Petrović je istakao da se tek nakon gašenja požara može sagledati pun obim štete i utvrditi koje će mere biti potrebne za sanaciju, uključujući i eventualno ponovno podizanje šumskih ekosistema na najugroženijim područjima.
„Deliblatska peščara je složen ekosistem. Mislim da se sve to može ponovo revitalizovati, ali je za to zaista potrebno vreme, jer jedna zajednica stvara uslove za drugu. To je dugoročan proces“, rekao je Petrović, piše N1.
„Mnogo je jeftinije i mnogo je bolje imati dobar sistem prevencije”
Prema njegovim rečima, nakon procene štete trebalo bi preispitati i unaprediti sistem zaštite od požara, posebno imajući u vidu klimatske promene i dugotrajne periode visokih temperatura.
„Mnogo je jeftinije i mnogo je bolje imati dobar sistem ranog javljanja i prevencije požara“, rekao je Petrović, ukazujući na značaj sistema za rano otkrivanje požara, protivpožarne infrastrukture i brže intervencije.
Dodao je da bi trebalo sagledati i kapacitete za gašenje požara, uključujući raspoloživost helikoptera, aviona i druge mehanizacije, ali je naglasio da je prevencija najvažnija.
„Ovo bi trebalo da nas natera da još jednom sagledamo i procenimo da li su protivpožarni sistemi koje smo imali pre 20 ili 30 godina dovoljni u uslovima klimatskih promena“, rekao je Petrović.
On je ocenio da će za obnovu Deliblatske peščare biti potrebni vreme, novac i stručni ljudi, ističući da se posledice požara u šumskom ekosistemu ne mogu otkloniti jednostavnom i brzom intervencijom.
„Šumski požari su jako problematični u dugoročnom pogledu i zato su mere prevencije i ranog javljanja veoma bitne“, poručio je Petrović.
Proces obnove
Podsetimo, Mašina je pisala o pošumljavanju i trajanju procesa obnove nakon požara.
Šumski inženjer i predsednik Nacionalnog saveza vlasnika šuma „Dendrosrbija“ Đorđe Marić za Mašinu je objasnio da intervencije u vezi mera nege šume traje više decenija, što čak može biti i više od veka u zavisnosti od vremenskog perioda koji je prošao od početka sadnje mladica.
On je ocenio da je za obnovu šumu potrebno u proseku oko 300 godina, a da se uz ljudsku stručnu pomoć isto to može postići za duplo manje vremena – za 160 godina.
„Šumarstvo samo oponaša prirodne procese i ubrzava ih kako bi za kraće vreme ljudi dobili korist, takozvane ekosistemske usluge od šuma koje se u tom procesu mogu dobiti. Samo neke od njih su kiseonik, biodiverzitetski benefiti, ogrevno drvo, šumski plodovi, hladovina, regulacija klime, zaštita voda i vodoizvorišta i zaštita zemljišta“, ističe Marić.
Sve informacije u vezi sa požarima u Deliblatskoj peščari možete pratiti na Mašini.
L.M.
