izjavila je da će tokom naredna četiri meseca „svi u Francuskoj morati da dokažu svoje godine“. Ministarka je takođe uverila javnost da će lični podaci korisnika biti zaštićeni.
Na Mašini smo pisali kada je Australija u decembru 2025. prva zemlja koja je zabranila društvene mreže deci mlađoj od 16 godina, a australijske vlasti imale su isti plan – koji u praksi ne zvuči bezazleno.
Svi će biti nadzirani?
Australijska vlada je krajem 2025. naložila da kompanije preduzmu „razumne korake“ da spreče decu da koriste njihove platforme i da bi trebalo da koriste više tehnologija za proveru starosti: lična dokumenta, prepoznavanje lica ili glasa, ili proveru starosti putem analiziranja ponašanja i interakcija na internetu.
O rizicima uvođenja ovih mera tada smo razgovarali sa Andrejem Petrovskim iz SHARE Fondacije.
Sagovornik Mašine objasnio je da ovakav mehanizam provere identiteta povećava količinu podataka koje velike tehnološke kompanije prikupljaju o svojim korisnicima, uključujući i biometrijske i ostale naročito osetljive podatke o ličnosti.
„U praksi bi to značilo da na primer Instagram skenira sve vaše poruke, sadržaj koji postavljate i lajkujete, mesta na kojima se krećete, ljude sa kojima imate interakciju itd, da bi odredio vaš aproksimativan uzrast. Ovo ne samo da nije precizno, već može biti i jako diskriminatorno prema različitim populacijama koji ne pripadaju ,standardnom‘ obrascu“, kaže Petrovski.
Promašaj Australije
Istraživanja pokazuju da je preko 80 odsto ispitanika uzrasta od 12 do 17 godina i dalje koristilo društvene mreže nakon uvedene zabrane u Australiji.
Kako su sami rekli, društvene mreže su nastavili da koriste uglavnom putem sopstvenih naloga. Od njih je preko pola navelo da su bili izloženi proveri uzrasta na platformama, najčešće potvrđivanjem sopstvenog datuma rođenja ili prilaganjem fotografije. Ispitanici su takođe prijavili pokušaje zaobilaženja ograničenja, poput korišćenja „lažnog“ naloga ili pristupa društvenim mrežama preko privatnog veb pretraživača.
Između početnog i kontrolnog merenja, svakodnevna upotreba društvenih mreža ostala je stabilna među ispitanicima uzrasta od 12 do 13 godina, blago je opala kod onih uzrasta od 14 do 15 godina, dok je porasla kod starijih od 16 godina.
Nacrt zakona u EU na jesen
Evropska komisija razmatra uvođenje zabrane korišćenja društvenih mreža za maloletnike, nakon inicijative nekoliko država članica, među kojima su Francuska, Grčka i Španija, koje se zalažu za ograničavanje pristupa tim platformama. Među državama koje razmatraju ili su već uvele slične mere nalaze se i Malezija, Danska, Poljska, Vijetnam, Ujedinjeno Kraljevstvo, Nemačka, Italija, Brazil, Kina, Ujedinjeni Arapski Emirati, Norveška, Indonezija i Australija.
Jedina članica EU koja se otvoreno protivi ovakvom pristupu je Estonija. Kako je ministarka obrazovanja te zemlje izjavila u aprilu, EU treba da se fokusira na probleme samih društvenih mreža, ne na uvođenje zabrana maloltetnicima. Ministarka smatra da zabrana ne bi bila delotvorna i da bi deca vrlo brzo pronašla način da koriste društvene mreže ako to žele, prenosi Politico.
Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen obećala je uvođenje zabrane korišćenja društvenih mreža za decu na nivou cele Evropske unije, nakon što je stručna grupa preporučila ograničenja za decu mlađu od 13 godina, piše Gardijan.
„Jasno je da su nam potrebna ograničenja pristupa platformama koja će biti prilagođena uzrastu korisnika“, rekla je fon der Lajen.
„Ovde nije reč o tome da li deca mogu da pristupe društvenim mrežama. Reč je o tome da li i kada društvene mreže mogu da pristupe našoj deci“, rekla je ona, osvrnuvši se i na, kako je navela, „predatorske algoritme“.
Najavljujući nacrt zakona za jesen, odbila je da precizira koja bi bila minimalna starosna granica, ali je ocenila da je „postepeni pristup“ korišćenju interneta, koji je predložila stručna grupa kroz preporuke po uzrasnim kategorijama, „veoma ubedljiv“.
Na Mašini pročitajte razgovor sa dr Teodorom Vuletić Joksimović, naučnom saradnicom na Institutu za psihologiju Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu o tome da li deci treba konačno zabraniti „te telefone“ i kako razumeti posledice društvenih mreža bez ignorisanja potreba mladih i realnosti u kojoj žive.
A.G.A.
