Studentske šetnje, dočeci koje su im organizovali građani na odmorištima, solidarnost koju su pokazivali nudeći im hranu i smeštaj obeležili su jedan aspekt studentske borbe. U Novi Sad studenti su došli uoči skupa „1.2. na 3 mosta“, a ova prva šetnja, koja predstavlja jedan efektan potez u osnaživanju studentskog pokreta, donela je i jednu sliku razdeljene zemlje. Naime, studenti su veče koje je trebalo da provedu u sportskom centru Inđija proveli na otvorenom: na fudbalskom terenu.
Narednim šetnjama, koje su se odvijale pred masovne skupove, do Niša, Vršca i Kragujevca pridruživao se sve veći broj studenata i građana. Najmasovnija šetnja bila je komemorativna šetnja do Novog Sada kojom su studenti obeležili godišnjicu pada nadstrešnice 1. novembra 2024. godine.
Vukašin Slavković od nove šetnje pred skup 22. oktobra na Slaviji očekuje svojevrsno zaokruživanje cele priče jer, kako kaže za Mašinu, šetnje su u suštini zamenile medijsku nedostupnost studentskom pokretu.
„Oni su praktično šetajući kroz sela i kroz državu vršili informisanje i agitaciju među građanima. Očekujem da se sva ta priča zaokruži i da podigne energiju među građanima pred 25. da možda ako uopšte postoje neodlučni to bude faktor koji će da ih prelomi na ovu stranu,“ kazuje Slavković koji u šetnjama vidi mogućnost podizanja energija samom pokretu.
Slavković je mišljenja da su simboli važni u političkoj borbi, a šetnje prepoznaje kao jedan od simbola studentskog pokreta.
Slavković, koji je za Mašinu i ranije govorio o svom iskustvu, podseća da je učestvovao u nekoliko lokalnih, jednoj grupoj šetnji do Beograda i jedno individualno šetanje od Kragujevca do Novog Sada.
Za svaku šetnju Slavković kaže da je predstavljala drugačije iskustvo, ali ono što im je zajedničko je „energija u narodu koja očekuje promene i koja je spremna za promenu vlasti“.
Prema sociologu Srđanu Prodanoviću, cilj šetnji je pre svega repolitizacija javnosti.
„Tragedija u Novom Sadu nas je podsetila da politika ima veze i da treba da se meri svakodnevnim životom i Studentski pokret je na najbolji način pokazao da je potrebno da se ljudi politički angažuju u onom najboljem smislu,“ naglašava Prodanović.
Uz šetnje, skupove i biciklističke ture, Prodanović ističe i organizaciju zborova kao jedan deo velike promene koja će, prema njegovom mišljenju biti trajna bez obzira na ishod izbora.
„Ljudi su se oslobodili straha, ljudi u najmanjim sredinama gde je ova verzija politike koja je bila dominantna, bila najizraženija i najviše je bilo nasilja iza nje, nekako su ljudi videli da to nije njihova sudbina,“ kaže Prodanović, koji u studentskom pokretu vidi novu vitalnosti.
Kao cilj prethodnih, ali i ove šetnje, on prepoznaje predstavljanje još jedne, drugačije političke mogućnosti.
„Ove šetnje imaju i tu ulogu, ali ta uloga je već ostvarena donekle prvim šetnjama, a sad postoji jedan dodatni element, a to bi bile vitalnost i energija koja postoji u samoj kampanji, koja ima svoje predstavnike, svoju strukturu, program,“ zaključio je sociolog.
M.P.
