„Želimo da Kladovo vode ljudi koji ga vole, a ne marionete koje rade po nalozima beogradske centrale”, poručuje Vanja Berić, student Fakulteta političkih nauka i nosilac liste „Kladovo ima nas – Vreme je za promene!”.
Ova studentsko-građanska lista nastala je kao direktan nastavak protesta započetih u januaru, sa ciljem da se stane na put decenijskom propadanju opštine i masovnom odlasku mladih.
„Imamo taj problem da mladi jako često odlaze iz Kladova odmah nakon završene srednje škole, jer odlaze na fakultete i posle se, na žalost, nikada ne vraćaju. Mi smo od te ideje krenuli. Gledajući svog oca, svoju majku, roditelje i ostalih mojih kolega. Kladovo ima veliki potencijal. Spomenuli ste turizam. Turizam je zaista velika razvojna šansa Kladova i smatramo da je tu neka glavna opcija da taj turizam još više proširimo i da otvorimo još neka radna mesta i da Kladovo postane još popularnije na toj mapi“, dodaje.
Glavni motiv za njihov aktivizam i za tim promenama koje hoće da vide u svom mestu bilo je to što žele da Kladovo vode ljudi koji vole Kladovo.
Iako su turistički potencijali i prirodna bogatstva Kladova neosporni, svakodnevica građana daleko je od idilične. Prema rečima sagovornika, atmosfera u gradu je prožeta strahom i ucenama, naročito u velikim sistemima poput hidroelektrane „Đerdap” i lokalnim trgovinskim lancima.
„Mogu slobodno da kažem da će Kladovnjaci definitivno, nakon što stručni ljudi i odgovorni ljudi pre svega kada dođu na vlast, biti ponosni na svoj mali grad jer naše Kladovo više neće biti zaboravljena varošica, već najlepše mesto na Dunavu“, kaže on.
U Kladovu, prema njegovim rečima, vlada lepa atmosfera. Ljudi im stalno prilaze i pružaju podršku, ali postoje i oni koji im govore da su ucenjeni.
„Neki nam govore da su ucenjeni, ali da će svakako glasati za nas. To je činjenica koja nas zaista raduje i zaista verujemo da će se Kladovo nakon 29. marta napokon osloboditi i da će to vreme promena doći. Što se tiče ucena, pretnji i svega ostalog, to je apsolutno prisutno u svim ostalim opštinama, pogotovo na hidroelektrani i po svim državnim firmama koje posluju u našem gradu. Mnogo ljudi nam se javljalo da im se preti na poslu, da im se preti otkazom. Prijavljivali su nam probleme da im aktivisti iz stranaka dolaze na vrata i da ih pitaju da li ste vi svesni gde ,ćete raditi nakon 29.marta, u smislu da ih čeka otkaz“, priča Berić.
Na pitanje šta ako se vlast 29. marta ne promeni, Berić odgovara: „Ukoliko se vlast ne promeni, zaista ne verujem da imamo ikakve šanse da se vratimo ovde nakon fakulteta i živimo normalno i pristojno.“
Demografski fenomen ili izborni inženjering: više birača nego stanovnika
Pored pritisaka na zaposlene, izborni proces u Kladovu prati i ono što meštani nazivaju „neobičnom matematikom”. Milan Ivanović, lokalni ugostitelj, humanitarac i učesnik kvizova, ukazuje na očigledna neslaganja između zvaničnih rezultata popisa i broja ljudi u biračkom spisku.
„Prema popisu iz 2022. godine, Kladovo je imalo oko 17.500 stanovnika, uključujući i maloletnu populaciju. Međutim, za ove izbore je upisano 21.090 glasača. Zdrav razum ne može da prihvati da se u sredini gde je mortalitet drastično veći od nataliteta broj stanovnika tako naglo poveća”, objašnjava Ivanović. On dodaje da bi ovakav skok značio da se u grad doselilo preko dve hiljade porodica, što se na terenu jednostavno ne vidi.
Ivanović za Mašinu kaže da se oseća drugačija atmosfera u gradu, kao i pred svake izbore.
„Oseća se sigurno, s obzirom da radim u ugostiteljstvu. Puno je nekih novih faca, viđamo ih konstantno po gradu. To, naravno, ne mora značiti ništa, ali definitivno se poklapa s ovim. Puno je nekih građevinskih mašina po Kladovu, po selima, svuda i puno je nekih ministara i nekih, da kažem tako, važnih faca“, zaključuje on Ivanović.
Ostalo je nešto više od nedelju dana do lokalnih izbora koji će se 29. marta održati u 10 opština i gradova u Srbiji. Zato Mašinin Specijal prati kampanju u ovim mestima, očekivanja građanki i građana, ali i sam izborni dan.
Ceo prilog pogledajte u nastavku.
D.S, A.Đ.
