Na prvom mestu je Nebojša Bakarec sa najmanje 214 zabeleženih istupa, što predstavlja oko četvrtine ukupnog broja, piše Slavko Ćuvurija fondacija. Među najčešćim akterima su i Vladimir Đukanović, Aleksandar Vučić, Milenko Jovanov, Ana Brnabić i Miloš Vučević. Najčešća meta bili su mediji koji se u javnosti označavaju kao „Šolakovi mediji“, posebno televizije N1 i Nova S.
Prema podacima Slavko Ćuruvija fondacije, praktično ne postoji organ vlasti čiji predstavnici nisu bili uključeni u targetiranje novinara: od poslanika SNS-a, koji apsolutno prednjače u napadima tokom skupštinskih rasprava i na svojim nalozima na društvenim mrežama, preko rukovodstva parlamenta i ministara u Vladi, pa sve do predsednika Republike. U ovim napadima su tokom prethodnih šest meseci učestvovala najmanje 64 zvaničnika.
„Insekti, lažovi, narkomani, neljudi, teroristi, fašisti, nacisti, izdajnici, ludaci – samo su neki od epiteta kojima su državni zvaničnici nazivali novinare. Dominantni narativi u verbalnim napadima predstavljali su diskreditaciju medija i novinara na račun njihove profesionalnosti, nezavisnosti i etičnosti, zatim dehumanizaciju, uvrede, etiketiranje novinara kao izdajnika i plaćenika, pa i upoređivanje sa fašistima“, navodi SĆF.
Posebno opasni narativi tokom prethodnih šest meseci odnosili su se na kriminalizaciju medija i novinara, u okviru koje su zvaničnici optuživali pojedine redakcije da podstiču na najteža krivična dela, na nasilnu smenu vlasti i krvoproliće na ulicama, pa čak i da pripremaju medijski teren za ubistvo Vučića, dodaju istraživači SĆF u monitoringu. Paralelno sa širenjem takvih optužbi bilo je i poziva tužilaštvu da ih procesuira.
Na meti i novinari i novinarke – imenom i prezimenom
Kako ističu u Fondaciji Slavko Ćuruvija, na meti nisu bili samo mediji, već i individualni novinari i novinarke. Jedna od njih je i novinarka N1 Žaklina Tatalović koju su funkcioneri najčešće provlačili, kako navode u istraživanju, kroz blato pre svega na svojim društvenim mrežama, diskreditujući njen rad.
„Uvrede su upućivane i Dinku Gruhonjiću, novinarki Sanji Eker i Slobodanu Georgievu. Zabeležili smo najmanje četrdeset targetiranih novinara i medijskih radnika, a velika većina njih radi upravo u redakcijama N1, Nove, Nove S, Danasa, Radara, Vremena: Ana Novaković, Danica Vučenić, Draža Petrović, Filip Švarm, Igor Božić, Jelena Obućina, Marina Fratucan, Mladen Savatović, Nikola Radišić, Zoran Kesić, Vuk Cvijić, Željko Veljković i drugi“, navo SĆF.
Slavko Ćuruvija fondacija napominje da broj od 834 verbalna napada predstavlja minimum do kog su došli primenom unapred definisane metodologije koja je ograničena postojećim resursima.
„Ukupan broj svih napada daleko premašuje ovu cifru. Monitoring je obuhvatio ograničen uzorak medija i aktera: zvanične naloge na mrežama i gostovanja funkcionera koji su se izdvojili po učestalom targetiranju novinara, skupštinska zasedanja, i portale tabloida Informer, Alo i Telegraf“, navode u svom saopštenju.
A.Đ.
