U svetu, a naročito na Zapadu, Izrael gubi podršku javnosti kao nikada ranije. To najjasnije pokazuje poslednje istraživanje Njujork Tajms-a (New York Times) i Sijena univerziteta, u kome je utvrđeno da većina građana SAD-a danas ne podržava slanje ekonomske i vojne pomoći Izraelu. Takav scenario je bio nezamisliv pre samo dve godine u zemlji koja važi za najjačeg saveznika Izraela.
Kroz tu prizmu možemo razumeti zašto su se upravo u poslednje dve godine odnosi Srbije i Izraela toliko intenzivirali. „Podrška Izraelu je destabilizovala političke režime na Zapadu, pa te države moraju da se odmiču od Izraela. Tada na scenu stupaju male i siromašne zemlje sa vlastima kojima se, takođe, ubrzano smanjuje broj međunarodnih prijatelja. U Izraelu vide državu sa moćnim lobijem čije usluge mogu da kupe time što će raditi ono što niko drugi više nije spreman da radi”, kaže Dautović.
U saopštenju Ministarstva spoljnih poslova naglašava se „bliskost, prijateljstvo i bratstvo srpskog i jevrejskog naroda, koje povezuju zajednička stradanja, vrednosti i nepokolebljiva vera u budućnost”. Na pitanje o tim „zajedničkim vrednostima”, Dautović tvrdi da je jedna od njih upravo islamofobija, prisutna među političkim elitama u Srbiji, ali i širom Balkana.
„Republika Srpska, recimo, od Jasenovca pokušava da napravi ideološko oružje nalik onome što je Izrael napravio od Holokausta. Istovremeno, relativizuje Srebrenicu na način na koji Izrael relativizuje na stotine svojih Srebrenica koje je proizveo i pre početka genocida u Gazi. Oba pristupa zasnivaju se na identitetu žrtve kojoj je onda dozvoljeno da se brani masovnim ubijanjem”, objašnjava sagovornik.
Pored ideoloških motiva, Dautović naglašava i političko-pragmatične: saradnja sa Izraelom za vlast u Beogradu je i strategija opstanka i ulagivanja Trampovoj administraciji. „Pretpostavljam da je i sastanak predsednika Vučića sa Netanjahuom u Njujorku održan upravo sa tom namerom – da Netanjahu posreduje kod Trampa i obezbedi mu blagonaklonost prema SNS-u i Vučiću. Ali vlasti u Beogradu ne shvataju da se Netanjahu u Beloj kući ne kotira dobro – mnogo puta je izigrao i sabotirao napore SAD-a. On jedva sebe može da izvuče, a kamoli da pruža podršku Dodiku i Vučiću,” kaže nam Dautović.
Saradnja se, međutim, ne svodi samo na politiku – ona ima i snažnu ekonomsku dimenziju. Prema istraživanju BIRN-a, u prvoj polovini 2025. godine Srbija je izvezla municiju u vrednosti od oko 55,5 miliona evra – što je više od ukupnog izvoza tokom cele 2024. godine. Samo u periodu između 2023. i 2024. vrednost izvoza oružja Izraelu skočila je čak 30 puta, sa 1,4 miliona na 42,3 miliona evra.
Iako je predsednik Vučić u junu najavio obustavu izvoza oružja, ta odluka je dovedena u pitanje – odmah nakon objave izraelski teretni avion sleteo je i poleteo iz Beograda. Istovremeno, radnici u namenskoj industriji, u vlasništvu države, požalili su se da su im plate dovedene u pitanje upravo zbog navodne zabrane izvoza oružja koja čini se ne važi za neke privatne kompanije.
Suština, ipak, ostaje nepromenjena: Srbija je izvozila oružje Izraelu dok je u Gazi vođen genocid. Na pitanje kako bi se ta kompromitujuća činjenica mogla odraziti na Vladu Srbije, Dautović podseća: „Vučić je u intervjuu za Jerusalim Post javno priznao da Srbija izvozi municiju u Izrael – i da je na to ponosan. Sem Sjedinjenih Američkih Država, koje sebi mogu da priušte kršenje svih međunarodnih zakona i normi, ne znam za drugi primer gde šef države unapred priznaje saučesništvo svoje zemlje u tekućem genocidu. Ako Međunarodni sud pravde jednog dana donese presudu da je Izrael počinio genocid u Gazi, palestinske žrtve će imati crno na belo da je Srbija bila saučesnik.”
Na kraju, Dautović rezimira spoljnu politiku Srbije: „Srbija nema principe – ima samo tržište. Ona će izvoziti oružje i Izraelu i Iranu, i Indiji i Pakistanu, i obema stranama rata u Libiji, i Jermeniji i Azerbejdžanu, i Rusiji i Ukrajini. Srbija je postala bazar oružja sa ‘politikom jednakih mogućnosti’, bez diskriminacije među klijentima. Ili, kako je to rekao jedan moj prijatelj sa Bliskog istoka: ‘Bazar oružja koji ima politiku jednakih mogućnosti i ne diskriminiše svoje klijente ni po jednom osnovu’.”
A.M.
