U Sevojnu, gde pravo glasa ima oko 5.500 birača, građani će moći da biraju između četiri izborne liste, dok je na prethodnim izborima 2022. godine izlaznost bila oko 70 odsto. Kako kaže Ćirković za Mašinu, kampanju obeležavaju pritisci na radnike, posebno u većim industrijskim sistemima.
„Pritisci postoje na dnevnom nivou, svaki dan se čuje za nekoga da mu je prećeno, da mu je posao uzdrman zbog glasanja“, kaže i dodaje da su pojedini radnici koji su podržali opoziciju bili pozivani na informativne razgovore.
Ćirković ukazuje i na problem mogućeg targetiranja birača, ističući pitanje kako su podaci o podršci pojedinim listama dospeli do poslodavaca i nadležnih.
U fokusu kampanje nalaze se i teme mobinga, o kojima se govori na tribinama, dok opoziciona lista navodi da je program formiran u saradnji sa građanima, kroz prikupljanje predloga iz različitih delova opštine.
Kao ključni problem izdvajaju budžet, navodeći da Sevojno raspolaže sa oko 0,8 odsto budžeta grada Užica, od čega, kako tvrdi Ćirković, najveći deo odlazi na plate funkcionera. Pored toga, građani se suočavaju sa problemima zagađenja vazduha, loše infrastrukture i nedostatka kanalizacije.
„Spremni smo da radimo na rešavanju tih problema, što smo pokazali i kroz konkretne akcije na terenu“, navodi, podsećajući na akciju čišćenja u kojoj je prikupljeno blizu stotinu džakova otpada.
Paunović: Represija i zastrašivanje kao obrazac vlasti, uz sve izraženiju spremnost građana da pruže otpor
Tužiteljka u penziji Jasmina Paunović bila je gošća tribine „Tribina je zakon, mi se ne bojimo“ koja je organizvoana u okviru kampanje liste „Ujedinjeni za Sevojno“ u susret lokalnim izborima koji će se desiti u nedelju. Za Mašinu Paunović je ocenila da su pritisci, zastrašivanje i mobing postali uobičajen način delovanja vlasti, ističući da se problemi ne rešavaju kroz argumentovanu raspravu, već kroz različite oblike represije. Kako navodi, takav pristup nije nov, ali ostavlja dugoročne posledice na društvo i političku kulturu.
„Za ovu vlast to nije ništa novo. Represija je njihov jezik koji oni razumeju i argumentovano ne prilaze ni jednom problemu, već isključivo zastrašivanjem, represijom i mobingom na poslu“, kaže ona, dodajući da je deo građana vremenom oguglao na takve prakse.
Ipak, ukazuje da postoje pravni mehanizmi zaštite i da je važno da ih građani koriste. Posebno ističe i fenomen „samozastrašivanja“, koji, kako kaže, proizilazi iz nedostatka odgovora na ključna društvena pitanja.
„To je karakteristično za one koji nemaju argumente i nemaju odgovor na bolna pitanja koja se nameću već godinama“, navodi Paunović.
Istovremeno, smatra da se u društvu polako menja raspoloženje i da raste svest o potrebi otpora takvim praksama. „Čini mi se da se budi svest u narodu da mora da se odupre tome“, dodaje.
Govoreći o društvenim okolnostima, sagovornica ocenjuje da su građani u Srbiji često strpljivi i racionalni, ali i da postoji granica nakon koje su spremni da reaguju.
„Naš čovek je trpeljiv i razuman, ali ume i da kaže dosta kada za to dođe trenutak“, ističe on, dodajući da veruje da je upravo sada takav trenutak.
Na kraju zaključuje da je, prema njenom mišljenju, ključ u zajedničkom delovanju.
„Jedino ujedinjeni možemo da izađemo na kraj sa ovim režimom“, zaključuje Paunović.
M.M, A.Đ.
