„Pričali smo u vremena Ribnikara o tome da li nam deca imaju dovoljno empatije ili nemaju, a sada se suočavamo sa time da generacije – od kojih bi ta ista deca trebala nešto da nauče, od kojih očekujemo da su zrele i odgovorne osobe – da se ovako ponašaju”, navodi Tamara Petković, urednica portala Demetra, koji se bavi ženama, reproduktivnim zdravljem i odgajanjem dece.
Ona smatra da je puštanje muzike i buka ispred Narodne skupštine tokom štrajka glađu majke koja je izgubila sina – nasilje koji prevazilazi i ono fizičko koje smo viđali po ulicama i da je u pitanju ozbiljno psihičko maltretiranje.
„Kada smo u situaciji u kojoj se našla Dijana Hrka došli do toga da se njenom bolu i tome što je izgubila dete neko ruga da joj pušta pesme takvog sadržaja i peva ispred nje, u meni, kao nekome ko ima troje dece u osnovnoj školi, prvi put se javio ozbiljan strah od toga šta posle ovoga i od godina koje dolaze među tim ljudima koji su sposobni da tako nešto rade“, navodi Petković.
Kako kaže, čini joj se da vlast namerno kontinuirano pokušava da izazove nerede, a da su sa druge strane ljudi koji postepeno gube strpljenje i postaju nervozniji jer sve predugo traje.
Sinoć je ispred Narodne skupštine organizovan doček za, kako se navodi, Srbe koji pešače sa Kosova i Metohije na skup Srpske napredne stranke u Novom Sadu koji je najavljen za 9. novembar. Sinoćni skup obezbeđivala je policija u velikom broju, budući da su se nedaleko odatle okupili i građani koji su pružali podršku Dijani Hrki, koja već pet dana štrajkuje glađu sa zahtevom da se raspišu izbori, oslobode pritvoreni studenti i saslušaju svi osumnjičeni u slučaju nadstrešnica.
Vanredni profesor na Odeljenju za psihologiju Filozofskog fakulteta u Novom Sadu Vladimir Mihić smatra da smo kao društvo odavno „izašli iz zone da nas još nešto može šokirati“. On smatra da je vlasti u terminalnoj fazi, da su zbog toga „sve kočnice popustile“ i da je vlast trenutno spremna da uradi sve što proceni da treba „samo da bi ostali na vlasti“.
„U tom smislu su oni Dijanu Hrku očigledno videli kao potencijalnog katalizatora novog talasa protesta, što se ispostavilo kao tačno, ali čini se umnogome njihovom reakcijom, ne toliko Dijaninom odlukom da stupi u štrajk glađu. I onda su odlučili da ljude koji su im ostali najzaduženiji, koji nemaju nikakvu drugu kompetenciju, osim toga da su članovi i članice stranke, da sada oni budu taj mulj, talog koji će na taj način da targetira majku deteta koje je ubijeno 1. novembra prošle godine“, navodi Mihić.
Kada je reč o izboru pesama koje su se ovih dana puštale iz improvizovanog kamp-naselja, takozvanog Ćacilenda, profesor navodi da bi voleo da je u pitanju samo nedovoljna empatija, ali ipak smatra je lista pesama birana namenski „da bi se poslala poruka da nema granice, nema crvene linije koju vlast u ovom trenutku neće preći“.
Kako birači SNS-a vide scene ispred Narodne skupštine?
Na pitanje da li su snimci – na kojima se čuje kako pristalice SNS-a majci koja je izgubila sina pevaju „Pošla majka da potraži sina“ ili „Srpkinja je mene majka rodila“ – mogli da navedu birače i simpatizere Srpske napredne stranke da preispitaju svoju podršku ovoj stranci, Mihić odgovora da nema „tu vrstu optimizma da će bilo kojeg glasača SNS-a ove scene posebno dirnuti“.
„Ja mislim da treba razlikovati najmanje dve vrste njihovih birača. Prvi su oni koji su tu zbog privilegija i koji znaju da u bilo kojoj drugoj vlasti ne bi imali nikakvu poziciju u društvu jer nisu zaslužili ničim osim poltronstvom prema vlasti. Drugi i možda, nažalost, veći deo su oni koji su hipnotisani zadnjih desetak godina, koji puno vremena provode uz televizije s nacionalnom frekvencijom, kojima se servira jedna slika već 13 godina unazad“, objašnjava Mihić.
On ističe da je kod te grupe birača stvorena jasna odrednica prema svima koji se protive vlasti kao prema izdajnicima i blokaderima i da, verovatno, veliki broj njih smatra da Dijana Hrka zlopotrebljava svog mrtvog sina ili da Dijanu Hrku, koju možda percipiraju kao iskrenu žrtvu, zlopotrebljavaju opozicija ili studenti.
Pojedini izvođači poput Danice Crnogorčević i benda Fenički biseri, čije se pesme puštaju ovih dana ispred Narodne skupštine, osudili su, kako navode, zloupotrebu njihovog umetničkog rada i pružili podršku Dijani Hrka.
D.S.
