Odluka je usledila uprkos tome što je Upravni sud prethodno doneo privremenu meru kojom su obustavljene sve aktivnosti u vezi sa izdvajanjem departmana za srbistiku, istoriju i ruski jezik i književnost sa Filozofskog fakulteta i njihovim prebacivanjem na novoosnovani Fakultet srpskih studija.
Vlada Srbije je, naime, usvojila odluke o broju budžetskih mesta za upis prve godine master akademskih, master strukovnih i doktorskih akademskih studija na državnim univerzitetima u školskoj 2026/2027. godini.
Od ukupno 6.466 budžetskih mesta predviđenih za master studije u Srbiji, Univerzitetu u Nišu pripada 1.111, dok je za Filozofski fakultet opredeljeno 97 mesta. Međutim, uz taj broj stoji napomena da se u kvotu ne računaju studijski programi master akademskih studija srbistike (oba modula), istorije, kao ni ruskog jezika i književnosti, u skladu sa odlukom Vlade Srbije broj 022-12202/2025-02 od 6. novembra 2025. godine, navodi se u Odluci koju potpisuje premijer Srbije Đuro Macut.
Popović Nikolić: Ukidanje budžetskih mesta nije administrativna promena, već udar na najbolje studente i gaženje zakona
Odluka Vlade Srbije, koju potpisuje premijer Đuro Macut, da ukine budžetska mesta na master i doktorskim studijama srbistike, istorije i ruskog jezika i književnosti predstavlja nastavak pritiska na Filozofski fakultet i njegove studente, ocenila je profesorka Departmana za srbistiku Filozofskog fakulteta u Nišu Danijela Popović Nikolić. Ona upozorava da posledice neće biti samo finansijske, već da će studentima biti uskraćena brojna prava koja proizlaze iz budžetskog statusa, kao i mogućnost daljeg naučno-istraživačkog razvoja.
Profesorka Popović Nikolić kaže da je odluka nastavak politike koja je prethodno dovela do smanjenja broja budžetskih mesta na osnovnim studijama, a sada pogađa i studente drugog i trećeg stepena.
„Koliko je moguće da čovek komentariše ponovljene napade i ponovljene pritiske ne samo na fakultet kao instituciju, nego pre svega na građane ove zemlje, odnosno na najranjivije slojeve ovog društva. To su deca, tinejdžeri i studenti. Pored toga što se vrši agresija nad onima koji ni za šta nisu krivi, nastavlja se praksa Vlade Srbije da gazi po zakonu i Ustavu. U ovom konkretnom primeru dokaz za to jeste nepoštovanje privremene odluke Upravnog suda, prema kojoj se funkcionisanje svih pomenutih departmana obavlja uz dozvolu, kao što je bilo i ranije. Departmani su dobili dozvolu za rad kroz akreditacije, a sada se ta odluka jednostavno ignoriše, kao da ne postoji. Vlada time pokazuje ne samo agresiju prema svojim građanima, već i prema zakonu, što je jedan od glavnih problema u svemu ovome što se dešava“, rekla je Popović Nikolić.
Govoreći o posledicama ukidanja budžetskih mesta na master i doktorskim studijama, ona ističe da se problem ne svodi samo na plaćanje školarina.
„Ono što je dodatno strašno jeste što to nisu nikakvi mali administrativni problemi. Reč je o veoma složenim posledicama koje nisu vezane samo za finansije, već i za mogućnosti koje studentima garantuje zakon. Bez budžetskog statusa oni mogu ostati uskraćeni za niz prava i mogućnosti – od konkurisanja za određene istraživačke pozicije i uključivanja u naučne projekte, do ostvarivanja drugih prava koja su vezana za status budžetskog studenta. U tom smislu upravo su studenti ti koji su najviše ugroženi“, navela je ona.
Posebno upozorava da će posledice najviše osetiti studenti sa najboljim rezultatima.
„Nažalost, pogođeni su upravo oni koji su među najboljima. To su uglavnom studenti koji se na master i doktorske studije upisuju sa samog vrha rang-lista. Umesto da država podstiče njihov ostanak na univerzitetu i razvoj nauke, ona pokazuje da ne želi da poštuje zakon, već da funkcioniše isključivo po sopstvenim pravilima, koja su daleko od zakonskih propisa“, istakla je Popović Nikolić.
Prema njenim rečima, dodatni problem predstavlja i materijalni položaj studenata u jugoistočnoj Srbiji.
„To nisu male promene niti sitne administrativne korekcije. Reč je o veoma ozbiljnom problemu koji prevazilazi pitanje finansija, iako su upravo finansije za mnoge studente izuzetno važne. Ovo je posebno težak udar za jug Srbije, gde su materijalne mogućnosti stanovništva uglavnom slabije nego u drugim delovima zemlje. Zato smatram da je ovo niz poteza Vlade Republike Srbije koji nisu usmereni samo protiv Filozofskog fakulteta, već i protiv njegovih studenata, odnosno najranjivijeg dela stanovništva“, zaključila je profesorka Danijela Popović Nikolić.
Podsetimo, prema dokumentaciji u koju je Mašina imala uvid, postupak osnivanja Fakulteta srpskih studija u Nišu pratile su brojne nelogičnosti u vezi sa obezbeđivanjem prostora i postupkom akreditacije. U tekstu se navodi da je Vlada krajem 2025. godine osnovala novi fakultet i kao njegovu adresu navela objekat na Trgu kralja Milana 8, iako je Ministarstvo prosvete tek narednog dana od Grada Niša zatražilo da taj prostor bude ustupljen za potrebe akreditacije. Dodatna pitanja otvorena su jer je Fakultet nekoliko meseci kasnije ponovo tražio isti prostor, dok je zvanična primopredaja obavljena tek u maju 2026. godine, iako je objekat ranije predstavljan javnosti kao sedište buduće ustanove.
Nacionalno telo za akreditaciju (NAT) saopštilo je da u postupku akreditacije nije bilo nepravilnosti, ali je potvrdilo da je Fakultet srpskih studija koristio prostor i pre zaključenja formalnog ugovora sa Gradom. Mašina je, putem dokumentacije koju je dostavio NAT, došla do informacije da je u petočlanoj recenzentskoj komisiji koja je obilazila prostor bio istoričar Čedomir Antić, dok su sagovornici profesorka Jasmina Đorđević i istraživač Milan Videnović, ukazali na niz otvorenih pitanja u vezi sa dokumentacijom, hronologijom događaja i ispunjenošću uslova za akreditaciju, uz ocenu da bi konačne odgovore trebalo da daju nadležni organi.
Detaljnije o Fakultetu srpskih studija možete čitati ovde.
A.Đ.
