Danas je u Nišu održana javna rasprava o Nacrtu zakona o dualnom obrazovanju.
Ispred Ministarstva prosvete predlog zakona su predstavili Miloš Blagojević, Aleksandar Marković i Milica Todorović. Rasprava je otvorena nabrajanjem članova i stavki koje su njima definisane bez zalaženja u detalje ili skretanja pažnje na sporna mesta na koja ukazuje stručna javnost.
Proceduralni ton s početka rasprave potcrtan je i u nastavku. Tako su na pitanja koja se tiču konkretnih članova zakona, prosvetni radnici i članovi sindikata iz publike, uglavnom upućivani na sajt ministarstva preko kojeg primedbe, sugestije i predloge mogu poslati elektronskim putem.
- Na pitanje ko određuje šta je to „produktivni rad“ i u skladu s kojim kriterijumima, odgovoreno je da su mnogi već stavljali primedbe na to mesto zakona i da će ono sigurno naknadno biti definisano. Na potpitanje „Kako će biti definisano“ ponovljen je prethodni odgovor.
- Povodom člana 7. ovog zakona koji implicira promenu obrazovnih profila škola u skladu sa promenom potreba na tržištu rada postavljeno je pitanje: Da li će nastavni kadar zadužen za određene obrazovne profile ostati bez posla? Predstavnici Minstarstva su odgovorili da nije nužno čuvati radno mesto ukoliko za njim nema potrebe.
Da li je zakonom definisano koja zanimanja mogu ući u sistem dualnog obrazovanja, ako se ono vodi potrebama tržišta rada u Srbiji? Odnosno, u čemu je svrha dualnog obrazovanja u Nišu gde potencijalno ne postoji potreba za trideset mašin-bravara godišnje, ali postoji potreba za niskokvalifikovanom radnom snagom koja će spajati kablove u Juri ili Leoniju za šta obuka kod poslodavca traje od nekoliko dana do par nedelja?
Ovo pitanje koje se tiče suštinske svrhe zakona o dualnom obrazovanju okarakterisano kao političko, dok po predstavnicima Ministarstva rasprava o nacrtu zakona o dualnom obrazovanju nije politička rasprava (sic!).
U sličnom maniru vlada Srbije i stavlja na dnevni red jedan ovakav zakon. Uprkos nizu međunarodnih iskustava i studija koji u najmanju ruku upućuju na oprez u vezi s dualnim obrazovanjem, vlada je odlučila da ovoj reformi priđe iz perspektive poslodavaca. Time je ostala slepa za sva druga pitanja koje se tiču pozicije korisnica i korisnika programa dualnog obrazovanja (tj. dece i mladih).
Budući da u procesu uvođenja dualnog obrazovanja nije bilo i nema snažne institucije koja bi štitila prava dece, na javnu raspravu o Nacrtu zakona o dualnom obrazovanju dospeo je dokument koji obavezuje na dečiji rad. Takav poduhvat signalizira povratak na same početke liberalne ekonomske misli, na uticajnog Džona Loka koji je krajem 17-og veka savetovao da se siromašna deca daju na rad od svoje treće godine života (ne bi li obezbedili sebi nešto više od „hleba i vode“).
Ako u obzir uzmemo da će ovaj zakon omogućiti da cena rada učenika u firmama bude svega 65 dinara, odnosno duplo niža od minimalca ne treba da nas čudi da su za njega najzainteresovaniji upravo poslodavci. Privredna komora Srbije, kao zastupnica interesa kompanija je ključni partner u sprovođenju programa dualnog obrazovanja. Za isti zakon je jednako zainteresovan i Savet stranih investitora.
Svojim pristupom dualnom obrazovanju vlast je potcrtala odanost tržišnim interesima, a pre svega strategiji privlačenja i subvencionisanja stranih investitora. Ne uzimanjem u obzir budući razvoj privrede država kroji školovanje prema trenutnom stanju u ekonomiji i potrebama gazda. Time se ujedno znatno otežava mogućnost da deca dobiju šire obrazovanje koje, bi između ostalog, učinilo lakšim njihovo prilagođavanje brzim promenama u privredi.
Poslednja javna rasprava o ovom izuzetno negativnom zakonskom predlogu biće održana osmog juna u Beogradu. To će ujedno biti poslednja prilika sindikatima, političkim aktivistima i aktivistkinjama, studentima i đacima da iznesu svoj stav o ovom pitanju.
