Promene u uređivačkoj strukturi N1 i Nove S dolaze u trenutku kada je kvalitet informisanja od posebnog značaja za politički život u Srbiji. Uoči najavljenih vanrednih parlamentarnih izbora zakazanih za 25. oktobar, medijski prostor već je izrazito neravnopravan, a eventualno slabljenje redakcija koje kritički izveštavaju o vlasti moglo bi dodatno da suzi prostor za različita mišljenja i informacije od javnog interesa.
Predsednik NUNS-a Željko Bodrožić smatra da se promene u medijima koji su prethodnih godina predstavljali važnu protivtežu dominantnom narativu vlasti ne mogu posmatrati odvojeno od predstojećih izbora. Prema njegovoj oceni, vlastima je važno da izborni dan dočekaju sa što manje prostora za kritičko izveštavanje.
„Vidi se da se vlastima žuri da što pre ovo malo nezavisnih medija, tradicionalnih televizija i novina, jednostavno otupe i da 25. uveče dočeka medijsku scenu još više urušenu, odnosno još više zarobljenu, i da jednostavno onemogući bilo kakve disonantne tonove te večeri za koju se očekuje da će biti burna, jer će i izbori biti neizvesni“, kaže Bodrožić.
On ocenjuje da bi koncentracija medijske moći u korist vlasti mogla da posluži kao sredstvo za kontrolu načina na koji će javnost biti informisana o izbornim rezultatima i političkim događajima.
„Očigledno je da Vučić želi da svojim monopolom u medijskoj sferi jednostavno predupredi bilo šta od loših stvari po njega, odnosno da saopštava samo svoju istinu i svoje rezultate. Čini mi se da je to sada intencija ovih dana: da se još više unese nemir u ove televizije i, u stvari, medije koji su bili u United grupi i da se jednostavno otupi njihova oštrica“, navodi predsednik NUNS-a.
Bodrožić u ovom kontekstu ukazuje na ulogu novog vlasnika i promena u rukovodstvu, ocenjujući da bi posledice mogle da se odraze na uređivačku samostalnost redakcija upravo u periodu kada je javnosti potrebno što više pouzdanih i raznovrsnih izvora informacija.
„Ironično je da su trn u oku kablovski operateri“
Da promene na N1 i Novoj S ne treba posmatrati isključivo kao unutrašnje kadrovsko ili poslovno pitanje smatra i profesorka Marta Mitrović, upravnica Departmana za komunikologiju i novinarstvo na Filozofskom fakultetu u Nišu. Ona podseća da su strukturne promene u okviru United grupe najavljivane duže vreme, ali da njihovo ubrzavanje neposredno pred izbore otvara dodatna pitanja o mogućim posledicama po javno informisanje.
„Promene na ovim medijima najavljivane su već godinu dana unazad. To je svima poznato. S tim što ovolika žurba, odnosno da se sve ovo na prečac donese sada, u ovom trenutku, neposredno pred izbore, naravno da može da bude indikator da je zapravo cilj da na dan izbora i tokom tog vikenda nemamo medije koji će biti protivteža svemu ostalom“, kaže Mitrović.
Ona naglašava da su N1 i Nova S među retkim televizijama koje u postojećim medijskim okolnostima mogu da ponude drugačiji pristup političkim događajima, zbog čega su promene u njihovom radu posebno značajne.
Mitrović ukazuje i na paradoks da se u Srbiji, u kojoj veliki deo stanovništva informacije dobija putem televizije, kao problematični doživljavaju upravo mediji koji nemaju nacionalnu frekvenciju.
„Ono što je ovde problematično jeste da je, mislim, ironično da su trn u oku kablovski operateri. Dakle, mi izgubimo iz vida da su to mediji koji nemaju nacionalnu frekvenciju. Prosto, toliko problematični budu mediji koji čak nemaju ni pristup svim građanima u Srbiji. To je još više zabrinjavajuće, zato što smo zapravo došli do toga da ne možemo ni preko kablovskih operatera da se informišemo o stvarima koje su važne za našu društvenu i političku budućnost“, ističe Mitrović.
Medijska scena kao deo izbornog neravnopravnog terena
Upozorenja sagovornika dolaze u kontekstu dugogodišnjih kritika načina na koji vlast u Srbiji koristi medijski prostor. Prema Bodrožićevim rečima, problem nije ograničen na N1 i Novu S, već obuhvata mnogo širi sistem u kojem veliki broj televizija i drugih medija, kako on ocenjuje, funkcioniše u korist vladajuće Srpske napredne stranke (SNS).
