Od naše odluke zavisi hoćemo li obnovom i čuvanjem nasleđa dozvoliti da se uspostavi trasa budućnost—sadašnjost—prošlost.
Zdanje Generalštaba u Beogradu jeste simbol koji se ne da lako izbrisati. Niko ne zna kakav će status pripasti ovom velelepnom zdanju ni kakva ga transformacija očekuje. To je jedno od mesta koje će, verovatno, nastaviti da nosi svoj naziv, poput kompleksa Ušće — koji i dalje nosi etiketu Ce-Ka.
Paradoksalno i, pomalo, tragično, predstavnici vladajućih struktura potrudili su se da nam upriliče rogobatan stereoskopski pogled na Generalštab jer se slika generiše sa oprečnih gledišta: iz smera prošlosti ali i iz veštački indukovane budućnosti.
Evo o čemu se radi. Verovatno vam nije mogao promaći zvanični grafit vladajuće politike — sa poznatim natpisom preko trobojke — koji je već metastazirao širom domovine. Nema mnogo destinacija u kojima vas neće dočekati rečenica koja govori o vojsci — neka vrsta predskazanja na muralu.
Prvo među mestima na kojima sam uočio pomenuti natpis i grafit jeste ograda jedne od zgrada kompleksa Generalštaba u Nemanjinoj ulici. Legitimni grafit na zaštićenom spomeniku i istinskom delu istorije. Otisak sadašnjosti na simbolu borbe koji je 25 godina u stanju ruševine.
Zaista čudna kombinacija infantilne politike i jeftinog marketinga: proterati vojsku iz centra Beograda (potencijalnom prodajom zgrade Generalštaba i lokacije) i vratiti je na Kosovo. Eto reklame koju plaćamo vremenom koje neumoljivo prolazi i jeste najvrednija valuta. Problem je veći utoliko što smo svoje vreme već potrošili i uplate vršimo tuđim vremenom — pozajmljenim od sopstvene dece.
Današnja deca mogu samo da slušaju i čitaju o nekadašnjem sjaju Generalštaba. Zamišljam ih kako prolaze pored ruševina Generalštaba, dok im se, sa obližnjeg zida, vlastita država ruga simulirajući grafiti umetnika.
Jedno od mesta na kome je moguće diviti se arhitekturi Generalštaba i sagledati je nalazi se u Muzeju nauke i tehnike gde je izložena maketa kompleksa kao deo kolekcije ove izuzetne institucije.
Ponekad postoji namera da okrivimo pojedinca, uperimo prst ili bacimo kamen. Naročito pojedinca koga volimo da svojim kritikama održavamo u centru pažnje. Ipak, ovaj tekst nema tu ambiciju, ne kritikuje nikoga ponaosob, ali govori o svima nama zajedno.
Nedefinisana četvrt veka na jednoj lokaciji. Želim da uputim kritiku svima nama: samome sebi i tebi, zapravo.
