Pitanje jednakosti pred zakonom ponovo je u središtu javnosti nakon što je student Pravnog fakulteta u Nišu Mateja Nikolić priveden i zadržan 48 sati zbog sumnje da je napao aktivistkinju Srpske napredne stranke (SNS). Istovremeno, reakcije javnosti na incident u kojem je učestvovao gradonačelnik Beograda Aleksandar Šapić, a čiji je ishod bio znatno drugačiji u pogledu postupanja prema njemu, otvorile su pitanje da li se isti kriterijumi primenjuju na građane, studente i predstavnike vlasti.
U slučaju Nikolića, javnosti nije predstavljen snimak samog navodnog napada. Dostupno je svedočenje žene koja tvrdi da je student udario aktivistkinju Srpske napredne stranke (SNS), dok postoje i snimci njegovog hapšenja i boravka u policijskom vozilu. Odsustvo snimka napada, međutim, samo po sebi ne dokazuje ni da se napad dogodio ni da se nije dogodio. Upravo zato su transparentnost postupka, utvrđivanje činjenica i jednaka primena zakona od posebnog značaja.
Biljana Maletin smatra da je razlika u postupanju prema politički različito pozicioniranim akterima deo šireg obrasca.
„Sigurno dvostruki aršini postoje. Tu nema dileme. Dakle, na jedan način se sudi, uslovno rečeno sudi ili se optužuju ljudi koji su deo studentskog pokreta ili građani koji su u pobuni. A zapravo zakoni ne važe za SNS ljude, pogotovo za njihove funkcionere. Tome svedočimo već jako dugo. Taj dupli režim, ti dupli standardi — kad SNS funkcioneri nešto urade, to nema veze. Naprotiv, to zapravo postane dosta poželjno. Oni, kao što smo videli, završe i na listi SNS-a i to nekako postane standard“, ističe Maletin.
Profesorka na Fakultetu političkih nauka (FPN) i narodna poslanica Zeleno-levog fronta (ZLF) Biljana Đorđević takođe ukazuje na nejednakost pred zakonom, naglašavajući da politička funkcija ne bi smela da predstavlja zaštitu od odgovornosti.
„Apsolutno je jasno da je reč o dvostrukim aršinima i možda i gore od toga, da prosto zakon ne važi jednako za sve. Dakle, ne postoji nikakav razlog zašto bi gradonačelnik bio privilegovan. On nema ni imunitet. Dakle, čak ni ta vrsta izgovora ne stoji. I mi smo svi imali prilike da vidimo taj snimak i, na kraju krajeva, da vidimo da je žena imala operaciju.“
Nasilje nad ženama kao političko sredstvo
U razgovoru sa Maletin, pitanje navodnog napada na aktivistkinju SNS-a ne završava se na okolnostima konkretnog slučaja. Ona smatra da vlast pokušava da temu nasilja nad ženama uključi u širu političku strategiju, predstavljajući studentski pokret i građane koji protestuju kao nasilne.
„Ono što ovde zapravo ukazuje na šemu, na ono što radi trenutno vladajuća partija, jeste da ona pokušava i dalje da isprovocira i da predstavi ljude sa strane studentske liste, nas građane i građanke, kao nasilne i da to pogotovo veže za nasilje prema ženama. Mi smo baš juče komentarisale među nama da je očigledno da oni sada guraju žene u prve redove, da one pokušavaju da isprovociraju nekakav sukob, da bi se onda snimilo da postoji i da bi se studentska strana, studentski protesti, zapravo pokazali kao nasilni“, ističe ona.
Prema njenom tumačenju, reč je o pokušaju da se pojedinačni incidenti izdvoje iz šireg konteksta i iskoriste za oblikovanje javne slike o političkim protivnicima. Maletin smatra i da se iza takvog pristupa krije nastojanje da se utiče na biračko telo koje bi moglo biti presudno na narednim izborima.
