„Beskućnici nisu potvrda da je Beograd postao metropola, kako gradonačelnik u ostavci tvrdi, već potvrda da se niko od nadležnih ne bavi sistemski stambenim i socijalnim politikama.
Država je pitanje stanovanja u potpunosti prepustila tržištu, pa mogućnost za obezbeđivanje krova nad glavom zavisi isključivo od materijalnog statusa i kapaciteta pojedinca. U takvoj situaciji, osim u ‚stambeno-poslovnim kompleksima‘ za bogate koji niču širom grada, velika većina ostalih građana ne može sebi da obezbedi dom“, konstatuje se u saopštenju Inicijative za ekonomska i socijalna prava – A 11.
Iz A 11 skreću pažnju na to da i zvanični podaci pokazuju Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture pokazuju da je cenovna priuštivost stana u Srbiji sužena na grupu od oko 10% domaćinstava sa najvišim prihodima.
Kako se dodaje, to što Aleksandar Šapić posle skoro petnaest godina na različitim funkcijama u gradskoj upravi izjavljuje „da će se raspitati i videti šta može da uradi“ za ljude koji spavaju na ulici je najbolja ilustracija svega pogrešnog u socijalnoj politici Grada Beograda.
„Zbog toga predlažemo da se u okviru napora ‚da vidi šta može da uradi‘, Aleksandar Šapić zainteresuje za pitanja: priuštivog stanovanja, prinudnih iseljenja, kontrole investitora, ograničavanja cene stanarina, poreza na imovinu koji plaćaju korisnici socijalnih stanova, segregacije bogatih i siromašnih kroz izgradnju luksuznih kvartova, subvencionisane stanogradnje samo za određene grupe zaposlenih u javnom sektoru – pripadnike vojske i policije“, kaže se u saopštenju.
Osobe u situaciji beskućništva neadekvatno popisane i diskriminisane na svakom koraku
Inicijativa za ekonomska i socijalna prava – A 11 podseća na činjenicu da stanovnici Beograda u situaciji beskućništva svakodnevno imaju probleme da dobiju lična dokumenta koja im omogućavaju pristup zdravstvenoj i socijalnoj zaštiti, legalnom zaposlenju, mogućnosti da glasaju. Uz to, prihvatilište za odrasla i stara lica, kao jedina standardizovana usluga smeštaja u Beogradu, nije dovoljno pristupačno za osobe u situaciji beskućništva, a dnevni i noćni centri za osobe u situaciji beskućništva u Beogradu se otvaraju samo u zimskim mesecima, ograničenog su trajanja i funkcionišu kao ad hoc rešenja.
Činjenica da ste osoba u situaciji beskućništva ne garantuje vam čak ni pravo na besplatni obrok u narodnim kuhinjama, upozoravaju iz A 11.
Članovi Inicijative ponavljaju da prošlogodišnji popis stanovništva nije popisao osobe u situaciji beskućništva na mestima na kojima žive – na ulicama, u parkovima, ispod mostova, u napuštenim objektima, podrumima.
„Odgovorno bavljenje beskućništvom nije ‚raspitivanje i gledanje šta može da se uradi‘, već zakonska obaveza gradskih i republičkih institucija prema ljudima koji su najugroženiji i to ne svojom krivicom. Niko ne bira da bude siromašan i bez krova nad glavom, za razliku od institucija koje biraju da se ne bave svojim poslom“, ocenjuju iz A 11.
Broj osoba u situaciji beskućništva će rasti
Kako je Danilo Ćurčić iz A 11 ranije pojasnio za Mašinu:
„Trenutna ekonomska kriza i kriza na tržištu stanova utiče nepovoljno na mnoge koji više ne mogu da plaćaju zakupninu, a u situaciji kada ne postoji nikakva sigurnost stanarskog statusa za one koji iznajmljuju stanove, može se očekivati veći broj prinudnih iseljenja i situacija u kojima ste prinuđeni da stanujete kod prijatelja ili rodbine ili u neadekvatnom stambenom prostoru. Sve su to situacije koje se kategorizuju kao beskućništvo. Naravno, uz to, imamo i odsustvo efikasnih programa podrške primarnim beskućnicima, kao i nedovoljna ulaganja u javni sektor koji bi trebalo da se bavi pitanjem beskućništva, tako da je na različitim aspektima zakomplikovana situacija u pogledu stanovanja, beskućništva i ekonomske krize“.
“Kapitalistički poredak ne toleriše bilo kakvu vrstu slabosti, te ni pojavu beskućništva, za koju je najlakše okriviti, pa čak i kazniti ljude koji se nađu u toj situaciji. Kada je stanovanje postalo izvor profita umesto ljudsko pravo, omogućena je i kriminalizacija beskućništva, čineći ionako nesigurno stanje beskućnika još opasnijim”, skrenuli smo ranije pažnju.
I.K.
