U izveštaju o posmatranju prvog dela izborne kampanje, predstavljenom na konferenciji za medije u Beogradu, CRTA navodi da je u prve tri nedelje kampanje zabeležila 49 incidenata. Kako se ocenjuje, učestalost incidenata praćena je manipulativnim porukama političkih aktera i medija o navodnim planovima za izazivanje nereda i rušenje ustavnog poretka.
Prema nalazima CRTA-e, opozicioni akteri izloženi su protivzakonitom prisluškivanju i policijskim akcijama za koje, kako navodi ova organizacija, postoje osnovi za sumnju da su politički motivisane.
Istovremeno, javni prostor tokom kampanje, prema oceni CRTA-e, sve više je ispunjen porukama koje aktivnosti opozicije predstavljaju kao pretnju po stabilnost i bezbednost. U najuticajnijim onlajn medijima bliskim vlasti tokom posmatranog perioda objavljeno je skoro 1.500 tekstova i drugih objava u kojima se najavljuju haos i nasilje na izborni dan.
CRTA navodi i da su aktivnosti opozicionih aktera u proseku sedam puta dnevno označavane kao „obojena revolucija“. U organizaciji upozoravaju da ovakvo predstavljanje političkih protivnika može doprineti stvaranju atmosfere straha i opravdavanju pritisaka prema učesnicima izbornog procesa.
Oko 22.000 birača u dijaspori bez biračkog mesta
Poseban deo izveštaja odnosi se na birače koji žive van Srbije. CRTA procenjuje da bi oko 22.000 birača moglo praktično ostati bez mogućnosti da ostvari svoje biračko pravo zbog odluke Ministarstva spoljnih poslova da ne otvori biračka mesta u svim zemljama u kojima je prijavljen dovoljan broj građana.
Prema CRTA-i, obrazloženje ove odluke nije dovoljno jasno, dok je biračima u dijaspori dodatno otežano glasanje odlukom da se u svim vremenskim zonama glasa prema vremenu u Srbiji. U organizaciji ocenjuju da takvo rešenje predstavlja presedan i otvara pitanje dostupnosti biračkog prava građanima koji se nalaze u različitim delovima sveta.
CRTA je analizirala i izveštavanje televizija sa nacionalnom pokrivenošću i utvrdila izrazitu neravnopravnost učesnika izbora.
Opozicionim akterima je, prema nalazima Misije, u celini posvećeno dvostruko manje vremena nego vladajućim strankama. Pored manje zastupljenosti, opozicija je u gotovo svakoj drugoj emitovanoj sekundi bila predstavljena u negativnom tonu.
Najmanje vremena opoziciji je, prema ovom istraživanju, pripalo na Radio-televiziji Srbije, gde je činilo svega 15 odsto vremena posvećenog svim političkim akterima. CRTA navodi da je i taj udeo u najvećoj meri rezultat uvođenja obaveznih izbornih blokova.
Takav odnos u medijskoj zastupljenosti, ocenjuje CRTA, dodatno produbljuje neravnopravnost izbornih učesnika, posebno imajući u vidu značaj televizija sa nacionalnom pokrivenošću za informisanje birača.
Sumnje u prikupljanje potpisa i pritiske na građane
Integritet izbornog procesa ugrožen je, prema nalazima CRTA-e, i netransparentnošću faze kandidovanja. Organizacija ukazuje na sumnje u nezakonito prikupljanje potpisa, pojavu izbornih lista sumnjive autentičnosti i dokumentovane slučajeve pritisaka na građane da podrže određene liste.
CRTA posebno navodi da su sve izborne liste stranaka na vlasti podnele većinu izjava podrške overenih u opštinskim upravama, umesto kod javnih beležnika.
Kada je reč o listi „Aleksandar Vučić – Ujedinjena Srbija“, CRTA navodi da je svaka treća njena aktivnost zabeležena na terenu sadržala elemente moguće manipulacije ili zloupotrebe zakona. U izveštaju se kao primeri navode sumnje u falsifikovanje potpisa podrške, odnosno njihovu overu bez prisustva građana, kao i slučajevi sa elementima zloupotrebe javnih resursa i javnih funkcija.
CRTA ukazuje i na sumnje u zaobilaženje pravila o finansiranju kampanje kroz nuđenje novca, pomoći ili zaposlenja u zamenu za političku podršku. Kao poseban problem navode se i slučajevi u kojima se zaposlenje, prihodi ili pristup javnim uslugama, prema nalazima posmatrača, dovode u vezu sa političkom podrškom.
„Granica između države i partije sve više zamagljena“
U CRTA-i ocenjuju da je granica između države i političkih stranaka dodatno zamagljena delovanjem institucija koje bi trebalo da nadziru izborni proces.
Kao posebno problematične navode Regulatorno telo za elektronske medije (REM) i Agenciju za sprečavanje korupcije. Prema oceni CRTA-e, ove institucije su „izbegavanjem doslednog sprovođenja zakona, činjenjem i nečinjenjem“ doprinosile prednosti vladajuće partije.
Time se, prema nalazima Misije, ne radi samo o pojedinačnim nepravilnostima, već o širem problemu funkcionisanja institucija koje bi trebalo da obezbede ravnopravne uslove za sve učesnike izbora.
Pritisci na posmatrače
CRTA posebno upozorava i na podsticanje netrpeljivosti prema nezavisnim građanskim posmatračima izbora.
U izveštaju se navodi da je, nakon ostavke na funkciju predsednika Republike, Aleksandar Vučić Posmatračku misiju CRTA nazvao „najgorim učesnikom obojene revolucije“. Nakon toga su, prema CRTA-i, usledili pozivi pojedinih medija i samozvanih analitičara bliskih vlasti da rad organizacije bude zabranjen, kao i da njen šef i članovi budu uhapšeni.
Iz CRTA-e ocenjuju da takva atmosfera dodatno otežava rad organizacija koje posmatraju izborni proces i predstavljaju mehanizam građanske kontrole izbora.
Nalazi Posmatračke misije ukazuju, zaključuje CRTA, na kombinaciju političkih pritisaka, neravnopravnog medijskog tretmana, sumnji u zloupotrebu javnih resursa i ograničavanja mogućnosti dela birača da glasaju. U takvim okolnostima, pitanje integriteta izbora, prema oceni ove organizacije, ne svodi se samo na sam dan glasanja, već obuhvata čitav proces – od kandidovanja i kampanje do ostvarivanja biračkog prava i nezavisnog posmatranja izbora.
A.Đ.