„Ja sam mislila da je u početku to zbog toga što oni žele da suprotnu stranu prikažu kao nasilnu, ali mislim da je ovde sada stvar mnogo dublja. Ovo je zapravo bitka za ženske glasove. Oni žele uz ove stvari da privuku ženske glasove, zato što su istraživanja pokazala da žene koje su opredeljene i jasno kažu da idu na izbore, kada navode ključne političke teme u zemlji, kao jednu od najvažnijih navode nasilje prema ženama“, dodaje.
Ona zato upozorava na mogućnost da se nasilje nad ženama instrumentalizuje upravo zbog njegove važnosti u javnosti.
„Oni znaju da je to važna tema ženama u Srbiji i onda to sada pokušavaju na svoj način. Nadam se da ćemo svi imati dovoljno strpljenja i razuma da ne skliznemo u te zamke koje postavljaju. Oni inače lažu i spinuju i šta god da bude, napraviće svoj spin. Ali svejedno, treba da ostanemo smireni.“
Pritisci na žene gotovo svakog dana
Đorđević upozorava da se nasilje prema ženama u politici ne može posmatrati samo kroz slučajeve koji postanu predmet intenzivne medijske pažnje. Kao primer navodi situaciju u Skupštini grada Pančeva, gde je, prema njenim rečima, odbornica Zeleno-levog fronta Tamara Maksić bila izložena uvredama i ponižavanju od strane odbornika SNS-a.
Đorđević navodi i da se pritisci na njenu koleginicu ponavljaju već duže vreme, uključujući ranije pokušaje da joj se onemogući obraćanje.
„To je ta vrsta brutalnog napada na ženu političarku da bi se ona ućutkala. To se našoj Tamari Maksić dešava već jako dugo. Ona je u toj skupštini već dve godine. Nju su sprečavali da govori, štampali čitave kišobrane sa porukama upućenim njoj i pokušavali da je zaklone da ne može da govori. A sada jedan od njih, mislim da se zove Ivan Tešić, čak nosi majicu sa njenim likom i ovakvom vrstom poruke – ‘Najstariji zanat je uvek u modi’“, priča ona.
Ona smatra da je to realnost žena opozicionarki u Srbiji.
„To je realnost studentkinja i aktivistkinja kojima su lomljene vilice, a ljudi su onda dobijali amnestije zbog toga. A s druge strane imamo pokušaj konstrukcije koja bi trebalo da služi samo da zamaskira ono što je u stvari nasilje koje dolazi sa vrha, nasilje prema svima, a onda i nasilje prema ženama posebno.“
Represija i zastrašivanje pred izbore
Pored pitanja nasilja i institucionalne odgovornosti, sagovornice ukazuju i na atmosferu u kojoj se odvija politička mobilizacija studenata i građana. Đorđević ocenjuje da bi pritisci na najaktivnije učesnike studentskog pokreta mogli da se pojačavaju kako se izbori budu približavali.
Kao jedan od primera navodi slučaj studenta Petra Živkovića koji je na pres-konferenciji saopštio da je bio praćen i da se oseća ugroženo. Đorđević ističe da ove događaje posmatra kao deo šireg obrasca pritisaka, čiji cilj, po njenoj proceni, nije nužno da se najaktivniji studenti povuku, već da se strah proširi na ostatak društva.
„Nažalost, deluje da će tako biti do samog kraja. Ali mislim da smo svi izdržali sve ovo do sada. Verujem da ćemo izdržati i to i da su to bukvalno očajnički pokušaji da se ljudi pre svega zastraše i da se smanji izlaznost. Jasno je da se neće zastrašiti studenti koji su već u ovome. Oni su pokazali da istrajavaju u čitavom ovom periodu“, navodi Đorđević.
Đorđević smatra da je šira politička poruka takvih pritisaka namenjena građanima koji još nisu doneli odluku da li će učestvovati na izborima ili koji sumnjaju da promena vlasti može biti moguća.
„Jasno je da nije cilj da oni odustanu, jer oni neće odustati, već da se pošalje jedna poruka opšte nesigurnosti ka širem građanstvu, kako bi ono možda posumnjalo u mogućnost promene ili bilo zastrašeno onim što može da bude reakcija vlasti kad izgubi vlast“, zaključuje ona.
A.Đ.
