Uprava SKC-a na čelu sa v.d. direktorom Slavoljubom Veselinovićem otvorila je izložbu „Pogled u budućnost“ namenjenu da prikaže studentsku blokadu kao degradaciju društva, „u potrazi za spasavanjem sopstvenog poljuljanog položaja“, ocenjuju studenti iz SKC-a.
„U trenutku kada se gubi monopol na istinu, a nekadašnji autoritet je isprljan pukotinama koje treba nekako popuniti, kako ta jadna krhka konstrukcija autoriteta ne bi u potpunosti pala, pojavljuje se potreba za stvaranjem narativa koji je predodređen da proizvede razdvojenu sliku sećanja u kolektivnoj memoriji“, piše u saopštenju studentkinja i studenata.
Međutim, ovaj narativ se jako brzo pretvara u veoma opasnu igru za svog „pripovedača” i uvek se završava na isti način – tvrde studenti.
Kako se u saopštenju navodi, kulturno-istorijska manipulacija, instrumentalizovana u svrhu političkih ili ideoloških ciljeva uvek je bila karakteristika imperijalističkih, autoritarnih i desničarskih pokušaja da se stvori jedan lažni kulturni model.
„Istorija ne štedi. A istorija umetnosti se sveti svima koji pokušavaju da je primene u svrhe manipulacija“, piše u saopštenju.
Savremena verzija nacističke izložbe?
Kako studenti ističu, uprava SKC-a u svom pokušaju da uokviri sadržaj studentske blokade u „degenerično“ je svesno-nesvesno upala u istorijsku zamku i praktično napravila svoju verziju zloglasne izložbe „Entartete Kunst“ – jedne od najvećih sramota jedne vlasti u istoriji umetnosti i kulture.
Izložba „Entartete Kunst“ („Izopačena/degenerična umetnost“) otvorena je 1937. godine u Minhenu kao deo propagandne kampanje nacističkog režima protiv modernističkih i avangardnih pravaca u umetnosti. Organizovana po nalogu ministra propagande Jozefa Gebelsa, izložba je imala za cilj da javno diskredituje dela koja su smatrana „degenerisanim“ — od ekspresionizma i dadaizma, do nadrealizma i apstrakcije. Sve što je subverzivno, kritičko – bilo je izloženo.
Umetnička dela su bila izložena haotično, sa podsmešljivim natpisima i propagandnim komentarima, kako bi se kod posetilaca izazvalo osećanje prezira (nešto slično, ovog leta imali smo priliku da vidimo i u Studentskom kulturnom centru u Beogradu, podsećaju studenti). Na zidovima su se nalazila dela vodećih evropskih umetnika, među kojima su bila i dela Klea, Šagala, Noldea, ali i radovi nemačkih umetnika koji nisu odgovarali zvaničnoj ideologiji.
„Suština ove izložbe nije bila samo u kulturnoj represiji, već i u ideološkoj manipulaciji. Nacistički režim koristio je umetnost kao sredstvo za definisanje i kontrolu kulturnog identiteta, određujući šta je ,prihvatljivo’ i ,čisto’, a šta se smatra opasnim za narod i državu. Na taj način, ,Entartete Kunst’ postala je paradigma cenzure i zloupotrebe umetnosti u političke svrhe. Ironično, upravo zahvaljujući ovoj kampanji mnoga od tih dela su kasnije dobila još veću međunarodnu pažnju i postala simbol otpora autoritarnom tumačenju kulture”, piše u saopštenju studenata i studentkinja.
Kako se u saopštenju ističe, izložba poput trenutnog „Pogleda u budućnost“ u SKC-u, a koja služi isključivo u propagandne svrhe, nažalost nije izuzetak u domaćoj istoriji.
Tokom kvislinške Vlade narodnog spasa Milana Nedića, slične propagandne izložbe, koje diskredituju „nepoželjne“ društvene aktere i neguju mržnju i prezir, organizovane su u Beogradu, a sponzorisane nemačkim (nacističkim) novcem.
„Avangardna scena je nestala iz SKC-a dugi niz godina ne zato što je nije bilo u Beogradu, već zato što ste nesvesno priznali da umetnost može da bude opasna. Ona može da bude opasna po vas, vaše fotelje i vašu nesposobnost. Plašite se. Plašite se noviteta, avangarde, plašite se umetnosti kao takve, jer će ona u nekom trenutku prikazati i vaše pravo lice. Umetnost će vas uvek nadživeti”, zaključuju studenti.
A.G.A.
