Vanredni parlamentarni izbori u Srbiji, zakazani za 25. oktobar, na Kosovu se odvijaju u specifičnim okolnostima. Za razliku od sredina u kojima se političke stranke obraćaju biračima kroz javne skupove, predizborne tribine i druge uobičajene aktivnosti, na Kosovu je takva kampanja praktično nevidljiva. Građani koji žele da glasaju moraće da putuju do biračkih mesta izvan teritorije Kosova, dok se politička mobilizacija, prema svedočenju sagovornika, velikim delom odvija kroz neposredne kontakte i pozive biračima.
Ipak, izostanak vidljive kampanje ne znači da su izbori među građanima nevažni. Naprotiv, Aleksandar Šljuka iz Nove društvene inicijative primećuje da se o izborima govori više nego ranije, ali i da se menja priroda interesovanja građana.
„Na Kosovu je i ranije postojalo relativno veliko interesovanje za izbore, u smislu izlaska na birališta, ali je ono bilo deklarativno i uslovljeno, bez naročitog uverenja da izbori zaista mogu nešto suštinski da promene. Sada primećujem više sadržinskog interesovanja, odnosno da je određeni broj građana zaista zainteresovan za sam politički proces i da se nada da bi njegov ishod mogao da donese nešto novo i promeni postojeću dinamiku“, kaže Šljuka.
Kampanja koja se ne vidi, ali se vodi
Jedna od ključnih specifičnosti ovih izbora jeste odsustvo uobičajenih predizbornih aktivnosti na Kosovu. Prema rečima Šljuke, kosovske vlasti ne dozvoljavaju sprovođenje predizbornih aktivnosti političkih stranaka iz Srbije, polazeći od stava da je reč o izborima druge države.
Urednik Radija Goraždevac Darko Dimitrijević ukazuje da se kampanja zato uglavnom svodi na pozivanje građana da izađu na birališta i organizovanje njihovog odlaska na glasanje.
„Ovde nema toliko izražene izborne kampanje. Kosovska policija i zamenik komandira za sever rekli su da je kampanja na Kosovu zabranjena. Kada je kampanja u pitanju, sve se svodi uglavnom na pozivanje i pripremu za odlazak na biračka mesta“, navodi Dimitrijević.
Odsustvo javnih skupova i otvorene političke konkurencije menja i način na koji se birači informišu i mobilišu. Prema Dimitrijevićevim rečima, politička aktivnost nije nestala, već se preselila u manje vidljive oblike.
„Ja verujem da postoji ta neka vrsta kampanje koja je lična, da tako kažem, gde se ljudi pozivaju“, kaže on.
Šljuka primećuje i da Kosovo u samoj kampanji nije među centralnim temama na način na koji je to bilo u pojedinim ranijim izbornim ciklusima. Kada se o njemu govori, kaže, dominiraju populistički i nacionalistički narativi, bez konkretnih predloga i održivih rešenja.
„Umesto ozbiljne rasprave o budućnosti odnosa Beograda i Prištine i položaju Srba na Kosovu, tema se češće koristi za međusobne političke optužbe i mobilizaciju birača“, ocenjuje Šljuka.
Između političke lojalnosti i pritiska na birače
Prema Dimitrijevićevim rečima, politički kontekst na terenu obeležava dominantan položaj Srpske liste, odnosno Srpske napredne stranke u političkom životu srpske zajednice.
„Ovde apsolutnu vlast ima Srpska lista, odnosno Srpska napredna stranka. Samim tim i sve poluge moći oni kontrolišu, dakle i prosvetu i zdravstvo i privremene organe, odnosno te lokalne samouprave po srpskom sistemu“, navodi Dimitrijević.
U takvom okruženju, upozorava on, postoji mogućnost da se politička podrška obezbeđuje i kroz pritiske na građane zaposlene u institucijama koje funkcionišu u srpskom sistemu.
„Ono što je za očekivati jeste da će ponovo biti pravljeni ti spiskovi sigurnih birača. Veoma često to čak može da bude i ucena. Zaista nisam to čuo kao ranijih godina, ali verujem da i sada postoji jedan takav pritisak na birače“, kaže urednik Radija Goraždevac.
Dimitrijević kaže da nije čuo za incidente, ali izražava sumnju da bi pritisci na birače mogli da postoje i ovog puta. Njegovo upozorenje ukazuje na problem koji prevazilazi sam izborni dan – mogućnost da ekonomska i institucionalna zavisnost utiču na političko opredeljenje građana.
„Evidentno je da među mladima ima dosta onih koji će svakako podržati i studentsku listu, dok će oni stariji, oni koji su zaposleni pri institucijama Republike Srbije, u većini slučajeva podržati vladajuću Srpsku naprednu stranku. Neki iz dobre volje, nažalost neki sigurno zato što su ucenjeni određenim davanjima“, ocenjuje Dimitrijević.
Istovremeno, deo opoziciono orijentisanih organizacija među Srbima na Kosovu, prema njegovim rečima, pozvao je građane da podrže studentsku listu. To pokazuje da, uprkos dominantnom položaju vladajuće strukture i ograničenom prostoru za javnu kampanju, postoji i interesovanje za alternativne političke opcije.