„Ogromna većina medija u Srbiji, počev od ovih najvećih televizija, deo je te propagandne mašinerije SNS-a. Njih možemo nazvati medijima, ali to je pod znakom pitanja, jer oni nisu u pravnom smislu reči mediji, nego su jednostavno propagandna glasila koja za račun vlasti manipulišu, lažu, vređaju opoziciju, vređaju studente, kritičare režima“, kaže Bodrožić.
Bodrožić smatra da se postojeća neravnopravnost dodatno produbljuje promenama u medijima koji su do sada pružali prostor za kritičko izveštavanje.
„Ovde ne postoje normalni uslovi za poštenije izbore odavno. A jedan od ključnih razloga zašto je to tako jesu i zarobljeni mediji, odnosno potpuno okupirana medijska scena Srbije od strane Aleksandra Vučića i SNS-a. Tako da mi ulazimo i u ovu kampanju znajući da je medijska scena takva“, ocenjuje on.
On ukazuje i na ograničenu mogućnost institucionalnog reagovanja. Iako je formiran Savet REM-a, kao i regulatorna tela koja bi trebalo da doprinose poštovanju profesionalnih standarda u medijima u okviru svojih nadležnosti, Bodrožić smatra da postojeći mehanizmi ne obezbeđuju delotvornu kontrolu nad televizijama koje krše profesionalne standarde.
Posebno kritikuje javne medijske servise, za koje smatra da ne ispunjavaju svoju ulogu u obezbeđivanju nepristrasnog i uravnoteženog informisanja.
„Javni servis je potpuno prešao sve granice i jednostavno se ponaša kao i ovi tabloidi, sa tom dozom kriminalizacije i difamacije političkih protivnika, odnosno neistomišljenika. Ali rade i javni servis i jedan i drugi u službi propagande SNS-a“, navodi Bodrožić.
Sumnje u motive, bez konačnih dokaza
Mitrović naglašava da se o motivima promena u uređivačkoj strukturi ne može govoriti kao o dokazanim činjenicama, ali da vremenski okvir u kojem se one sprovode opravdava zabrinutost.
„Naravno da niko sada nema dokaze na osnovu kojih može da tvrdi, ali možemo da pretpostavimo ili sumnjamo da i te kako ima veze sa predstojećim izborima, na šta su ukazivali u javnim istupanjima i urednici tih medija, kojima ja lično verujem. Ljudi žive i rade u tom okruženju već toliko godina, tako da sigurno mogu da imaju bolju procenu toga šta njihov menadžment zapravo sada radi“, kaže Mitrović.
Bodrožić ukazuje na paradoks da novi kapital dolazi iz inostranstva u zemlju u kojoj su sloboda izražavanja i nezavisnost medija već ozbiljno ugrožene, a da se istovremeno dovodi u pitanje uređivačka samostalnost redakcija koje su bile među retkim alternativama dominantnom medijskom narativu.
„Imamo paradoksalnu situaciju da u zemlji gde se guše slobode izražavanja i mediji, u takvoj zemlji dođe neko sa Zapada sa kapitalom i počne da disciplinuje ono malo nezavisnih, slobodnih medija. A ne pita ih, kada je došao novi vlasnik: kako ste, da li imate problema? Jer većina novinara United grupe proteklih godina imala je ogromne probleme, i što se tiče njihove bezbednosti i što se tiče njihovog prostora za rad, jer su na mnogo načina bili onemogućeni da rade u punom kapacitetu“, ističe Bodrožić.
Šta građane čeka na izborni dan?
Ukoliko se nastavi slabljenje medija koji predstavljaju protivtežu dominantnom izveštavanju, posledice bi mogle da se osete ne samo tokom kampanje već i na sam izborni dan. Tada je javnosti posebno potrebno brzo, pouzdano i višestrano informisanje o izlaznosti, nepravilnostima, rezultatima i reakcijama političkih aktera.
Bodrožić smatra da se posledice neravnopravnog medijskog okruženja direktno odražavaju na kvalitet izbornog procesa, kao i na mogućnost građana da formiraju stavove na osnovu različitih izvora.
„Možemo i da zamislimo šta bi bilo da je ovde normalna medijska scena, koliko bi uopšte ova vlast imala glasova, da li bi uopšte i postojala u ovom kapacitetu da nema tih medija, te manipulacije, ne samo sa medijima nego i uopšte zloupotrebe države u svakom segmentu“, kaže predsednik NUNS-a.
Uoči izbornog dana, pitanje nije samo ko će uređivati ove televizije, već i kakve će mogućnosti građani imati da se informišu o izborima i političkim akterima. Mitrović stoga zaključuje da je problem utoliko ozbiljniji što su ove televizije već ograničene činjenicom da nemaju nacionalnu frekvenciju, pa njihov domet nije jednak dometu televizija dostupnih svim građanima putem zemaljskog emitovanja.
A.Đ.
