Ognjenović navodi da je odluku da javno dokumentuje proteste donela neposredno nakon tragedije u Novom Sadu, svesna načina na koji bi događaji mogli biti predstavljeni u medijima. Već 5. novembra 2024. godine, na prvom protestu u Novom Sadu nakon pada nadstrešnice na Železničkoj stanici, otišla je na protest sa dronom kako bi zabeležila događaje iz drugačije perspektive.
„Kada se desila tragedija, ja sam to jako teško podnela i znala sam šta će se desiti sa medijima i izveštavanjem u Srbiji. Odlučila sam da 5. novembra, kada je bio prvi protest 2024. godine, odem u Novi Sad sa dronom, jer sam znala da će tu biti nekih manipulacija”, kaže Ognjenović.
Prema njenim rečima, jedan od prvih snimaka sa protesta koji je postao viralan bio je upravo njen snimak, montiran uz pesmu Đorđa Balaševića. Ipak, Ognjenović ističe da u početku nije želela da svoju podršku pretvori u ličnu promociju. Smatrala je da najpre mora da izgradi poverenje studenata i da pronađe način da javno izveštava, a da pritom ne preuzme ulogu glavnog aktera događaja.
„Od prvog dana sam uz studente, s tim što sam znala da moram na neki način da zavredim njihovo poverenje. Dugo vremena sam samo izveštavala po svom sopstvenom nahođenju. Uvek sam se trudila da to ne preraste u nešto što bi moglo da postane lična propaganda, što nisam želela”, objašnjava ona.
To pitanje poverenja nije bilo samo lično. U pokretu koji se oslanja na studentsku autonomiju i decentralizovano delovanje, podrška javnih ličnosti može doprineti širenju poruka, ali istovremeno otvara pitanje odnosa između vidljivih pojedinaca i kolektivnog političkog delovanja. Ognjenović kaže da je sve vreme vodila računa o tome kako njene objave mogu biti protumačene i da li bi mogle da naruše odnos sa studentima.
„Plašila sam se da se studenti ne ograde od mene, jer su to radili. To mi je nekako bio najveći strah. Sve što sam kačila imala sam na umu i tu svest da sam na neki način podržavalac studentskog pokreta i da moram da vodim računa o svemu što kažem na internetu”, navodi ona.
Društvene mreže kao infrastruktura studentskog pokreta
Ognjenović studentsku kampanju opisuje kao jednu od najuspešnijih kampanja koje su do sada sprovedene u Srbiji. Njenu snagu ne vidi samo u dometu pojedinačnih objava, već i u kontinuitetu, različitim oblicima angažovanja i sposobnosti da se političke poruke prenesu kroz sadržaje koji nisu nužno nalik tradicionalnom političkom obraćanju.
„Mislim da je ovo trenutno najbolja kampanja kod nas koja je ikada sprovedena. Studenti su na milion različitih načina i postupaka pokazali koliko su odlučni u nameri da ovo društvo učine boljim, samim tim što ga na neki način kulturno uzdižu i šire svest”, kaže Ognjenović.
Posebno važnim smatra to što podrška studentima ne počiva na plaćenim angažmanima i komercijalnim kampanjama. Prema njenom iskustvu, građani se uključuju samostalno, doniraju novac i koriste svoje resurse kako bi pomogli studentskim aktivnostima.
„Najveća čar u svemu ovome je što vladajuća stranka ne može da poveruje da ljudi sve ovo rade bez ikakvih novčanih naknada, bez faktura, da ljudi doniraju novac i samostalno se uključuju. Daju donacije studentima zato što su stvarno prepoznali iskrenost u svemu tome”, ističe ona.