Glasanje preko administrativne linije: prepreka za birače i pitanje regularnosti
Poseban problem predstavlja organizacija glasanja izvan Kosova. Birači iz različitih delova Kosova upućeni su na biračka mesta u gradovima u centralnoj Srbiji, što za mnoge podrazumeva putovanje, čekanje na prelazima i prolazak kroz kontrole.
Dimitrijević podseća da je Misija OEBS-a na Kosovu ponudila da organizuje izbore po modelu iz prethodnih godina, ali da kosovske vlasti taj predlog nisu prihvatile.
„Nemoguće je da svi stanovnici tokom jednog dana odu i iskoriste to svoje izborno pravo. Podsetiću da Briselskim sporazumom imamo integrisane, neko ih zove administrativne, a sa druge strane granične prelaze. I tu se stvaraju te ogromne kilometarske gužve“, kaže Dimitrijević.
On objašnjava da odlazak na glasanje podrazumeva prolazak kroz kontrole koje dodatno otežavaju pristup biračkim mestima.
„Vi da biste otišli da glasate, morate da predate ličnu kartu, da prođete kontrolu kao na granici, da vas pritom možda i pretrese carina i da tek onda odete da ostvarite svoje biračko pravo“, navodi on.
Zbog takvih okolnosti, Dimitrijević ne očekuje da će broj birača sa Kosova biti značajno veći nego prethodnih godina. Istovremeno, upozorava da bi rezultati mogli da otvore dodatna pitanja o regularnosti izbornog procesa.
„Ne očekujem da će odavde glasati mnogo više ljudi nego prethodnih godina. Međutim, svi pričaju o samoj regularnosti izbora, pa me ne bi iznenadilo da ovog puta čak imamo i povećan broj u korist partije na vlasti. Ali to ćemo opet videti na izborni dan“, kaže on.
Dimitrijević pritom izražava bojazan da bi moglo doći do manipulacije izbornom voljom birača sa Kosova, ali ne iznosi dokaze da je takva manipulacija već sprovedena.
Šta izbori mogu da promene za Srbe na Kosovu?
Iako se izborni ishod još ne može pouzdano predvideti, Šljuka ne očekuje da će izbori sami po sebi doneti drastične promene u kratkom roku.
„Ukoliko dođe do promene vlasti, njen fokus će verovatno u početku biti na drugim pitanjima oko kojih postoji širi društveni i politički konsenzus, pre svega na vladavini prava, slobodi medija i demokratizaciji institucija“, kaže on.
Ipak, smatra da bi promena vlasti mogla da doprinese relaksaciji društveno-političke atmosfere među kosovskim Srbima. Ključno će, prema njegovoj oceni, biti i to kako bi se eventualna nova vlast u Beogradu postavila prema aktuelnim političkim i institucionalnim strukturama koje predstavljaju Srbe na Kosovu.
Za srpsku zajednicu, posledice izbora zato se ne moraju ogledati u neposrednim promenama na terenu, već u mogućnosti da se promeni način na koji se njeni problemi razmatraju i zastupaju u institucijama Srbije i u dijalogu sa Prištinom.
„Ne očekujem da će sami izbori automatski rešiti pitanja institucionalnog prisustva Srbije, zdravstva, obrazovanja ili bezbednosti, ali bi mogli da utiču na način na koji se ta pitanja artikulišu i zastupaju u institucijama Srbije i u dijalogu sa Prištinom“, ističe Šljuka.
Pritom, kako ističe, ostaje otvoreno pitanje političke autonomije predstavnika srpske zajednice – da li će oni nastaviti da prvenstveno prenose poruke vladajućih struktura u Beogradu ili će dobiti više prostora da samostalno zastupaju interese građana, zavisiće i od odnosa nove vlasti prema postojećim institucijama i političkim akterima na Kosovu.
„Mislim da je ključno pitanje da li će njihova uloga ostati prvenstveno vezana za stranačku mobilizaciju i prenošenje političkih poruka ili će postojati veći prostor za samostalnije zastupanje interesa zajednice i konkretnih problema građana“, zaključuje Šljuka.
Gde će glasati birači sa Kosova i Metohije?
Republička izborna komisija (RIK) donela je odluku o tome gde će glasati birači sa Kosova i Metohije na predstojećim vanrednim parlamentarnim izborima, s obzirom na to da, usled sprečavanja održavanja izbora od strane prištinskih institucija, neće biti u mogućnosti da glasaju na svojim biračkim mestima. Glasanje će za ove birače biti organizovano u Vranju, Raški, Kuršumliji i Tutinu, u skladu sa mestom njihovog prebivališta, odnosno upravnim okrugom kojem pripadaju.
Birači iz Kosovsko-pomoravskog upravnog okruga glasaće u Vranju, dok će birači iz Kosovsko-mitrovačkog upravnog okruga, izuzev onih sa teritorije opština Zubin Potok i Vučitrn, svoje biračko pravo ostvariti u Raški.
Za birače sa teritorije Kosovskog upravnog okruga, kao i za one iz opštine Vučitrn, određena je Kuršumlija. Sa druge strane, birači iz Pećkog i Prizrenskog upravnog okruga, kao i birači iz opštine Zubin Potok, glasaće u Tutinu.
A.Đ.
