Kako je saopštilo Ministarstvo prosvete, Stanković je, zajedno sa ministarkom zaštite životne sredine Sarom Pavkov, zasadio drvo u dvorištu Studentskog odmarališta na Paliću, povodom Međunarodnog dana studenata.
Takođe se dodaje da je ministar čestitao studentima njihov dan, te istekao kako će Vlada Srbije i Ministarstvo prosvete učiniti sve kako bi uslovi studiranja u zemlji bili što bolji, a sama akcija je nosila naziv „Drvo za budućnost – Srbija raste“.
Naravno, zgodno bi bilo upitati Stankovića kako to Srbija, po njegovom sudu, raste, te u kakvom se položaju nalaze srpski studenti, ali i mladi ljudi generalno, u ovom trenutku.
Primer koji se desio upravo tog dana, 17. novembra, može da posluži kao ilustracija. Naime, Vukašin Đinović, nagrađivani mladi matematičar i fizičar, zadobio je povredu nosa od strane policajca, koji ga je tokom protesta u Novom Sadu udario štitom.
Kako je sam Đinović, u tom trenutku krvav od udarca, posvedočio medijima – udaren je bez ikakvog povoda. Ovo je samo najsvežiji primer, a tokom prethodnih godinu dana ovakvih primera, uglavnom mnogo gorih, ima na pretek.
Student Bogdan je u bukagijama odveden, kao najveći kriminalac, na sahranu oca – isti će, nedugo zatim, stupiti u štrajk glađu, povodom kojeg ministar nije našao za shodno da se oglasi.
Bogdan je, kao i bezbroj mnogih, uhapšen tokom studentskih i građanskih protesta. Studenti su uglavnom hapšeni pod optužbama za terorizam, a sam Stanković ih je bezbroj puta omalovažavao tokom svoji gostovanja na režimskim medijima.
Mnogi od uhapšenih će u pratnji policije ići da polažu ispite, jer su im sudovi dodeljivali meru kućnog pritvora.
S druge strane, kada se već spominje policija, jedna studentkinja Poljoprivrednog fakulteta u Zemunu će optužiti policiju da su je tukli tokom ispitivanja, kako bi kasnije, pod sumnjivim okolnostima, povukla sopstvene reči.
Naposletku, nekoliko novosadskih studenata je, do dana današnjeg, i dalje proterano iz Srbije, odnosno nalaze se u Hrvatskoj, u kojoj su pobegli upravo od straha za sopstvenu slobodu.
Uzimajući sve u obzir, Stanković se ovakvim činom, čini se, itekako ruga studentima koji se već bezmalo godinu dana bore za pravednije društvo. Samim tim, postavlja se pitanje kako to Srbija može da raste, ukoliko se njenoj omladini, uslovno rečeno, izmiče tlo pod nogama.
Pitanje na koje ministar Stanković, i dalje, nije dao odgovor.
M.B.
