Republički Krizni štab je najavio da će gradski prevoz početi sa radom osmog maja, kao i da će u vozilima na snazi biti posebna pravila.
Nakon niza odluka za opuštanje uvedenih mera zbog epidemije koronavirusa, Krizni štab je najavio i vraćanje gradskog prevoza na redovne polaske i trase, ali pod novim pravilima funkcionisanja.
Nova pravila funkcionisanja gradskog prevoza podrazumevaju da će ulaz i izlaz biti na jednim vratima, mesta za stajanje i sedenje će biti iscrtana. Predstavnici sindikata upozoravaju da će ovo smanjenje kapaciteta po vozilu u praksi dovesti do povećanja gužvi i dugo čekanje vozila na stanicama jer Beograd nema dovoljno vozila, ali ni vozača.
I pre epidemije gradski prevoz bio pred kolapsom
Ako ste se redovno vozili gradskim prevozom u Beogradu i pre vanrednog stanja, čekali ste prevoz i po pola sata, gužve su bile nesnosne i često ste bili prinuđeni da ostanete na stanici i čekate sledeće vozilo. Tada su gradski čelnici smatrali da su za loše stanje u prevozu odgovorni građani i građanke koji ne plaćaju karte, no predstavnici sindikata su upozoravali da su osnovni problemi nedostatak vozila i vozača, ali i nedovoljna ulaganja.
Čak i u redovnom stanju kapaciteti beogradskog gradskog prevoza nisu bili dovoljni za normalno funkcionisanje da se preveze preko milion ljudi koji prosečno koriste gradski prevoz, o čemu smo ranije pisali na Mašini.
Nedostaju vozila, pre svega, autobusi. Dva su osnovna razloga zbog kojih se predugo čeka autobus. Prvi je nedostatak vozača, dakle nema ko da vozi autobuse. Drugi razlog je tehnička neispravnost vozila, odnosno loša pouzdanost voznog parka. U GSP-u je prosečna starost vozila jedanaest i po godina, za Mašinu je ranije izjavljivao Ivan Banković, saobraćajni inženjer iz sindikata Centar GSP.
Rizik za slabo plaćene vozače
Osnovni razlog za nedostatak vozača Ivan Mihajlović, član Izvršnog odbora ovog sindikata koji inače radi kao vozač autobusa vidi u niskoj plati i prevelikoj odgovornosti koja je na vozačima:
Osnovica plate vozača početnika je 37.000 dinara. Na tom radnom mestu nosite glavu u torbi, odgovarate za imovinu, za vozilo koje vredi sto pedeset ili dvesta hiljada evra, odgovarate za bezbednost ljudi koji se voze u vašem autobusu i morate da pazite na druge učesnike u saobraćaju. Velika odgovornost za izuzetno mali novac. Zato i ljudi idu odavde.
Novonastala situacija epidemije koronavirusa situaciju dodatno komplikuje jer je neophodno održavati stalnu dezinfekciju vozila, obezbediti vozačima zaštitnu opremu jer će na dnevnom nivou dolaziti u kontakt sa velikim brojem ljudi, ali i sačuvati njihovu bezbednost jer se očekuje da će se stvarati velike gužve.
Kako dalje?
Na pitanje kako će prevoz funkcionisati sa novim pravilima nakon popuštanja mera i nakon ukidanja vanrednog stanja zbog koronavirusa, Banković za N1 kaže:
Tu jednostavno nećemo zaštititi kako ni saobraćajno osoblje, tako ni same putnike. To je možda izvodljivo u nekim gradovima koji imaju mogućnost da povećaju broj vozila i koji se ne oslanjaju na autobuski podsistem, nego koji imaju metro ili neki drugi vid šinskog sistema. U Beogradu prema onome što smo do sada mogli da čujemo to će biti vrlo teško.
Banković dodaje da će to biti neizvodljivo i zbog toga što će na stajalištima biti velike gužve, jer možemo da očekujemo stvaranje čepova na ulasku u vozila što će produžiti vreme zadržavanja vozila na stanicama dok putnici uđu i izađu. Banković takođe navodi i da u Beogradu ne može da se poveća broj vozila.
Ipak mi se više čini da Grad pod parolom ove situacije, preduzima neke mere da bi poboljšali naplatu, dodaje Banković za N1.
I.P.
