Francuski predsednik Emanuel Makron odlučio je da ekspeditivno „progura“ penzionu reformu zbog koje u ovoj zemlji traju tromesečni protesti. On je prošle nedelje najavio da će upotrebiti član 49.3 francuskog Ustava, koji omogućava da Vlada ozvaniči određenu zakonsku meru neposredno, bez prethodnog odobrenja Parlamenta.
Francuski sindikati još od petog decembra prošle godine serijom štrajkova, protesta i opstrukcija pokušavaju da spreče sprovođenje penzione reforme kojom bi se u pojedinim zanimanjima ukinula mogućnost ranijeg penzionisanja, te značajno smanjile plate većine penzionera.
Reforma, koju vlast pravda finansijskom neodrživošću postojećeg penzionog sistema, pripada nizu mera kojim je Makronova vlada već snizila nivo socijalne sigurnosti u Francuskoj, istovremeno olakšavajući poslovanje velikim kompanijama. Zbog toga je, po istraživanjima javnog mnjenja, većina građana bila protiv reformi čak i krajem decembra, kada su uspešni štrajkovi paralisali saobraćaj, dovodeći i do velikih finansijskih gubitaka.
Parlamentarne igre
Oduzimanje prava Skupštine da odlučuje o reformama izazvalo je žestoko protivljenje opozicije i sindikata. Levo orijentisani Socijalisti, Komunisti i Nepokorna Francuska, te desno orijentisani Republikanci, pokušali su da spreče aktiviranje člana 49.3 pokretanjem glasanja za nepoverenje Vladi, što predstavlja ustavom predviđenu proceduru osporavanja njegove upotrebe. Oni, međutim, za to nisu uspeli da pribave neophodnu većinu od 289 glasova.
Vladajuća partija La Republique en Marche! (Napred, Francuska! LREM) raspolaže većinom u Skupštini, što bi u praksi osiguralo donošenje reforme. Rasprava o reformi u najvišem zakonodavnom telu je, međutim, barem po navodima predstavnika LREM-a, težila da se otegne mesecima. Naime, Parlament je nakon 13 dana rasprave uspeo da obradi tek deo od preko 40.000 amandmana na izmene zakona o penzionom osiguranju. Premijer Eduar Filip je podnošenje tako velikog broja amandmana nazvao namernom opstrukcijom Parlamenta od strane opozicije, pravdajući time prepuštanje zakonskih izmena izvršnoj vlasti.
Mnogi, međutim, tvrde da je zapravo establišment taj koji „igra nesportski“. Predsednik parlamentarne grupe Republikanaca izjasnio se o reformi kao „fijasku bez presedana“, a čak je i dvoje poslanika vladajuće partije najavilo da će zbog pokretanja člana 49.3 istupiti iz stranke. Sindikati su ujedinjeni u oceni da je primena ovog člana ovom prilikom nedopustiva i skandalozna.
Početkom prošle sedmice je zato organizovan još jedan dan štrajka i protesta, u kom je po navodima sindikata, u Parizu, Marseju i Monpeljeu učestvovalo oko 20.000 demonstranata.
Koliko god se sindikalne vođe trudile da ispolje nepokolebljivost, a javno mnjenje bilo protiv reformi, učesnici su izmoreni najdužim štrajkom Francuskoj od 1968. godine, zbog čega broj štrajkača i demonstranata opada već nedeljama. Podsetimo, na početku decembra na ulicama je bilo i preko 200.000 ljudi.
Novonajavljena mera izazvala je revolt i ogorčenje, ali verovatno neće uspeti da dovoljno podigne „gotovost“ Francuza u borbi protiv reformi, između ostalog i zbog toga što ne predstavlja presedan. Član 49.3 je, naime, od kada je u francuski Ustav upisan 1958. godine (sa izmenama iz 1995. i 2009), korišćen i po nekoliko puta za vreme mandata većine dosadašnjih predsednika.
Kako stvari stoje, Vlada će o reformi zasedati u aprilu, a vlast se nada da će novi zakon biti ozvaničen do leta. Sindikati se u međuvremenu pripremaju za nove demonstracije, očekivane krajem marta.
I.K.
