U devet od deset slučajeva ubice novinarki i novinara prolaze nekažnjeno, navodi se u Izveštaju o bezbednosti novinara i opasnostima nekažnjivosti počinilaca koje potpisuje generalni direktor UNESCO-a, iz 2022. Ovaj izveštaj je ključni međunarodni instrument za monitoring ubistva novinarki i novinara i monitoring globalne i regionalne nekažnjivosti zločina nad novinarkama i novinarima.
Nekažnjivost dovodi do novih ubistava i često je simptom pogoršanja sukoba i degradacije zakona i pravosudnih sistema. UNESCO podseća na ove podatke povodom obeležavanja drugog novembra, Međunarodnog dana borbe protiv nekažnjivosti zločina nad novinarima.
„Dok su ubistva najekstremniji oblik medijske cenzure, novinari su takođe izloženi bezbrojnim pretnjama – u rasponu od otmice, mučenja i drugih fizičkih napada do uznemiravanja, posebno u digitalnoj sferi. Pretnje nasiljem i napadi na novinare posebno stvaraju klimu straha za medijske delatnike, onemogućujući slobodno kruženje informacija, mišljenja i ideja za sve građane“, navode Ujedinjene nacije.
Novinarke su posebno pogođene pretnjama i napadima, posebno onima upućenim putem interneta, skreće se pažnja. Prema UNESCO-voj publikaciji, Strah u kostima: Globalni trendovi u online nasilju nad novinarkama (The Chilling: global trends in online violence against women journalists; research discussion paper) 73% novinarki reklo je da su bile izložene pretnjama, zastrašivanjima i vređanjima na internetu u vezi sa svojim poslom.
Nekažnjivost napada na novinare ima zastrašujući učinak na društvo
Ujedinjene nacije naglašavaju da nasilje i represija nad novinarkama i novinarima uključuju napade i ograničenja na novinare u kontekstu izveštavanja o društvenim protestima; korišćenje sudskih mehanizama protiv novinara iz razloga povezanih s njihovim novinarskim radom na pitanjima od javnog interesa; i porast prisilnog egzila novinara u nekim zemljama.
UNESCO je zabrinut da nekažnjivost nanosi štetu celim društvima prikrivanjem teških kršenja ljudskih prava, korupcije i kriminala. Ujedinjene nacije su zato pokrenule hešteg #TruthNeverDies kom se mogu dodati i pročitati priče ubijenih novinara.
Akcioni plan UN-a za sigurnost novinara
Da bi doprinele smanjivanju nekažnjivosti zločina nad novinarkama i novinarima Ujedinjene nacije su 2013. pokrenule akcioni plan na kom rade tela UN-a, nacionalne vlasti, medije i organizacije civilnog društva. Kako kažu, desetogodišnjica postojanja plana je bila prekretnica za reafirmaciju, ponovno opredeljenje i repozicioniranje napora za unapređenje Plana UN-a.
„Od usvajanja plana, pitanje sigurnosti novinara dobilo je veću vidljivost u UN-u, o čemu svedoči sve veći broj deklaracija, rezolucija i drugih normativnih tekstova, i Poziv glavnog sekretara UN-a na akciju za ljudska prava. Zaštita novinara deo je i Agende održivog razvoja do 2030. Plan je takođe doprineo stvaranju međunarodnih koalicija vlada i civilnog društva, te je poslužio za postizanje promena na terenu, kao što je stvaranje mehanizama nacionalne sigurnosti u najmanje 50 zemalja“, navodi se u objavi povodom obeležavanja drugog novembra.
Građani u društvima u kojima novinarke i novinari nekažnjeno stradaju bi rekli da deklaracije, rezolucije i normativni tekstovi imaju premali učinak na vlasti koje dopuštaju i podstiču da rad novinarki i novinara u javnom interesu bude „nagrađen“ gubitkom života.
I.K.
