Kako je moguće da kamera beleži crnu vodu, a inspekcijski zapisnik konstatuje da je voda bistra, pitaju se iz udruženja „Da (Ne) Dišemo Duboko“.
„Da li je nadzor trajao dovoljno dugo? Da li je ispuštanje bilo privremeno obustavljeno u trenutku kontrole? Da li je vodna inspekcija kontrolisala samo ispust prečišćene vode u šahtu, a ne iz cevi koje dolaze do Turskog potoka? Je li uloga vodne inspekcije da kontroliše prečišćavanje ili da kontroliše kakvi su vodotokovi i šta do njih stiže? Ili je u pitanju nešto mnogo ozbiljnije?”, pitanja su koje postavlja udruženje iz Užica u saopštenju za medije.
U istom zapisniku utvrđeno je da deponija nema vodnu dozvolu za ispuštanje otpadnih voda što je direktno kršenje člana 122. Zakona o vodama, kažu iz udruženja. „Dakle, čak i kada bi voda bila bistra, ispuštanje se vrši bez zakonskog osnova i jasno definisanih uslova kontrole”, poručuje udruženje.
„Inspekcija je još u novembru 2025. naložila pribavljanje dozvole, ali ona do danas nije obezbeđena. Ispuštanje otpadnih voda bez dozvole nije administrativna greška – to je nezakonito postupanje”, navodi se u saopštenju.
Udruženje dalje postavlja pitanja: ko je dozvolio da regionalna deponija radi bez osnovnog zakonskog akta, ko snosi odgovornost za ovakvo postupanje i koliko dugo će institucije tolerisati kršenje zakona.
„Da (Ne) Dišemo Duboko“ zahteva:
- Hitan vanredni ponovni inspekcijski nadzor u prisustvu javnosti.
- Nezavisno uzorkovanje vode sa cevi iz kojih se ispušta voda u potok.
- Javno objavljivanje svih rezultata analiza.
- Kontinuirani nezavisni monitoring ispuštanja otpadnih voda.
- Utvrđivanje odgovornosti za kršenje zakonitosti.
„Voda nije pitanje tumačenja – voda je pitanje činjenica. Voda nije privilegija – voda je pravo. Užice nije deponija. Turski potok nije kanalizacija. Zakon mora da važi za sve”, zaključuje se.
Udruženje građana „Da (Ne) Dišemo Duboko“ ranije je saopštilo da od zatvaranja deponije Duboko kod Užica ne postoji nijedno merenje zagađenosti Turskog potoka koje je ispod pete, najgore kategorije. Svi zagađujući elementi koji se mere viši su od 50 do 300 puta u odnosu na stanje vode pre deponije, o čemu smo pisali na Mašini.
A.G.A.