Važnu ulogu u tome imaju formati koji su deo svakodnevne komunikacije na platformama poput TikToka i Instagrama. Video-sadržaji u kojima se kreatori spremaju za izlazak, govore o svakodnevici ili koriste popularne zvukove mogu postati sredstvo političke komunikacije kada se povežu sa aktuelnim događajima. Ognjenović je takav pristup koristila i u viralnom snimku „Zimovanje u Beogradu”, u kojem je upotrebila zvuk sa izjavom predsednika Srbije o brzini čišćenja snega. Kada je zvuk uklonjen sa snimka, video je, kako kaže, ostao dostupan bez njega.
„Ja sam objavila taj snimak sa viralnim zvukom predsednika, gde on objašnjava kako se kod nas najbrže ikada čisti sneg. Taj zvuk je nestao posle pet dana, odnosno nakon prijavljivanja. Sada postoji samo video bez zvuka”, objašnjava ona.
Iskustvo sa tim snimkom, kako navodi, promenilo je i njen pogled na način na koji režimski mediji mogu da koriste sadržaje influensera. Nakon što su je pojedine televizije pozivale da govori o svom skijanju i emitovale snimak bez zvuka, posumnjala je da se njen sadržaj koristi u svrhu koja nema veze sa prvobitnom porukom videa.
„U tom trenutku shvatam da sam namagarčena i da su me doveli da me nekako nameste. I odlučujem u sekundi: menjam ploču”, kaže Ognjenović.
Napadi na profile i borba za vidljivost
Podrška studentskom pokretu na društvenim mrežama praćena je i pokušajima narušavanja vidljivosti pojedinih kreatora sadržaja. Ognjenović kaže da je i sama bila meta botovskih napada, masovnog prijavljivanja i brisanja objava. Sem influensera, pod napodom su bili i mediji koji izveštavaju profesionalno i u javnom interesu.
„Ja sam isto bila žrtva bot napada. U suštini, studenti već imaju toliko razrađenu infrastrukturu za borbu protiv tih napada da nisam uopšte imala nikakav stres. Znala sam da će se pre ili kasnije nešto slično desiti”, navodi ona.
Prema njenim rečima, slični problemi postojali su i ranije. Kada bi objavljivala sadržaje o izborima ili drugim političkim temama, pojedini video-snimci bili bi uklonjeni sa TikToka nakon velikog broja prijava.
„Ako pričam o izborima, na primer o piši-briši hemijskoj, moj video za dva dana nestane sa TikToka zato što dobije mnogo prijava i bude obrisan”, kaže Ognjenović.
U poslednjem talasu napada, kako navodi, suočila se i sa naglim, neuobičajenim rastom broja pratilaca na Instagramu, što je prepoznala kao oblik veštačkog povećavanja broja pratilaca. Takve aktivnosti mogu da dovedu do problema sa platformom i otežaju razlikovanje stvarne publike od automatizovanih naloga.
Ognjenović kaže da je podatke o svom profilu prosleđivala organizacijama i inicijativama koje se bave ovakvim napadima, među kojima navodi Botijadu i SHARE fondaciju. Prema njenom iskustvu, nakon prijavljivanja slučaja botovski nalozi bili su uklonjeni u roku od 48 sati.
„Ja pošaljem informacije sa svog Instagrama i u roku od 48 sati svi botovi budu obrisani”, navodi ona.
Dodaje da veruje da je kompanija Meta upoznata sa slučajevima napada na aktiviste i članove studentskog pokreta, kao i da su studenti drugim kreatorima poručili da nema razloga za paniku. Ipak, njena procena o tome da Meta vodi posebnu evidenciju profila aktivista nije nezavisno potvrđena.
U slučaju studentskog pokreta, iskustvo sa takvim napadima, prema Ognjenović, nije dovelo do povlačenja kreatora sadržaja. Naprotiv, ona smatra da su napadi dodatno podstakli njihovu aktivnost.
„Mislim da su svi influenseri koji su doživeli napade to toliko lagano prihvatili i samo nastavili još jače da pumpaju posle toga na mrežama. Mislim da ljudi zaboravljaju na taj srpski inat”, zaključuje Ognjenović.
Aleksandar Đokić
