Članovi Ansambla „Generalštab“ predaće danas u 12 časova zahtev Specijalnom odeljenju Višeg suda u Ustaničkoj ulici, kojim traže da ključni dokazi u slučaju „Generalštab“ budu javno dostupni. Sat vremena kasnije, u 13 časova, predaće i zahtev Komisiji za pomilovanja pri Ministarstvu pravde, tražeći objavljivanje imena svih osoba koje je pomilovao Aleksandar Vučić, kao i obrazloženja za donete odluke.
Povod za ove zahteve je tekst britanskog lista Gardijan, objavljen 15. oktobra, u kojem se navodi da je bivši predsednik Srbije lično intervenisao kako bi se uklonio status zaštićenog kulturnog dobra sa kompleksa Generalštaba u Beogradu i omogućila realizacija projekta izgradnje hotela i stambenog kompleksa povezanog sa porodicom američkog predsednika Donalda Trampa. Prema pisanju lista, Tužilaštvo za organizovani kriminal (TOK) potvrdilo je da poseduje dokaze o sastanku u Predsedništvu Srbije iz februara 2024. godine, ali se taj sastanak ne pominje u optužnom predlogu u aktuelnom postupku.
Dokazi o sastanku u Predsedništvu nisu navedeni u optužnom predlogu
Prema istraživanju Gardijana, Aleksandar Vučić je 6. februara 2024. godine u Predsedništvu Srbije održao sastanak sa Dubravkom Đukanović, tadašnjom direktorkom Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture, i još jednom službenicom. Tema sastanka bila je zaštita kompleksa Generalštaba, a prema izvorima britanskog lista, Vučić je tražio da se njegov status zaštićenog kulturnog dobra ukine. Đukanović i druga službenica, prema navodima iz izveštaja, nisu prihvatile zahtev. U mesecima koji su usledili, nadležne institucije nastavile su da se bave pitanjem zaštite kompleksa, dok su se protiv više visokih državnih funkcionera pojavile optužbe u vezi sa postupcima koji su omogućili ukidanje zaštite.
U aktuelnom slučaju optuženi su ministar kulture Nikola Selaković i još trojica zvaničnika, zbog sumnje na zloupotrebu službenog položaja i falsifikovanje službenih isprava. Tužilaštvo sumnja da su preduzimane nezakonite radnje kako bi se omogućila izgradnja projekta povezanog sa kompanijom Džareda Kušnera, zeta Donalda Trampa. Prema ranijem planu, na lokaciji Generalštaba trebalo je da bude izgrađen luksuzni hotelski i stambeni kompleks, a ugovor je predviđao besplatan zakup lokacije na 99 godina. Podsetimo, Mašina od početka prati slučaj Generalštab.
Projekat je obustavljen nakon što su podignute optužnice u vezi sa slučajem.
Gardijan navodi da je portparol Tužilaštva za organizovani kriminal (TOK) potvrdio da tužilaštvo raspolaže dokazima o sastanku iz februara 2024. godine i da vodi predistražni postupak radi utvrđivanja eventualne odgovornosti drugih lica. Vučić, prema pisanju lista, nije obuhvaćen aktuelnom optužnicom.
Upravo zbog toga Ansambl „Generalštab“ zahteva da dokazi ne ostanu van domašaja javnosti do narednog ročišta, zakazanog za 4. novembar, već da budu dostupni sudu i javnosti u skladu sa zakonom.
„Dokazima nije mesto u fioci, već pred sudom, bez njih javnost ne može da ima poverenja u postupak”, poručuju iz Ansambla „Generalštab“.
Vučić pomilovao 49 osoba, identitet dela pomilovanih nije poznat
Drugi zahtev odnosi se na odluke o pomilovanju koje je Vučić doneo nakon što je 27. septembra podneo ostavku na mesto predsednika Srbije, kako bi mogao da se kandiduje za premijera.
Prema informacijama o pravnim posledicama slučaja „Generalštab“, Vučić je pomilovao 49 osoba, a identitet približno polovine njih nije poznat javnosti. Zbog toga nije jasno da li se među pomilovanima nalaze i četvorica zvaničnika protiv kojih je podignut optužni predlog u slučaju „Generalštab“, navodi se.
Ansambl „Generalštab“ zahteva da Komisija za pomilovanja objavi imena svih pomilovanih, kao i obrazloženja odluka. Cilj zahteva je, kako ističu, da se utvrdi da li je među pomilovanima bilo osoba obuhvaćenih postupkom u vezi sa Generalštabom i da li su pomilovanja mogla da utiču na njegov dalji tok.
Oni upozoravaju da bi pomilovanje optuženih moglo da dovede do obustavljanja postupka pre nego što dokazi postanu javno dostupni. Istovremeno, dovode u pitanje i zakonitost samog postupka pomilovanja, uz tvrdnju da bi, ukoliko nije sprovedena zakonom propisana procedura, odluke mogle biti pravno nevažeće.
Ansambl „Generalštab“ u svom zahtevu ističe da javnost ima pravo da zna da li su pomilovanja uticala na postupak, naročito imajući u vidu ranije Vučićeve izjave o odgovornosti onih koji su učestvovali u slučaju, kao i njegove javne napade na Tužilaštvo za organizovani kriminal.
Kakve bi pravne posledice dokazi mogli da imaju po Vučića?
Prema pravnom tumačenju Ansambla „Generalštab“, ukoliko bi se dokazalo da je Vučić, koristeći predsedničku funkciju i svoj politički uticaj, vršio nedozvoljen pritisak na državne službenike kako bi se uklonila zaštita Generalštaba, takvo postupanje moglo bi da odgovara obeležjima krivičnog dela trgovine uticajem iz člana 366 Krivičnog zakonika Srbije.
Dodaje se da se razmatra i mogućnost da bi, u zavisnosti od dokaza, širi postupak mogao da obuhvati i druge radnje, uključujući navodne pritiske na predstavnike izvršne i zakonodavne vlasti, kao i moguće ometanje pravde. Autori ukazuju i na pitanje zakonitosti pomilovanja, odnosno na mogućnost da bi njihovo donošenje mimo propisane procedure moglo da otvori pitanje zloupotrebe službenog položaja.
Slučaj „Generalštab“ pred izbore
Zahtevi Ansambla „Generalštab“ dolaze uoči vanrednih izbora zakazanih za 25. oktobar, u trenutku kada slučaj postaje i pitanje političke odgovornosti najviših državnih funkcionera.
Objavljivanje dokaza pre izbora, prema stavu Ansambla, omogućilo bi javnosti da se upozna sa svim relevantnim okolnostima slučaja, umesto da se ključne informacije pojave tek nakon izbora. Naredno sudsko ročište zakazano je za 4. novembar.
Tekst Gardijana dodatno je otvorio pitanje uloge bivšeg predsednika države u donošenju odluka koje su omogućile promenu statusa zaštite kompleksa Generalštaba, kao i pitanja odgovornosti institucija koje su u tom procesu učestvovale. Za Ansambl „Generalštab“, zahtevi upućeni sudu i Komisiji za pomilovanja predstavljaju pokušaj da se obezbede transparentnost postupka i javni uvid u odluke koje mogu imati neposredne posledice po njegov dalji tok.
A.Đ.
