Isto se odnosi i na subvencije za samozapošljavanje koje ova opština sprovodi sa Nacionalnom službom za zapošljavanje. Početkom juna raspisan je novi konkurs za 360.000 dinara subvencije za pokretanje sopstvenog biznisa. U kriterijumima za bodovanje stoji da žene imaju bod više.
I u poslednjem pozivu za podsticaje poljoprivredi stoji da, ako je podnosilac muškog pola, dobija jedan bod, a ako je ženskog, dobija dva boda.
„Ta mala promena u načinu bodovanja pri formiranju rang-liste značila je veliku promenu za žene u Aleksincu i okolnim selima. Posebno za žene u poljoprivredi, koje na svoje ime imaju registrovana poljoprivredna gazdinstva, jer je to osnovni kriterijum. Veći broj njih nego ranije uspeo je da dobije sredstva“, kaže Gordana Milovanović, načelnica Odeljenja za lokalni ekonomski razvoj u opštini Aleksinac.
Umesto pet, subvencije za samozapošljavanje dobile 24 žene
Kriterijum rodne ravnopravnosti u javnim pozivima služi smanjivanju postojećih nejednakosti. To ne znači da muškarci ne mogu da konkurišu, već da se dodatnim bodovanjem ženama daje prednost tamo gde su prepoznate kao grupa u nepovoljnijem položaju. U ovom slučaju, među njima su žene sa sela, kojima se na ovaj način pruža veća prilika da unaprede svoj ekonomski položaj.
Šta to konkretno znači govore i rezultati prošlogodišnjeg konkursa NSZ i opštine Aleksinac za samozapošljavanje.
„Ranije bi subvenciju dobilo 40 muškaraca i pet žena, a prošle godine su ovu pomoć za pokretanje svog posla dobile 24 žene i 24 muškarca“, kaže Gordana Milovanović.
Jedan dodatni bod, međutim, nije bio jedina promena. Da bi žene mogle da iskoriste povoljnije kriterijume, bilo je potrebno da znaju da konkursi postoje, da ispune uslove i umeju da pripreme dokumentaciju.
„Žene na selu imaju manje šanse da dobiju finansijsku podršku, manje su povezane međusobno, manje informisane o mogućnostima za razvoj, a podjednako vredno rade kao i muškarci na svojim gazdinstvima. Zato je, između ostalog, bilo važno da im se, kroz uvođenje kriterijuma rodne ravnopravnosti, otvori ova mogućnost“, kaže Snežana Živadinović iz Društva za razvoj kreativnosti, lokalne organizacije koja skoro punih trideset godina deluje u ovom delu Srbije.
Dugogodišnji rad Društva sa ženama iz Aleksinca i okolnih sela, kao i saradnja sa lokalnom samoupravom, omogućili su im da probleme sa kojima se žene suočavaju prenesu tamo gde se donose odluke i predlože konkretne promene kriterijuma za dodelu subvencija.
Žene sa sela prošle obuke za učešće na konkursima
Pored inicijative za uvođenje kriterijuma rodne ravnopravnosti, Društvo je pomoglo ženama da osnuju etno-udruženja, povežu se, obučilo ih kako da konkurišu za sredstva, osmisle aktivnosti i prikupe dokumentaciju.
Aleksandra Petković, iz etno-udruženja „Korman“, vlasnica je turističko-poljoprivrednog gazdinstva. Ona i njena porodica bave se seoskim turizmom i poljoprivredom. Svojevremeno je od Ministarstva turizma dobila subvencije za pokretanje ovog posla, a nedavno od opštine Aleksinac sredstva za renoviranje dve prostorije.
Uključila se u rad ovog udruženja, u kom su žene koje se bave očuvanjem tradicije i domaćom radinošću, završile obuke za pripremu dokumentacije za konkurse.
„Znači nam to kad dobijemo sredstva, posebno nam je važno to što smo se povezale, što pratimo sve konkurse i umemo da pripremimo sve što je potrebno da bismo učestvovale“, kaže ona.
Društvo za razvoj kreativnosti učestvovalo je i u pisanju Lokalnog akcionog plana za unapređenje rodne ravnopravnosti za opštinu Aleksinac, i to baš dela namenjenog ženama sa sela. Uneli su novo poglavlje u Plan koje se odnosi baš na potrebe žena sa sela, dali preporuke i mere za poboljšanje položaja žena. Dve trećine ukupnog broja žena u Aleksincu, a ima ih oko 20 hiljada, žive na selu. Kako stoji u ovom dokumentu, one se uglavnom vode kao „pomažući članovi domaćinstva“, uz brojne probleme u pristupu zdravstvenoj i socijalnoj zaštiti i prepreke u ekonomskom osnaživanju.
Jedan dodatni bod na rang-listama neće rešiti sve probleme žena na selu. Ali iskustvo Aleksinca pokazuje koliko i mala promena kriterijuma po kojima se deli javni novac može da promeni ko do tog novca zaista dolazi.
Za kampanju javnog zagovaranja koja je rezultirala uvođenjem kriterijuma rodne ravnopravnosti u lokalne javne politike, Društvo za razvoj kreativnosti iz Aleksinca je dobilo finansijsku i drugu podršku EU Resurs centra za civilno društvo, najveće nacionalne platforme za podršku organizacijama civilnog društva.
„Politika odozdo“ je serijal tekstova o građanima koji se organizuju da bi uticali na odluke, propise i prakse koje oblikuju njihov svakodnevni život. Serijal, koji je nastao uz medijsku podršku portala Mašina, sprovodi EU Resurs centar za civilno društvo, koji vodi Beogradska otvorena škola, a podržava Delegacija EU u Srbiji.
EU resurs centar za civilno društvo u Srbiji
