„Iz medija redovno saznajemo o ubistvima žena zbog njihovog roda, a istraživanja civilnog sektora pokazuju da su slučajevi femicida poslednjih godina u porastu. Uprkos tome, institucije izvršne vlasti i kontrole medija ne preduzimaju potrebne korake da se uvaže prijave žena za nasilje i da se njihovo dostojanstvo i integritet zaštite tokom procesa istrage. Često se javnost, ali i sami policijski službenici, fokusiraju na preispitivanje ponašanja i izgleda samih žena i njihovih identiteta, te pribegavaju relativizaciji i senzacionalizaciji nasilja, zbog čega izostaje i pravovremeno reagovanje i mnoge od njih ga ne prežive“, navodi se u saopštenju kolektiva Talas TIRV povodom ubistva Noe Milivojev.
U proteklih nedelju dana saznalo se za dva ubistva koja se mogu uvrstiti u statistiku femicida: petog jula je u selu kraj Boljevaca muškarac ubio suprugu, a šestog jula je pronađeno telo Noe Milivojev. Kako navode iz Talasa, njeno ubistvo predstavlja i prvi femicid ove godine u kome je ubijena trans žena u Srbiji.
„Oba ova zločina su po svojim okolnostima potpuni prikaz mizoginije i nasilja kojima su žene i devojčice svakodnevno izložene u našem društvu. Žene su u Srbiji izložene nasilju u javnosti i na internetu, partnerskom nasilju, nasilju u porodici, eksploataciji na poslu i kod kuće, i te samim tim žene najviše plaćaju posledice ove društvene krize, i to svojim životima“, konstatuje se.
U pitanju su već 21. i 22. slučaj femicida od početka godine. Prošle godine ih je bilo 25. Krajnje je vreme da nadležne institucije počnu da slušaju žene i veruju im kada govore o nasilju, i da se primene sistemske mere o kojima ženske organizacije godinama govore, naglašavaju predstavnice Talasa, ako želimo da se ova crna statistika zaustavi.
Kolektiv Talas TIRV je neprofitna i nestranačka organizacija u Srbiji koja svoj rad fokusira na trans, interpolne i rodno varijantne (TIRV) osobe, a koju istovremeno vode trans osobe, navodi se na sajtu ove organizacije. Organizacija je, objašnjava se, nastala iz potrebe da se adresiraju problemi sa kojima se suočava TIRV zajednica u Srbiji koristeći širi intersekcionalno-feministički pristup i upotrebljavajući mehanizme koji štite rodnu ravnopravnost, poštuju različite identitete i njihovu slobodu izražavanja i suprotstavljaju se svim oblicima ugnjetavanja.
V.K.
