Filozofski fakultet Univerziteta u Nišu nastavio je pravnu borbu protiv odluke kojom mu za upis u prvu godinu studijskih programa koji se finansiraju iz budžeta za školsku 2026/27. godinu nisu dodeljena budžetska mesta.
Upravni sud, Odeljenje u Nišu odbacio je tužbu fakulteta, ali je na to rešenje uložen prigovor. Advokat Filozofskog fakulteta Jovan Rajić ocenjuje da se zbog toga poslednja odluka ne može posmatrati kao konačan epilog spora.
„Tačno je da je odbačena ova tužba, poslednja tužba. To je faktički osporavanje odluke kojom je Vlada odredila da Filozofski fakultet nema budžetskih mesta zbog prethodno donete odluke vezane za Fakultet srpskih studija. Ali to je treća tužba po redu i mi smo se žalili na tu odluku“, kaže Rajić.
Šta je sporno u odluci Vlade?
U dokumentu koji je Filozofski fakultet podneo Upravnom sudu navodi se da je fakultet 21. jula podneo tužbu protiv odluke o broju studenata za upis u prvu godinu studijskih programa osnovnih, akademskih i integrisanih akademskih studija koji se finansiraju iz budžeta Republike Srbije za školsku 2026/27. godinu. U pitanju je odluka Vlade broj 612-6566/2026 od 2. jula 2026. godine.
Upravni sud je 23. jula tužbu odbacio, a Filozofski fakultet je na takvo rešenje uložio prigovor. U njemu se, između ostalog, osporava zaključak da odluka Vlade nije pojedinačni upravni akt, već opšti pravni akt kojim se uređuje upisna politika.
Pravna argumentacija fakulteta polazi od toga da odluka o broju studenata neposredno proizvodi pravno dejstvo prema samom fakultetu. U prigovoru se navodi da je njome određen broj studenata koje fakultet može da upiše na budžet, čime se direktno utiče na njegova prava, obaveze i pravni položaj. Kao jedan od ključnih podataka navodi se da je Filozofskom fakultetu određeno 302 budžetska mesta, dok se broj za druge visokoškolske ustanove razlikuje u zavisnosti od okolnosti relevantnih za njihovo odlučivanje.
Fakultet zato smatra da odluka Vlade ima karakter pojedinačnog upravnog akta, odnosno akta kojim je, na osnovu zakona i prethodno uspostavljenog pravnog odnosa, konkretno odlučeno o pravima i obavezama određene visokoškolske ustanove.
„Ova odluka nije konačna“, ističe Rajić.
Prema njegovim rečima, poslednja odluka mora se posmatrati u širem kontekstu prethodnih sporova koji se vode oko statusa studijskih programa Filozofskog fakulteta i novoosnovanog Fakulteta srpskih studija.
„Filozofski fakultet je zadržao sve svoje programe“
Rajić posebno naglašava da se poslednji spor razlikuje od prethodnih postupaka koji su se odnosili na akreditacije.
„Mi imamo dve prethodne odluke koje se odnose – jedna na oduzimanje akreditacija Filozofskom fakultetu u Nišu i druga na dodeljivanje tih akreditacija Fakultetu srpskih studija. Te obe odluke su suspendovane privremenom merom Upravnog suda i faktički niti Fakultet srpskih studija ima akreditacije, a sa druge strane sve te akreditacije ostale su Filozofskom fakultetu u Nišu“, navodi Rajić.
Zbog toga, smatra on, poslednju odluku ne treba tumačiti kao još jedan poraz Filozofskog fakulteta.
„Tako da nije ovo nikakav jedan u nizu poraza Filozofskog fakulteta u Nišu. Filozofski fakultet u Nišu je zadržao sve svoje programe studijske koje je imao do konačne presude Upravnog suda“, kaže Rajić.
U prigovoru se upravo insistira na tome da se odluka o broju budžetskih mesta ne može posmatrati izolovano od prethodno uspostavljenog pravnog odnosa između Vlade i Filozofskog fakulteta. Fakultet tvrdi da je odluka neposredno izvršiva i da konkretno određuje broj studenata koji mogu da steknu status studenta koji se finansira iz budžeta.
„Nema pobednika, jedini gube studenti“
U ovom trenutku, međutim, najveći problem nije samo pravna kvalifikacija odluke Vlade, već njena praktična posledica.
Rajić tvrdi da odluka kojom Filozofskom fakultetu nisu odobrena budžetska mesta ne znači da će Fakultet srpskih studija zbog toga automatski moći da upiše studente na budžet, budući da se pitanje njegovih akreditacija i dalje nalazi pred Upravnim sudom.
„Ova poslednja odluka, kažem, odnosi se samo na budžetska mesta, na upis na fakultet. Ali tu nema pobednika. Tu nema pobednika jer taj Fakultet srpskih studija ne može ovako nikoga da upiše zato što nema te akreditacije“, kaže Rajić.
Prema njegovom tumačenju, posledica je da se problem ne rešava tako što se budžetska mesta jednostavno premeštaju sa jednog fakulteta na drugi.
„Ispastaće jedino studenti zbog ovog natezanja Vlade Srbije i Ministarstva prosvete. Dakle, jedini ko gubi su studenti, a ne dobija niko“, navodi advokat.
On tvrdi da će studenti koji žele da nastave školovanje na studijskim programima Filozofskog fakulteta biti dovedeni u situaciju da svoje studiranje plaćaju, umesto da imaju mogućnost upisa na budžet.
„Filozofski će svakako upisivati te studente, samo što oni neće biti na budžetu i zapravo se Vlada Srbije na ovaj način sveti mladim ljudima i studentima koji će morati da plaćaju svoje studiranje i što neće biti budžetskih mesta“, ocenjuje Rajić.
Pravna borba se nastavlja
Upravo je to centralni argument prigovora koji je Filozofski fakultet podneo Upravnom sudu. Fakultet navodi da odluka o broju studenata nije samo opšta odluka o obrazovnoj politici, već odluka koja ima neposredan i konkretan uticaj na njegov pravni položaj.
U prigovoru se poziva na odredbe Zakona o opštem upravnom postupku i Zakona o visokom obrazovanju, uz tvrdnju da između Vlade i fakulteta postoji upravno-pravni odnos u okviru kojeg je Vlada odlučila o konkretnom broju studenata koji se mogu finansirati iz budžeta.
Filozofski fakultet dodatno ukazuje da je odluka doneta na osnovu prethodnog postupka u kojem su pribavljena mišljenja i podaci relevantni za određivanje upisnih kvota, zbog čega, prema argumentaciji iz prigovora, ona ne može biti tretirana kao puka opšta norma koja se jednako odnosi na neodređen broj subjekata.
U završnom delu prigovora fakultet predlaže da posebno veće Upravnog suda uvaži prigovor, poništi rešenje kojim je tužba odbačena i nastavi postupak po tužbi protiv odluke Vlade.
Za sada, dakle, ostaje otvoreno pitanje ne samo da li će odluka Vlade o budžetskim mestima opstati, već i kako će se pravno razrešiti širi spor oko akreditacija studijskih programa između Filozofskog fakulteta i Fakulteta srpskih studija.
Za Rajića, međutim, politička i društvena posledica trenutne situacije već je jasna:
„To je suština priče. To je glavna poruka čini mi se, ono što treba da ode kao glavna poruka“, zaključuje on.
A.Đ.
